The Prologue January 19 / February 1

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 19, and New Calendar date February 1 .


Macarius was an Egyptian and one of the younger contemporaries of Anthony the Great. His father was a priest. Out of obedience to his parents, Macarius married. However, his wife died shortly thereafter and he withdrew into the wilderness where he spent sixty years in labor and struggle, both internally and externally for the Kingdom of Heaven. When they asked him: "Why is he so thin when he eats and when he does not eat?" He responded: "From the fear of God." So much did he succeed in cleansing his mind of evil thoughts and his heart of evil desires that God bestowed upon him the abundant gift of miracle-working so that he even raised the dead from the graves. His humility amazed both men and demons. A demon once said to him: "There is only one thing in which I am unable to overpower you. It is not in fasting; for I do not eat anything. It is not in vigils; for I never sleep." "But, what is it?" asked Macarius. "Your humility" answered the demon. Macarius often spoke to Paphnutius, his disciple: "Do not judge anyone and you will be saved." Macarius lived to be ninety-seven years old. Nine days before his death, St. Anthony and St. Pachomius appeared to him from the other world and informed him that he would die within nine days, which happened. Also, before his death, Macarius had a vision in which a cherubim revealed to him the blessed heavenly world, commended his effort and his virtue and said to him that he was sent to take his soul into the Kingdom of Heaven. He died in the year 390 A.D.


Macarius was born in Alexandria and, at first, was a fruit vendor. He was baptized at age forty and as soon as he was baptized, he immediately withdrew to lead a life of asceticism. At first, he, together with Macarius the Great, was a disciple of St. Anthony. After that, he became the abbot of the Monastery called the Cells, located between Nitria and Skete. He was somewhat younger than Macarius the Great and also lived longer. He lived to be more than a hundred years old. Tormented by demonic temptations, especially the temptation of vanity, he humbled himself by the most rigorous labors and ceaseless prayer, uplifting his mind constantly toward God. Once, a brother saw him fill a basket with sand, carry it uphill and empty it. Astonished, the brother asked him, "What are you doing?" Macarius answered, "I am tormenting my tormentor," i.e. the devil. He died in the year 393 A.D.


Arsenius augmented and structured the Rite of the Sacrament of Holy Unction [Anointing with Oil] to its present form. He died in the year 959 A.D. His relics repose in the cathedral church in Corfu.


Mark was famous for his courageous defense of Orthodoxy at the Council of Florence (1439 A.D.) in spite of the emperor and the pope. He died peacefully in the year 1452 A.D. On his death bed, Mark implored Gregory, his disciple, and later the glorious Patriarch Genadius, to be careful of the snares of the West and to defend Orthodoxy.


Prior to his death, Theodore ran up and down the streets shouting to everyone: "Farewell, I am traveling far away!" He died in the year 1392 A.D.



In Egypt, in the desert
Great loved reigned
Among the simple monks,
As in the kingdom of the saints.

Saint Macarius was
as a cherubim among them.
In every good deed
An example to the monks was he.

Macarius became ill;
For him, a monk went out to seek strawberries,
He went forth, he found, and he brought them
To soothe his elder's pain.

To partake of them, Macarius did not want,
He said, "There is a brother more ill.
Bring it to him; this gift is
more needed to that brother."

The second ailing brother cried and,
To the gift-bearer, said: "Forgive me!
But my neighbor is more needy
Of this charity than I."

The gift-bearer, the gift he took away
And, to that neighbor, gave it,
This one gave it to a third,
And that one to a fourth; all in order,

From cell to cell,
And from brother to brother,
Until the last one with the strawberries
To Macarius, at the door!

"Behold, father, you are ill!"
Macarius began to weep,
Seeing this wonderful brotherly love -
Neither did he want to eat.

He spilled them over the hot sand,
And, to God he gave thanks,
That the dead, arid desert,
Because of love, became Paradise.

The more a brother loves his brother
Than he loves himself:
"O Lord, the gift is this,
The gift of love, the gift from You!"


Examples of the meek in enduring assaults such as we find in the Holy Fathers are simply amazing. Returning once from the path to his cell, Macarius the Great saw a certain thief removing his belongings from his cell and loading them onto a donkey. Macarius did not say anything to him but rather began to assist him to comfortably load all the things on the donkey, saying to himself, "For we brought nothing into the world" (I Timothy 6:7). Another elder, when the thieves stole everything from his cell, looked around, noticed that they did not take a bundle with money which lay hidden somewhere, and immediately took this bundle, called out to the thieves and gave that to them also. Again, a third elder came across thieves as they were robbing his cell and cried out to them: "Hurry, hurry before the brothers come that they may not prevent me to fulfill the commandments of Christ." "From the one who takes what is yours, do not demand it back" (St. Luke 6:30).


To contemplate the Lord Jesus as the Salt of the earth:

1. As the Salt which gives flavor to this life in general;
2. As the Salt which preserves mankind from decay, who would, otherwise, be totally decayed from one end of its history to the other;
3. As the Salt of my own life.


About victory over the world

"In the world you will have trouble, but take courage, I have conquered the world" (St. John 16:33).

The Only One and the Unique One, the Conqueror of the World, with these words, teaches His followers not to be afraid of the world.

Indeed, the world appears very strong; however, is not the One Who created the world, stronger than the world?

The world is very frightening for him who does not know that God rules the world and that He has the authority to hold it in existence as long as He wills and to return it into non-existence whenever He wills. But, to him who knows that, the world is not frightening.

Compared to Christ the Lord, this world is as a fabric woven of weakness itself; while in Christ the Lord, there is not a single weakness. To him who does not know that, the world is frightening and he who knows that, has no fear of the world.

The world has loaned us a body and because of that it wants to acquire our soul. How can the world overpower us if we stand as soldiers of the Conqueror of the world?

The Conqueror of the World gives us weapons for the battle. By His example, He teaches us how to fight it, reveals the hidden enemy, shows us the path of attack and retreat, holds us with His hand, protects us under His wing, feeds us by His Life-giving Body and more, He encourages us by shouting: "Take courage!" Brethren, what then can the world do when its defeat is sealed with the victory of Christ?

O Lord, the Conqueror of the World and our victorious commander, be close to us always that we may not become frightened and direct us, that we may always be close to You in heart, mind and soul.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

19. ЈАНУАР (стари) или 1. ФЕБРУАР (нови календар)

1. Преподобни Макарије Велики. Мисирац, и један од млађих савременика Антонија Великог. Отац му био свештеник. Из послушности према родитељима ожени се, но жена му убрзо умре, и он се удаљи у пустињу, где проведе пуних 60 година у труду и борби, унутрашњој и спољашњој, за царство небеско. Кад су га питали, зашто је толико сув и кад једе и кад не једе, он одговори: „Од страха Божјега.” Толико је успео очистити свој ум од злих помисли и срце своје од злих жеља, да га је Бог обдарио обилатим даром чудотворства, тако да је и мртве из гроба васкрсавао. Његово смирење задивљавало је и људе и демоне. Рече му једном демон: „Има само једно, у чему те ја не могу надвладати; то није пост, јер ја не једем никад ништа; то није ни бдење, јер ја не спавам никад.” „Него шта је то?” упита га Макарије. „Твоје смирење”, одговори демон. Своме ученику Пафнутију говорио је Макарије често: „Не осуђуј никога, и бићеш спасен.” Живео је 97 година. Пред смрт на девет дана јавили му се из онога света свети Антоније и свети Пахомије и навестили му, да ће кроз девет дана умрети, што се и догоди. Још му се пред саму смрт јавио херувим, који му је открио у визији блажени свет небески, похвалио труд и врлину његову, и рекао му, да је послат, да му узме душу у царство небеско. Упокојио се 390. године.

2. Преподобни Макарије Александријски. Рођен у Александрији и био најпре продавац воћа. Крстио се тек у 40. години, и чим се крстио отишао на подвиг. Био је најпре ученик светог Антонија заједно са Макаријем Великим, а по том игуман манастира званог Келије, између Нитрије и Скита. Нешто млађи од онога Макарија, он је доцније и умро. Живео је преко 100 година. Мучен ђаволским искушењима, нарочито искушењем славољубља, он је себе смиривао претешким трудовима и непрестаном молитвом уздижући ум свој непрестано к Богу. Једном га виде неки брат како пуни кош песком па носи уз брдо и просипа. Зачуђен упита га брат: „Шта то радиш?” Одговори Макарије: „Изнуравам онога који мене изнурава” (тојест ђавола). Упокојио се 393. године будући стар преко 100 година.

3. Свети Арсеније, епископ крфски. Он је допунио и у садашњем облику саставио чин тајне јелеосвећења. Упокојио се 959. године. Мошти му почивају у Саборној цркви на Крфу.

4. Свети Марко, архиепископ ефески. Знаменит због одважног штићења Православља на Флорентинском Сабору упркос и цара и папе. Упокојио се мирно 1452. године. На самртном одру молио свога ученика Георгија, доцније славног патријарха Генадија, да се чува замки запада и да брани Православље.

5. Блажени Теодор Христа ради јуродиви Новгородски. Пред смрт трчао улицама и викао свима и свакоме: „проштавајте, путујем далеко!" 1392. године.

У Мисиру у пустињи
Цароваше љубав веља
Међу простим монасима
Ка' у царству светитеља.

Макарије свети беше
Ко Херувим међу њима.
У свакоме добру делу
Беше пример иноцима.

Разболе се Макарије;
Јагоде му монах тражи,
Оде, нађе, и донесе,
Да свом старцу бол ублажи.

Макарије не хте јести,
„Има, рече, брат болнији,
Нос'те њему: дар је овај
Брату томе потребнији.

Болник други расплака се,
Дароносцу рече: „прости!
Ал' мој сусед потребује
Више но ја те милости”

Дароносац дар однесе
И предаде том суседу,
Овај даде неком трећем,
Тај четвртом, све по реду,

Од келије до келије
И од брата па до брата,
Док последњи с јагодама
Макарију — па на врата!

„Ево, оче, ти си болан”
Заплака се Макарије,
Видећ дивну љубав братску —
Не хте ни он да их ије

На врео их песак просу,
Па захвалност Богу даде,
Што пустиња мртва, суха,
Од љубави рај постаде.

Што брат брата више воли
Нег што воли самог себе:
„О Господе, дар је овај,
Дар љубави, дар од Тебе! ”


Примери у кротком подношењу насиља, какве налазимо у Светим Оцима, просто су за дивљење. Вративши се једном с пута својој келији Макарије Велики виде некога лопова, где износи његове ствари из келије и товари на магаре. Макарије му ништа не рече, него му још поможе, да удобно на товари све ствари на магаре, говорећи сам себи: ништа не донесосмо на овај свет (Прва Тимотеју 6, 7). Други један старац, кад су му разбојници све узели из келије, обазре се и виде, да му нису узели неки завежљај с новцима, што је лежао негде скривен, па брзо узме тај завежљај, викне за разбојницима и преда им и то. Трећи опет затекавши лопове где пљачкају његову келију викне им: „Журите, журите, да не наиђе братија, те да ме не спрече испунити заповест Христову: који твоје узме, не ишти” (По Луки 6, 30).


Да созерцавам Господа Исуса као со земљи, и то:

1. као со која даје укус овоме животу у опште;
2. као со која чува од трулежи човечји род, који би иначе сав иструлео с краја у крај историје;
3. као со мога сопственог живота.


о победи света

У свету ћете имати невољу, али не бојте се, јер ја надвладах свет (По Јовану 16, 33)

Победилац света, једини и јединствени, овим речима учи своје следбенике, да се не боје света.

Заиста свет изгледа врло јак, но зар Онај који је створио свет није јачи од света?

Врло је страшан свет за онога ко не зна, да Бог влада светом, и да Он има власт држати га у бићу докле Он хоће, и вратити га у небиће када Он хоће. Но ко то зна, за тога свет није страшан.

Сравњен са Христом Господом свет је овај као ткиво од самих слабости, док у Христу Господу нема ниједне слабости. Ко то не зна, томе је свет страшан, а ко то зна, тај нема страха од света.

Свет је препун невоља, мука, гробова, и мириса од трулежи — ко то све може поднети? Само онај ко има јако срце, а јако срце има само онај, коме у срцу борави Христос.

Свет нам је позајмио тело, но за то хоће да нам узме душу. Но како ће нас надјачати свет, ако ми стојимо као војници Победиоца света?

Победилац света даје нам оружје за борбу, примером Својим учи нас борби, проказује скривеног непријатеља, указује пут напада и одступања, придржава нас Својом руком, закриљава нас Својим крилом, храни нас Својим животворним телом и поји Својом животворном крвљу, и још нас храбри довикујући: не бојте се! Шта нам, дакле, браћо, може свет, кад је пораз његов залечаћен победом Христовом?

О Господе, Победниче света, и победоносни Војводо наш буди увек близу нас, да се не устрашимо, и упути нас, да и ми срцем, умом и душом увек будемо близу Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič