The Prologue April 18 / May 1

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 18, and New Calendar date May 1.

At the time of the Iconoclastic heresy, Emperor Leo the Armenian subjected John to torture along with his teacher Gregory and St. Joseph the Hymnographer. When Gregory departed this life, John became the abbot of the Decapolis Monastery in Constantinople. Having become abbot, he intensified his ascetical efforts for the sake of the kingdom of God. He died peacefully about the year 820 A.D. Following his death, St. Joseph buried him with honors next to the grave of St. Gregory.


John was born in Ioannina, once the capitol city of the Emperor Pyrrhus. When his impoverished parents died, the young John moved to Constantinople and there continued his occupation, for he was a craftsman. Not long before that, the Turks surrounded Constantinople and many Christians, out of fear, denied Christ and embraced the Islamic faith. St. John had his workshop in the midst of these converts to Islam. The more the young John burned with love for Christ the Lord, the more openly he exposed himself as a Christian before these traitors of Christ. He began to argue with them about faith and, finally, rebuked them for their betrayal of Christ. They dragged him before the judge and falsely accused John, alleging that he had earlier embraced Islam, and that he again reverted to Christianity. After he was tortured and beaten with rods and iron ramrods, they cast him into prison. The next day was the Feast of the Resurrection of Christ and, again, they brought him out for further torture and John emerged singing: "Christ is risen from the dead!" To his torturers, he bravely said: " Do what you want in order to send me as soon as possible from this transient life to eternal life. I am Christ's slave, I follow Christ, for Christ I die that I may live with Him!" After that, John was bound in chains and brought to the place of burning. Upon seeing a large fire prepared for him, John ran and leaped into the flames. His torturers seeing how he loved death in the fire removed him from the fire and sentenced him to be beheaded. After they beheaded him, they threw his head and body into the fire. Later on, Christians leafed through the ashes and gathered some of the remains of his honorable and wonder-working relics and interred them in the Great Church [Agia Sophia - Church of the Holy Wisdom] in Constantinople. Thus, St. John of Ioannina died a martyr's death and received the glorious martyr's wreath on April 18, 1526 A. D.


All five were martyred during the reign of Emperor Diocletian. They were pagans until they witnessed the sufferings of St. George the Great Martyr. While witnessing the sufferings and bravery of this glorious martyr and the many miracles, which were manifested, they embraced the Christian Faith for which, in a short while, they too suffered and were crowned with glory.



John the Artisan, of honest craft,
His soul was as bright as a lump of gold,
By the teaching of Christ, wonderfully illumined,
And he prays to God: to wed him with suffering,
Oh Victorious Christ, Who for me was crucified,
From sinful darkness, cleanse me by suffering!
The shameful glory of a traitor, Oh do not give me,
But wed me with the sufferings of Your sufferers.
Prepare me for sufferings with Your Holy Spirit,
And allow sufferings and, to me direct them,
And You, Mother of God, of infinite mercy
Who, under the Honorable Cross of Your Son stood,
Pray for me at the time of my sufferings,
That, as an impregnable wall, I be firm.
Even you, O holy apostles, have mercy,
That the devil of the human race not prevail against me
Martyrs holy, my rejoicing,
Into your ranks, receive me also!
And now, torturers; traitors of God -
Yours is the sword and fire - here is my body!


In one of the writings of the martyrdom of Christians during the reign of the Persian Emperor Sapor, it is said: "The swords became dull, the sword-bearers fell and the sword-makers fatigued, but the Cross is uplifted even higher and glistened from the blood of Christ's martyrs." How many and how many times did the persecutors of Christians complacently think that they were through with Christianity forever? In essence, their lives have ended while Christianity has always regenerated itself and blossomed anew. Nevertheless, even in addition to that experience, some of our contemporaries think, that the Christian Faith can be uprooted by force. But, they do not say by what means. They forget that all those means have been tried and all without success. With reason Tertullian cried out to the pagans: "In vain do you spill our blood. For the blood of the martyrs is the seed of Christianity."


To contemplate the resurrected Lord Jesus:

1. How His resurrection brought unspeakable joy to those who loved Him;
2. How His resurrection brought unspeakable bitterness to those who hated Him;
3. How His last coming [Second Advent] into the world in glory and power will provoke among various people, various feelings; either joy or bitterness.


About the testimony of reliable witnesses

"But we have been eyewitnesses of His mighty glory" (2 Peter 1:16).

When the apostles speak about the glorious resurrection of the Lord, they speak in plurality. For each one of them gives his testimony and the testimony of other companions. Thus, the Apostle Peter writes: "We do not follow cleverly devised myths when we made known to you the power and the coming of our Lord Jesus Christ, but we had been eyewitnesses of his majesty " (2 Peter 1:16).

Nathaniel did not want to believe only by hearing. That is why the Apostle Philip invited Nathaniel to "Come and see!" (St. John 1:46). Nathaniel came, saw and believed. So it was with the other apostles, until they approached Christ, until they heard, and until they saw, they did not want to believe. Cleverly devised myths did not attract the apostles. Their healthy natural thoughts sought visual facts and not myths.

O my brethren, our Faith is well established and proved. The trail of God is well blazoned in the world. No one has need to doubt. Christ's resurrection is well witnessed. No one need to despair. Doubt and despair are two worms that are born of fly larva of sin. He who does not sin, clearly sees the blazoned trail of God in the world and clearly recognizes the resurrection of Christ.

O resurrected Lord, strengthen us by the power of Your Holy Spirit so that we sin no more and that we do not become blinded to Your trail in the world and to Your glorious resurrection.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

18. АПРИЛ (стари) или 1. МАЈ (нови календар)

1. Преподобни Јован, ученик светог Григорија Декаполита. У време иконоборне јереси цар Лав Јерменин стави овога Јована на муке заједно са његовим учитељем Григоријем и са светим Јосифом Песмописцем. Када Григорије сконча свој земаљски живот, Јован постаде игуман манастира Декаполитовог у Цариграду. Поставши игуман он усугуби свој подвиг ради царства Божјег. Скончао мирно око 820. године. А по смрти сахрани га свети Јосиф чесно близу гроба светог Григорија.

2. Свети мученик Јован Нови Јањински. Родом из Јањине, негдашње престонице цара Пира. Када његови сиромашни родитељи помреше, тада се млади Јован пресели у Цариград и тамо продужи свој занат (јер занатлија беше). Не много пре тога Турци беху освојили Цариград, и многи од хришћана из страха беху се одрекли Христа и примили Мухамедову веру. Свети Јован имаше своју радњу баш међу оваквим потурицама. У колико млади Јован више гораше љубављу према Христу Господу у толико се јаче испољаваше као хришћанин пред овим издајницима Христа. И поче се с њима препирати о вери, па најзад и укоревати због издаје Христа. Тада га они одвукоше пред суд и лажно оптужише као тобож да је он био раније примио Ислам, па се сад поново вратио у хришћанство. Пошто би мучен и тучен штаповима и гвозденим шипкама, вргоше га у тамницу. Други дан — беше дан Васкрса Христова — поново га поведоше на истјазање, а Јован изађе радосно певајући: „Христос воскресе из мртвих!” Мучитељима својим он храбро рече: „Чините што хоћете, да би ме што пре послали из овог кратковременог живота у живот вечни: роб сам Христов, Христу следујем, за Христа умирем, да би с Њим живео!” После тога Јован би везан у синджире и доведен на спалиште. Видећи огањ велики, спремљен за њега, Јован сам потрча и скочи у пламен. А мучитељи његови смотривши како он воли смрт у огњу, извукоше га из огња и осудише на посечење мачем. Када му одсекоше главу, бацише и главу и тело у огањ. Доцније хришћани разгрнуше пепео и сабраше неке остатке његових чесних и чудотворних моштију, и сахранише их у Великој Цркви у Цариграду. Тако сконча смрћу мученичком и прими славни мученички венац свети Јован Јањински 18. априла 1526. године.

3. Свети мученици Виктор, Зотик, Зинрн, Акиндин и Северијан. Сви намучени у време цара Диоклецијана. Беху незнабошци док не видеше муке светог Ђорђа великомученика. Но видећи те муке, и храброст овога славног мученика, и чудеса многа која се појавише тада, они примише веру хришћанску, за коју ускоро и пострадаше, и славом увенчани бише.

Занатлија Јован од чесна заната,
Душа му је светла као грумен злата,
Осветљена дивно Христовом науком,
Па он моли Бога, да га венча муком:
— О победни Христе, што се распе за ме,
Очисти ме муком од греховне таме!
О не дај ми срамну славу издајника,
Но венчај ме муком Твојих мученика.
Духом Твојим Светим за муке ме спреми,
Па попусти муке, на ме их устреми,
И ти, Богомајко, милошто без краја,
Што под Часним Крстом Свога Сина стаја,
Помоли се за ме у време мучења,
Да постојан будем као тврда стена.
Смилујте се и ви свети апостоли,
Да враг рода људског мени не одоли.
Мученици свети, радовање моје,
Примите и мене у редове своје!
А сад мучитељи, издајице Бога —
Ваш је мач и огањ — ево тела мога!


У једноме опису мучења хришћана под персијским царем Сапором каже се: „Мачеви се утупеше, маченосци попадаше, мачековци заморише — а Крст се све више уздизаше и блисташе из крви мученика Христових.” Колико и колико су пута гонитељи хришћана самоуверено мислили, да су свршили са хришћанством за свагда! У ствари они су свршавали свој живот док се хришћанство увек изнова зеленило и цветало. Па ипак, и поред тога искуства неки наши савременици мисле, да се хришћанска вера може силом искоренити. Но само не кажу, којим начином? и заборављају, да су сви начини безбројно већ пута пробани, и сви безуспешно. С разлогом је Тертулијан довикнуо незнабошцима: „Узалуд пролевате крв нашу: крв мученика семе је хришћана.”


Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како Његово васкрсење донесе неизречену радост онима који Га љубљаху;
2. како Његово васкрсење донесе неизречену горчину онима који Га мрзаху;
3. како ће и Његов последњи долазак у свет, у слави и сили, изазвати код разних људи разна осећања, или радост или горчину.


о сведочанству поузданих сведока

Сами смо видјели славу његови (Друга Петрова 1, 16)

Кад апостоли говоре о славном васкрсењу Господњем они говоре у множини. Јер сваки од њих предаје своје сведочанство и сведочанство осталих другова својих. Тако и апостол Петар пише: јер вам не показасмо силе и доласка Господа нашег Исуса Христа по приповијеткама мудро измишљенијем, него смо сами видели славу Његову.

Натанаил није хтео веровати само по чувењу. Зато га апостол Филип позва: дођи и види! Натанаил дође, и виде и верова. Тако и сви остали апостоли: док се не приближише Христу, докле не чуше и не видеше, не хтеше веровати. Приповетке мудро измишљене нису привлачиле апостоле. Њихов здрава природни смисао тражио Је очевидна факта а не приче. О браћо моја, наша је вера добро утврђена и доказана. Траг Божји у свету добро је утрвен. Нико не мора сумњати. Христово васкрсење добро је посведочено. Нико не мора очајавати. Сумња и очајање два су црва, која се рађају од упљувака греха. Ко не греши, тај јасно види утрвени траг Божји у свету и јасно познаје васкрсење Христово.

О васкрсли Господе, укрепи нас силом Духа Твог Светог, да не грешимо, те да не ослепимо за траг Твој у свету и за светло васкрсење Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič