The Prologue April 20 / May 3

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 20, and New Calendar date May 3.

Theodore was a citizen of Constantinople and the son of wealthy parents. As a young man he left his parent's home and riches and entered a hermetical monastery in Thrace. Here, he imposed upon himself a most rigorous life of mortification. He slept on stones in order to sleep less. He traveled everywhere bareheaded and clothed himself in one garment made of "goat's hair," for which he was called Trihinos [Greek] Kostret [Serbian] for goat's hair. Because of his great self-mortification for the sake of the salvation of his soul, God bestowed upon him the great gift of miracle-working both during his lifetime and after death. He died peacefully about the year 400 A.D. His body was shown to be flowing with oil [Chrism].


Anastasius was the abbot of Mt. Sinai. In the beginning he was a monk for an extended period of time under the glorious Abbot John of the Ladder. After John's death, he then became abbot. Besides being a great ascetic, Anastasius was an eloquent author of the lives of the saints as well as instructional writings. He led a bitter struggle against the heretics, the so called Acephalites [Akefalita - Headless Ones], who denied the decisions of the Fourth Ecumenical Council [Chalcedon, 451 A.D.]. He died in an old age in the year 685 A.D. and took up habitation with the Lord Whom he faithfully served.


While a monk on Mt. Sinai, Anastasius was elected patriarch of Antioch during the reign of Emperor Justinian. He was elevated to this rank by virtue of his charity, chaste life, great spiritual learning and a staunch faith. The Emperor Justinian fell into the heresy of Docetism [this heresy taught that Christ's sufferings were apparent and not real], which Eutychius the Patriarch of Constantinople and this Blessed Anastasius sharply rebelled against. The emperor banished Eutychius and also wanted to banish Anastasius but he was unable to find any reproach in his life. However, when Justinian died, repenting beforehand and re-instating Eutychius to the throne, then his successor Justin succeeded in banishing Anastasius on the basis of some spurious calumnies. Anastasius remained in exile for twenty-three years and was re-instated to the throne of Antioch during the reign of Maurice. He governed the Church of God for six years and ended his earthly sojourn in the year 599 A.D.


Gregory was an Armenian by birth. He was abbot of the Pharanite Monastery below Mt. Sinai. When Blessed Anastasius was banished from his throne Gregory, against his will, was installed as patriarch of Antioch. Blessed Patriarch Sophronius also writes very favorably about him in his "Spiritual Meadow." Gregory was especially distinguished by his very great compassion, especially toward sinners. He died in the Lord in the year 593 A.D.


At first, Zacchaeus was a tax collector and a sinner. When our Lord saw him in Jericho in a tree and entered his home, Zacchaeus was brought to repentance. "He (Jesus) came to Jericho and intended to pass through the town. Now a man there named Zacchaeus, who was a chief tax collector and also a wealthy man, was seeking to see who Jesus was; but he could not see him because of the crowd, for he was short in stature. So he ran ahead and climbed the sycamore tree in order to see Jesus, Who was about to pass that way. When he reached the place, Jesus looked up and said to him: `Zacchaeus, come down quickly, for today I must stay at your house.' And he came down quickly and received Him with joy. When they all saw this, they began to grumble, saying, `He has gone to stay at the house of a sinner.' But Zacchaeus stood there and said to the Lord, `Behold, half of my possessions, Lord, I shall give to the poor and if I have extorted anything from anyone I shall repay it four times over." And Jesus said to him, ` today salvation has come to this house because this man is a descendant of Abraham. For the Son of Man has come to seek and to save what was lost" (St. Luke 19: 1-10). Later on, Zacchaeus followed the Apostle Peter who appointed him bishop of Caesarea in Palestine where he faithfully served the Gospel and died peacefully.(*)


Athanasius was born in 1310 A.D. He lived the ascetical life on Athos, the Holy Mountain. He founded the famous Meteora Monastery in Thessaly. He possessed the great "gift of discernment" and miracle-working.

(*) Philaret mentions Gabriel the Child in his Lives of the Saints, which a certain Jew, Schutko, lured to an isolated place and there crucified him. Gabriel was born in the village Zvjerka near the town of Zabludov. He was only six years old. His parents, Peter and Anastasia Gavdjev, were absent from home that day. After thirty years, Gabriel's body was discovered incorrupt. He suffered in the year 1684 A.D.



Anastasius, the God-bearing father,
Upon himself assumed prayerful labor and fasting,
Mortification he maintained, long and persistent,
Until, with the spirit, he learned the mysteries.
Then, his honey-mouth he opened:
Christ is, says he, the rock of salvation.
Do not insanely say: He was a long time ago,
Where is He now in order to speak to me?
The Good News, his Covenant Holy,
Who is able to resist it?
It speaks to you in place of Christ Himself,
That is His All-Pure Mouth!
Again, you speak: I desire to see Him!
Look with your whole mind and heart
At Holy Communion, from wine and bread,
There, in the flesh is He; what else do you need?
Repent, O brother, repent of your sins,
A thousand deaths around you stand!
To your spiritual father, your sins confess,
After that, drink His Blood and eat His Body.
Only repent. If you begin with repentance
You will live with justice and shining hope.
Repent, O brother, repent of your sins,
A thousand deaths, around you stand!


St. Anastasius of Sinai teaches: "To every Christian is given an angel [Guardian Angel] from God to guard him all his life unless someone through evil deeds drives him away. But as the snake drives away bees and evil smell drives away pigeons, thus our sins drive away the guardian angel of our life: drunkenness, adultery, anger and so forth. The angel of every faithful man leads him to every good deed, while the demons exert to scandalize the faithful ones and to deprive them of the Kingdom of Heaven." The angels are close to men and that they take care of men, the whole of Holy Scripture attests to this, but especially the New Testament. Besides this, there exists in the Orthodox Church numerous traditions of saintly men and women, who witness to that which St. Athanasius confirms, i.e. that is that each one of us in this world is accompanied by a gentle and mighty [herald] messenger of God, a soldier of the King of Heaven, the angel of light. Who, except an insane person drives a good friend away from himself? In truth, only the insane and the extremely ignorant, drive away their best friend, their guardian angel by their sins.


To contemplate the resurrected Lord Jesus:

1. How He, as the Almighty Victor over death, does not seek revenge on His enemies who tortured and crucified Him, but leaving them to themselves, He sustains His frightened friends;
2. How He even today as in all times, innocent and meek, does not hurry to seek revenge on the unfaithful but hurries to the aid of the faithful.


About the one and only foundation of salvation
"For no one can lay a foundation other than the one that is there, namely Jesus Christ" (1 Corinthians 3:11).

The Jews say, " the foundation is Moses." The Muslims say, " the foundation is Mohammed." The short-sighted naturalists say, " the foundation is nature." We ask: Did Moses resurrect from the dead? Did Mohammed ascend into heaven? Does nature bestow the Holy Spirit the Comforter? Moses did not resurrect. Mohammed did not ascend into heaven. Nature, not only does not bestow the Holy Spirit the Comforter to men, but breathes hatred against man and growls at him and bares its talons.

One cannot be the foundation of the world who is conceived in sin; who himself sinned; who wandered and sought counsel in women; who, by someone else's power, performed certain works; who crumbled in the grave and whose name leads to confusion in regard to the way, the truth and the life. Mohammed and Moses were conceived in sin and they committed sins; they sought counsel from women; with the power of others they performed deeds; in the grave they lay decomposed; their names lead men to confusion about the way, the truth and the life.

That is why, brethren, we have no where to turn in history and to seek another such foundation except the Lord Jesus Christ Who was conceived without sin; Who did not commit any sin; Who did not wander and Who did not seek counsel from anyone; Who by His own power performed mighty deeds; Who did not decay in the grave; and Whose Name does not lead men into confusion regarding the way, the truth and the life.

The apostle does not say that Christ laid down some foundation but that He Himself is that established foundation. He is All-justice, that is why He is the foundation of every justice. He is All-truth, that is why He is the foundation of every truth. He is All-wisdom, that is why He is the foundation of every wisdom. He is All-power, that is why He is the foundation of every power. He is All-good, that is why He is the foundation of every good. He is All-life, that is why He is the foundation of life in both worlds, in this and in the next. O resurrected Lord, You are the foundation of our salvation and eternal life.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

20. АПРИЛ (стари) или 3. МАЈ (нови календар)

1. Преподобни Теодор Трихина. Цариграђанин, и син богатих родитеља. Као младић остави родитеље своје, и дом, и богатство, и настани се у једном пустињском манастиру у Тракији. Ту себе преда најтежим подвизима. Спавао је на камењу — да би само мање сна имао — ишао је вазда гологлав, и одевао се у једну хаљину од кострети, због чега је и прозван Трихин или Кострет. Због свог великог самомучења ради спасења душе Бог га обдари великим даром чудотворства и за живота и по смрти. Мирно је скончао око 400. године. Тело му се показало мироточивим.

2. Преподобни Анастасије Синајски. Игуман горе Синајске. Најпре дуго био монах под славним игуманом Јованом Лествичником, а по смрти овога и сам постане игуманом. Поред тога што је био велики подвижник, он је био и красноречив списатељ живота светитељских као и других поучних списа. Водио је жестоку борбу против јеретика тако звани акефалита (безглавника), који су порицали ИВ Васељенском Сабор у Халкидону. Скончано у дубокој старости 685. године и отишао ка Господу, коме је верно послужио.

3. Блажени Анастасије Синаит, патријарх антиохијски. Као монах Синајске горе буде изабран за патријарха Антиохијског у време цара Јустинијана. На тај положај уздигла га је његова добродетељ, чистота живота, велика духовна ученост и тврда вера. Но цар Јустинијан паде у јерес докетску, против које оштро устајаху патријарх Цариградски Евтихије и овај блажени Анастасије. Цар прогна Евтихија, и хтеде прогнати и Анастасија, но не може наћи овоме никакве замерке у животу. Када пак Јустинијан умре, покајавши се претходно и повративши Евтихија на престо, тада Јустин, наследник његов, успе да прогна Анастасија на основу некаквих клевета. Проведе Анастасије 23 године у прогонству, и поново би враћен на престо Антиохијски за време цара Маврикија. Још 6 година управљаше црквом Божјом и сконча земно путовање своје 599. године.

4. Блажени Григорије, патријарх антиохијски. Јерменин по народности. Би игуман манастира Фарана, под гором Синајском; па када блажени Анастасије би прогнан с престола, он би и преко своје воље постављен за патријарха Антиохијског. О њему пише и блажени Софроније патријарх у своме Лимонару врло похвално. Григорије се одликоваше нарочито превеликим милосрђем, особито према грешницима. Упокојио се у Господу 593. године.

5. Свети апостол Закхеј. Био најпре цариник и грешник. Па када га Господ виде у Јерихону на дрвету (По Луки 19, 1–9), уђе у дом његов, што приведе Закхеја покајању. Доцније Закхеј следоваше апостолу Петру, који га постави за епископа у Кесарији Палестинској, где је верно служио Јеванђељу и мирно скончао. (Филарет спомиње у својим „Житија светих“ и Гаврила Младенца, кога је неки чивутин Шчутко замамио у пусто место и тамо на крст распео. Гаврило је био родом из села Звјерки близу града Заблудова. Било му је само шест година. Његови родитељи Петар и Анастасија Гавдјел нису били дома тога дана. После 30 година тело Гаврилово нађено неиструлело. Пострадао 1684. године.)

6. Преподобни Атанасије Метеорит. Рођен 1310. године. Подвизивао се у Светој Гори. Основао знаменити манастир Метеор у Тесалији. Имао велики дар прозорљивости и чудотворства.

Анастасија, отац богоносни,
Труд на се прими молитвен и посни,
Подвиге држа дуге и истрајне;
Све докле духом не упозна тајне.
Тад уста своја отвори медена:
— Христос је, рече, спасенија стена.
Не реци лудо: Он је давно био,
Где је Он сада, да би ми зборио? —
Евангелије, Његов завет свети,
Ко би се мог’о њему одупрети?
Оно ти збори место самог Христа,
Та то су уста Његова пречиста!
Ти опет збориш: да Га видим желим! —
Погледај умом и срцем свецелим
У Причест свету, од вина и хлеба,
Ту је Он телом, шта ти друго треба?
Покај се, брате, покај грехе своје,
Хиљаду смрти око тебе стоје!
Пред духовником грехе исповеди,
Крв потом пиј Му и тело Му једи.
Покај се само. Почнеш ли с кајањем
Живећеш правдом и светлим надањем.
Покај се, брате, покај грехе своје,
Хиљаду смрти око тебе стоје.


Свети Анастасије Синајски учи: „Свакоме хришћанину даје се од Бога ангел да га чува целога живота (осим ако га неко злим делима не прогна). Но као што дим прогони пчеле, и зли смрад голубове, тако и чувара живота нашега, ангела, удаљују од нас греси наши: пијанство, блуђење, гнев и остало... Сваког верног човека ангел наставља сваком добром делу, док демони упињу се да саблазне верне и лише их царства небеског...” Да су ангели близу људи и да се старају за људе, о томе сведочи цело Свето Писмо, а нарочито Нови Завет. Осим тога постоје у православној цркви безбројна предања светих људи и жена, која сведоче ово што свети Анастасије тврди на име: да свакога од нас у овом животу прати благи и моћни весник Божји, војник Цара небеског, ангел светлости. Ко, осим луда, одгони доброг пријатеља од себе? Ваистину, само лудаци и крајње незналице, одгоне греховима својим своје најбоље пријатеље, своје ангеле хранитеље.


Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како се Он као свемоћни Победилац смрти не свети Својим не пријатељима, који Га намучише и распеше, него остављајући их самим себи подржава Своје устрашене пријатеље;
2. како Он и данас, као и у сва времена, незлобив и кротак, не жури на освету невернима него жури на помоћ вернима.


о једном једином темељу спасења

Темеља другога нико не може по ставити осим онога који је постављен, који је Исус Христос (Прва Коринћанима 3, 11)

Јевреји кажу: темељ је Мојсеј. Мухамеданци кажу: темељ је Мухамед. Кратковиди природњаци кажу: темељ је природа. А ми питамо: да ли Мојсеј васкрсе из гроба? И да ли се Мухамед вазнесе у небо? И да ли природа даје Духа Светога Утешитеља? Мојсеј не васкрсе; Мухамед се не вазнесе у небо; а природа не само не даје људима Духа Светога Утешитеља него дише мржњом против човека, и режи на њега, и показује нокте.

Не може бити темељ свету онај ко је у греху зачет ко је сам чинио грехе; ко је лутао и тражио савета у жена; ко је туђом силом чинио нека дела; ко је у гробу иструхнуо, и чије име доводи људе у двоумицу односно пута, истине и живота. А Мухамед и Мојсеј у греху су зачети, грехе су чинили, тражили су савета у жена, туђом силом чинили су дела, у гробу су иструхнули, и њихово име доводи људе у двоумицу односно пута, истине и живота.

Зато се, браћо, немамо куд обзирати по историји и тражити други неки темељ осим Господа Исуса Христа, који је зачет без греха, који не учини ни једнога греха; који не луташе и не искаше савета ни у кога; који је Својом сопственим силом чинио моћна дела; који није иструхнуо у гробу, и чије име не доводи људе у двоумицу односно пута, истине и живота.

Не каже апостол, да је Христос поставио неки темељ, него да је Он сам Собом тај постављени темељ. Он је сва правда, зато је Он и темељ сваке правде. Он је сва истина, зато је Он и темељ сваке истине. Он је сва мудрост, зато је Он и темељ сваке мудрости. Он је сва сила, зато је Он и темељ сваке силе. Он је све добро, зато је Он и темељ сваког добра. Он је сав живот, зато је Он и темељ живота у оба света, у овоме и у ономе. Господе васкрсли, Ти си темељ спасења нашег и живота вечног. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič