The Prologue April 7 / April 20

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 7 , and New Calendar date April 20.

Because of his great virtues, which he attained through a long and difficult ortification, George was chosen and invested as Metropolitan of Mitylene. This saint governed his spiritual flock prudently and zealously to a ripe old age. When a persecution began under Leo V, the Armenian, who, in destroying holy icons, summoned this saintly elder to Constantinople to an assembly of bishops convened by him and, whose intention it was to discontinue the veneration of icons, George not only refused to carry out the wish of the wicked emperor but with other courageous bishops stood up in defense of holy icons. Not only was he ridiculed for that but he was also banished into exile by the emperor to the region of Cherson. Here he endured all sorts of physical afflictions and deprivations for the remaining years of his life. He died and was translated to eternal life about the year 816 A.D. Because of his great sanctity and love for the Lord Jesus, George was a great miracle-worker, both during his life and after his death.


Nil is one of the great Fathers of the Russian Church. He was the founder of the Scete way of monastic life in Russia. He died peacefully in the year 1508 A.D. His relics repose in the Sorsky Monastery. His "Rule of Life" for the "Scete" way of monastic living represents a first-class work on the spiritual and practical life of a monk.


Calliopius was an only son granted by God to a senator from Perga in Pamphylia after the senator had shed many tears in prayer. From his early youth his devout mother, Theoclea, taught him to respect God and to live a chaste life. Calliopius was still a youngster when a terrible persecution began during the reign of Emperor Maximian. To spare him from death, his mother placed him in a boat, gave him an ample amount of money and saw him off to the city of Pompeiopolis. However, God in His Divine Providence, planned it otherwise. Landing in Pompeiopolis he fell into the midst of a tumultuous polytheistic celebration. When Calliopius refused to participate in this ridiculous feast, at the insistence of the crazed mob, he was pushed toward Maximus the commander, before whom Calliopius confessed that he was a Christian. The commander ordered that Calliopius be beaten with lead canes and burned by fire. Wounded throughout, they cast him into prison. Learning about the tortures of her son, Theoclea distributed her entire estate to the poor and needy and with a paltry sum of money hurried to her son in prison. Upon entering the prison, Theoclea bowed down before her son and dressed his wounds. Finally, the commander pronounced the ultimate sentence. Calliopius was to be crucified on a cross. Joy and pain intermingled in the heart of his mother. When they brought her son to the place of execution, she slipped five pieces of gold to the executioners to have her son crucified, not as the Lord was, but rather upside down. Theoclea did this out of humility before the Lord. Calliopius was crucified upside down on Holy Thursday. His mother stood beneath the cross-giving praise to God. One the second day when they removed his lifeless body from the cross, she fell upon her son and she, herself, died. Thus, these two went before the Throne of the King of Glory together. They honorably suffered in the year 304 A.D.


Daniel had, as a unique form of mortification, that of caring for the dead. Whenever he heard that someone was found frozen to death or that had died in some other manner, Daniel would hasten to bury him decently and to offer prayers to God for him. He died peacefully in the year 1540 A.D. His relics remain intact.


A great saint and ascetic of Mt. Sinai and Mt. Athos [August 8].



Calliopius, Calliopius,
Depart there! Where there is no death!
His mother speaks to him and bids him her last farewell,
About the fate of her only son, she dreams.
Calliopius, the youth most handsome
To the commander, his faith he explained:
Christ is my life, the way, the truth,
Christ is my desire: my only desire!
To crucifixion, Calliopius, they lead,
Behind him, throngs of people walk.
He, pale and peaceful, rigidly bound,
Walking quietly, bitterly tortured,
His mother to him whispers: Calliopius!
I am traveling O mother where there is no death!
Martyr of Christ, martyr glorious,
The Cross received, heavy and head first.
Over the dead body, the mother is bending:
With tears, Calliopius she bathes
And whispering quietly: Calliopius!
Here I am mother, where there is no death!


"Spiritual directors should distinguish themselves from their subordinates as much as a shepherd distinguishes himself from his sheep." Thus speaks St. Isidorus of Pelusium in interpreting the First Epistle of St. Timothy. The life of a priest always serves as an example, be it good or be it bad. By an exemplary life, a priest confirms the Gospel and, by a wicked life, he denies the Gospel. No one in this world is in such a position to confirm the truth of the Gospel or to deny it in such a manner by his life, as is a priest. A good priest is distinguished from a wicked priest by his works no less than a shepherd is distinguished from a wolf. That is why a goodly portion of good priests will be with the sons of God and a goodly portion of wicked priests will be with the wild beasts of darkness. The good shepherds of the Church, even in the last moments of their lives, were concerned about their flocks which they were leaving behind. Upon his death bed, St. Joseph the Hymnographer prayed to God: "Preserve your flock, O Son of God, created by Your right hand and protect them to the end of time. Be of assistance to the beloved sons of Your Church. Grant to Your Bride [Holy Church] eternal peace and a stormless calm." St. Antipas, burning in a blazing ox, cast out of copper, prayed to God in this manner: "Not only me, but those also who would come after me, make them partakers of Your mercy."


To contemplate the Resurrection of the Lord Jesus:

1. How the myrrh-bearing women approached the tomb to anoint Him with myrrh and aloes. To anoint the One Who is the sweet-smelling savor of heaven and earth;
2. How the angel announces the resurrection of our Lord to them with the words: "Why do you seek the living One among the dead?" (St. Luke 24:5).


About seeking the living among the dead

"Why do you seek the living One among the dead?" (St. Luke 24:5).

The angel of God asks the Myrrh-bearing women as though in astonishment: "Why do you seek the living One among the dead?" As though the perceiver of the mystery of God and God's power wanted to say: "How could you have thought for a moment that He is the hostage of death? Do you not know that He is the principal source of life? Do you not know that all life is through Him and that not one living thing can borrow not even a drop of life from any other source? Did He not fully reveal to you His authority over life and death on earth? Who gave life to the lifeless Lazarus? Who took away the life of the barren fig tree?"

O my brethren, let us also cease to look for the living among the dead. If there are some of us who are still seeking Christ among the dead, let them desist from this soul-destroying effort. This is the vain effort of the Jews, pagans and non-Christians. We know that the Lord and Giver of life is not in the tomb but on the Throne of Glory in the heavens. The spirit, not darkened by sin, looks up into heaven and does not see the tomb; and the spirit, darkened by sin, looks into the tomb and does not see heaven. Sin and virtue govern the spiritual vision of man and reveals to each man its own world at cross purposes with one another. Sin overthrows the vision of the spirit to the earth and reveals to it the corruption of the world. Virtue uplifts the spirit to heaven and reveals to it the eternal world and the resurrected Christ as the King in that world.

O my brethren, let us not seek life among creation, but from the Creator. Let us not commit an even graver sin i.e., let us not seek the Creator in the tomb of creation nor the Illuminating, Immortal One in the darkness of death.

O Lord Jesus, Victor over death, we cry out to You: resurrect us also into life eternal from the corruption and darkness of death.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

7. АПРИЛ (стари) или 20. АПРИЛ (нови календар)

1. Свети Георгије исповедник. Због велике добродетељи, коју задоби дугим подвигом, би овај Георгије изабран и постављен за митрополита Митиленског. И управљаше светитељ стадом словесним ревносно и мудро до старости своје. Но када наста гоњење под Лавом Јерменином, који попираше иконе свете, би и овај свети старац позват од цара у Цариград на сабор епископа, који требаше, по жељи царевој, да уништи иконопоштовање. Но Георгије не само не учини по жељи злобнога цара, него, са још неким храбрим епископима, устаде у заштиту светих икона. За то би поруган и од цара проганан у пределе Херсона, где у телесној беди и свакој невољи проведе остатак земног живота свога. Сконча и пресели се у бесмртни живот око 816. године. Би чудотоворац и за живота и по смрти због велике праведности своје и љубави према Господу Исусу..

2. Преподобни Нил Сорски. Један из великих отаца руске цркве. Оснивач скитског живота монашког у Русији. Скончао мирно 1508. године. Мошти му почивају у Сорском манастиру. Његов Устав скитског живота представља духовно и практично дело првога реда.

3. Свети мученик Калиопије. Јединац син, од Бога исплакан, некога сенатора из Перге Памфилијске. Благочестива му мајка Теоклија научила га беше у раној младости богопоштовању и чистом животу. Беше Калиопије још младић када наста страшно гоњење хришћана под царем Максимијаном. Да би га спасла смрти мајка га метну у лађу, даде му довољну суму новаца, и отпрати га у град Помпеопољ. Но другчије беше устројено Промислом Божјим. Искрцав се у Помпеопољу Калиопије попаде усред неке бурне многобожачке светковине. Па када он, на наваљивање залуделе светине, не хте узети учешћа у томе глупом пиру, би догуран војводи Максиму, коме исповеди, да је хришћанин. Војвода нареди те га бише оловним штаповима, и на огњу пекоше, па најзад свега рањава у тамницу вргоше. Чувши за мучење свога сина мајка Теоклија раздаде све своје имање бедним и невољним, а она с нешто мало новца пожури у тамницу своме сину. Ушав у тамницу, она се поклони пред својим сином и зави му ране. Најзад војвода изрече коначну пресуду, да се Калопије распне на крст. У срцу мајчином мешаше се радост с болом. Када јој поведоше сина на губилиште, она дотури джелатима пет златица, да би распели сина њеног не као Господа него наопако. То учини из смерности пред Господом. На Велики Четвртак Калиопије би распет наопако, н мајка му стајаше под крстом благорадећи Бога. А када га други дан мртва спустише с крста, она паде на њега и сама издахну. Тако обоје изађоше пред престо Цара славе. Чесно пострадаше 304 године.

4. Преподобни Данило Перејаславски. Имао је као нарочити подвиг старање о мртвим. Кадгод би чуо, да се нашао неко замрзнут или другим начином умртвљем, он би журио, да га пристојно сахрани и за њега се Богу помоли. Мирно скончао 1540. године. Мошти његове целе почивају.

5. Преподобни Григорије Синаит. Велики светитељ и подвижник Синајски и Атонски. (види 8. август).

— Калиопије, Калиоптије,
Отпутуј тамо где смрти није! —
Мајка му збори и с њим се прашта,
О срећи свога јединца машта.
Калиопије младић прекрасни
Војводи веру своју објасни:
— Христос ми живот, пут и истина,
Христос ми жеља, жеља једина!
Калиопија распећу воде,
За њим гомиле народа ходе.
Он блед и миран, увезан круто,
Корача тихо, измучен љуто.
Мајка му шапће: Калиопије!
— Путујем, мајко, где смрти није!
Мученик Христов, мученик славни,
Крст прими тежак и стрмоглавни.
Над телом мртвим мајка се свија:
Сузама мије Калиопија,
И шапће тихо: Калиопије!
— Ево ме, мајко, где смрти није!


„Духовни началници треба да се одликују од подначалних колико и пастири од оваца.” Тако говори свети Исидор Пелусиот (тумачећи И Постање Тимотеју). Живот свештеника увек служи примером, било добрим било злим. Добрим животом свештеник потврђује Јеванђеље, а злим одриче га. Нико у свету није у стању ни тако потврдити истину. Јеванђеља ни тако одрећи је као свештеник животом својим. Добар свештеник разликује се по дејству своме од злог свештеника не мање него пастир од вука. Зато ће удео добрих свештеника бити са синовима Божјим, а удео злих са зверовима таме. Добри пастири цркве и при самом издисају своме бринули су о стаду свом, које остављају после себе. На самртној постељи свети Јосиф Песмопевац молио се Богу: „Сачувај стадо Твоје, о Сине Божји, све саздано десницом Твојом заштити до краја времена. Буди помоћник возљубљеним синовима цркве Твоје. Дај невести Твојој (Цркви Светој) мир вечан и тишину безбурну.” А свети Антипа горећи у усијаном бакарном волу мољаше се Богу: „Не само мене, но и оне који буду после мене учини учасницима милости Твоје!”


Да созерцавам васкрсење Господа Исуса, и то:

1. како жене мироносице с мирисима приступају гробу, да намиришу Онога који је благоухани мирис неба и земље;
2. како им ангел објављује васкрсење Господа речима: што тражите живога међу мртвима?


о тражењу Живота међу мртвима

Што тражите живога међу мртвима (По Луки 24, 5)?

Ангел Божји пита мироносице жене као с чуђењем: што тражите живога међу мртвима? Тајновидац Бога и силе Божје као да хоће да каже: како сте могли и за тренутак помислити, да је Он плен смрти? Не знате ли, да је Он началник живота? Не знате ли, да је сав живот кроз Њега, и да ниједан живи створ не може ни с које друге стране позајмити ни једну кап живота? Зар вам Он није довољно показао на земљи Своју власт над животом и над смрћу? Ко даде живот мртвоме Лазару? Ко узе живот неплодној смоковници?

О браћо моја, престанимо и ми тражити Живога међу мртвима. Ако неко од нас још увек тражи Христа међу умрлим, нека престане с тим душегубним трудом. То је узалудни труд Јевреја и безбожника и не хришћана. Ми знамо, да Господ Животодавац није у гробу него на престолу славе на небесима. Дух непомрачен грехом гледа у небо и не види гроб; и дух помрачен грехом гледа у гроб и не види небо. Грех и добродетељ управљају духовним видом човечјим и откривају му свако свој свет противположан један другом. Грех обара вид духа к земљи и открива му свет трулежи; добродетељ уздиже вид духа к небу и открива му свет бесмртни и — Христа васкослога као Цара у томе свету.

О браћо моја, не тражимо живот од створења него од Створитеља. И не чинимо још тежи грех, на име: не тражимо Створитеља на гробљу створења, ни светлосног Бесмртника у тами смртној.

Господе Исусе, Победниче смрти, к Теби вапијемо: васкрсни и нас у живот вечни из трулежи и таме смртне. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič