The Prologue February 27 / March 12

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date February 27, and New Calendar date March 12 (11).


This saint was from Decapolis [Ten Cities] surrounding the Sea of Galilea for which he was called "Decapolit." In his youth, he devoted himself to a life of asceticism and accomplished all prescribed efforts, by which the heart is purified and the spirit elevated to God. When a persecution began by the nefarious Emperor Leo Isaurian regarding icons, Procopius rose up in defense of icons showing that the veneration of icons is not idolatry; for Christians know that honoring icons they do not either bow down or honor lifeless material but rather honor living saints who are depicted on the icons. Because of that, Procopius was arrested, brutally tortured, flogged and scrapped with an iron brush. When the wicked Emperor Leo was slain in the body, [for he had lost his soul earlier], icons were restored in the churches and Procopius returned to his monastery where he spent the remainder of his days in peace. In old age, he was translated into the kingdom of God where he gazes with joy upon the living angels and saints, whose images on icons he honored on earth. He died peacefully in the ninth century.


Thalelaeus was a Syrian ascetic. At first he resided in the Monastery of St. Sabas the Sanctified near Jerusalem but later he settled in a pagan cemetery known for the apparitions of evil spirits and frightening things. In order to conquer fear within himself through faith in God, Thalelaeus settled in this cemetery where he lived for many years enduring many assaults from evil spirits both day and night. Because of his great faith and love for God, God endowed him with the gift of working miracles by which he did much good for the sick and suffering people. He died about the year 460 A.D.


Titus was a presbyter and had a sincere Christian love for Deacon Evgarius as a brother for a brother. As much as their love in the beginning was true, later it became a mutual blood-feud and hatred sown by the devil. They hated each other so much that when one was censing in the church, the other turned around and walked out of the church. Titus attempted many times to reconcile with his opponent but in vain. Titus became ill and everyone thought that he was going to die. He begged them to bring Evgarius to him in order to forgive him. Forcefully, they dragged Evgarius to the bedside of Titus, but Evgarius broke free and fled saying that he will not forgive Titus either in this world or the other world. As soon as he said this, he fell to the ground and died. Titus arose from his bed healthy and related how the demons were hovering around him until he forgave Evgarius and when he forgave him, the demons fled and attached Evgarius and angels of God surrounded Titus. He died in the year 1190 A.D.


At first, Stephen was a palace clerk of Emperor Maurice. After that he resigned his palace duties and, driven by love for Christ, Stephen built a hospice of charity for the aged in Constantinople. He died peacefully in the year 614 A.D.


Julian suffered severely from gout so much so that he was neither able to stand nor walk. Because of his faith in Christ, he was brought on a pallet before the judge. He was burned alive at the stake in Alexandria with his disciple Cronyon during the reign of Emperor Decius.



That God forgives us, let us forgive men,
As temporary guests, we are on this earth.
Prolonged fasting and prayer, in vain is
Without forgiveness and without true mercy.
God is the true Physician; sins are leprosy,
Whoever God cleanses, God also glorifies.
God rewards with mercy, every mercy of men,
That one perishes without mercy, who returns sin with sin,
With pus from pus - infected wounds, pus is not cleansed,
Neither is darkness from the dungeon dispelled by darkness,
But pure balm heals the wound of pus,
But the darkness of the dungeon, a light disperses.
To the seriously wounded, mercy is like a balm,
As a torch, in her [mercy] everyone rejoices.
This the ignorant says: I have no need of mercy!
But, when he is overcome by misery, he cries out for mercy!
Men bathe upon the mercy of God,
That mercy of God awakes us to life!
That God forgives us, let us forgive men,
As temporary guests, we are all on this earth.


Whenever we are outside the Grace of God, we are outside of ourselves and, compared with our Grace-filled nature, we do not find ourselves in a better condition than an insane man in comparison to a so-called healthy man. Only a blessed man is a natural man, i.e., a man of higher and unspoiled nature, in which the Grace of God rules and governs. St. Simeon the New Theologian says: "A lamp, even if it is filled with oil and possesses a wick, remains totally dark if it is not lighted with fire. So it is with the soul in appearance adorned with all virtues, if it does not have a light and the Grace of the Holy Spirit it, is extinguished and dark." (Homily, Number 59). As the great apostle also says: "But by the Grace of God I am what I am" (1 Corinthians 15:10). However to be without grace means to be alienated from God and alienated from the reality of our own individual being. Our being, our personality, confirms our reality and receives its fullness only in the nearness of God and by God. That is why we must look at sinners as we look upon the sick: as weak shadows, without reality and without a mind.


To contemplate the Lord Jesus as the Vine "I am the true Vine" (St. John 15:1):

1. As the Vine from which sprouted numerous fruitful branches in the images of the saints;
2. As the Vine Who with His sap, His blood, waters and feeds all the branches on Himself;
3. As the Vine from Whom the Divine Church branched out on earth and in the heavens;
4. As the Vine from Whom, even I should not separate the branch of my life.


About the power of the Resurrector of the body

"Destroy this temple, an in three days I will raise it up" (St. John 2:19).

Here our Lord speaks about the temple of His body. Destroy this body and in three days I will raise it up! Thus speaks One Who knows His might and Who, according to His might, fulfilled His words. For His body was destroyed, broken, pierced, buried and covered with darkness for three days. And the third day, He raised it; raised it not only from the grave on earth but raised it up to the heavens. And so, He spoke the word and His word came true.

The Lord gave a sign to the Jews, for they sought a sign from Him. And when He gave them a sign, such as no one else before Him was able to give, they did not believe Him but, confused and frightened, bribed the guards from Golgotha to swear falsely and to proclaim the lie that this miraculous sign did not occur, but that His disciples stole His body from the tomb!

No sign whatsoever helps those do not want to believe. The Jews, with their own eyes witnessed the many miracles of Christ, but nevertheless did not want to believe but, they spoke about justifying their unbelief saying that He performs these miracles "by the help of the prince of the demons!" (St. Matthew 9:34). Whoever does not want to believe in good, all the signs which heaven can give will not help him. A heart filled with evil is harder than granite. A mind, darkened by sin, cannot be illuminated by all the light of heaven, whose light is greater than one-thousand suns.

When man expels evil from his heart and saves his mind from the darkness of sin, then he sees the numerous signs which God gives to those who want to believe - to see and to believe.

O, my brethren, let us not sin against the mercy of God and let us not succumb to the evil of the Jews. O, my brethren, all the signs have already been given, and they all glitter as the stars in the heavenly firmament, to all who have a good heart and a right-thinking mind.

O Wonder-working Lord, To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

27. ФЕБРУАР (стари) или 12. (11.) МАРТ (нови календар)

1. Преподобни Прокопије Декаполит. Овај светитељ беше из Десетограђа (Декаполиса) около мора Галилејског, због чега се ипрозва Декаполит. У младости одаде се животу испосничком и прође све прописане трудове, којима се срце чисти и дух узвишава к Богу. Но када наста гоњење због икона од стране злога цара Лава Исаврјанина, Прокопије устаде у заштиту икона, доказујући да иконопоклонство није идолопоклонство, јер хришћани знају да клањајући се пред иконама не клањају се мртвој материји него живим светитељима који су насликани на иконама. Због тога би Прокопије зверски мучен, хапшен, бијен и железом струган. Када зли цар Лав би убијен телом, погинувши душом раније, иконе бише повраћене у цркве, и Прокопије се поврати у свој манастир, где проведе остатак дана у миру. У старости пресели се у царство Божје, где гледа с радошћу живе ангеле и светитеље, чије је ликове на иконама чествовао на земљи. Скончао мирно у ИX веку.

2. Преподобни Талалеј, испосник сиријски. Беше најпре у манастиру Светог Саве Освештаног, но после се настани на неком гробљу многобожачком, чувеном због појава злих духова и страшилишта. Да би победио страх у себи вером у Бога Талалеј се настани на том гробљу, где проживе многе године, претрпевши много од напада духова и дању и ноћу. Због велике вере и љубави према Богу дарова му Бог дар чудотворства, те учини многа добра болесним и страдалним људима. Скончао око 460. године.

3. Преподобни Тит Печерски. Беше Тит презвитер и имаше љубав нелицемерну према ђакону Евагрију, као брат према брату. Но колика би њихова прва љубав толика потом наста међусобна вражда и мржња, посејана ђаволом. Тако се омрзоше, да кад је један кадио у цркви, други се окретао и излазио напоље. Тит покушаваше више пута да се измири са својим противником но узалуд. Разболе се Тит, и сви мишљаху умреће. Замоли да му доведу Евагрија, да се опросте. Силом довукоше Евагрија до постеље Титове, ко Евагрије се оте и побеже говорећи, да неће Титу простити ни овога ни онога света. Како то рече, тако се простре на земљу и издахну. А Тит се диже из постеље здрав и исприча, како су демони облетали око њега све док он не опрости Евагрију, а када му опрости демони одбегоше и нападоше Евагрија, а њега окружише ангели Божји. Скончао 1190. године.

4. Преподобни Стефан. Најпре био дворски чиновник код цара Маврикија, По том оставио дворску службу и гоњен љубављу Христовом подигао дом милосрђа за старце у Цариграду. Скончао мирно 614. године.

5. Свети мученик Јулијан Подагрик. Страдао од подагре, те није могао ни стојати ни ићи. Донет на носилима пред суд за веру Христову. Жив сажежен на ломачи, са својим учеником Кронионом, у време цара Декија у Александрији.

Простимо људима да Бог нама прости,
Сви смо ми на земљи привремени гости.
Не вреди молитва ни дуга пошћења
Без милости праве и без опроштења.
Грехови су губа, Бог је лекар прави,
Кога Бог очисти, тога и прослави.
Сваку милост људи Бог милошћу плаћа
Без милости гине ко грех грехом враћа.
Гнојем се не чисти гној из гнојних рана,
Нит се тамом гони из тамнице тама,
Но чист мелем рану гнојну исцељује,
А тамничну таму светлост растерује.
Милост је ко мелем тешком рањенику,
Свак се њој радује као светилнику.
— Не треба ми милост! — То безумник збори,
А за милост виче кад га јад обори!
На милости Божјој сунчају се људи,
Та, милост нас Божја у живот пробуди!
Простимо људима, да Бог нама прости,
Сви смо ми на земљи привремени гости.


Кад год смо ван благодати Божје ми смо и ван себе, и сравњени са благодатном природом својом ми се не налазимо у бољем стању него један сумашедши у сравњењу са такозваним здравим човеком. Само је благодатан човек природан човек, тојест човек више, непокварене природе, у којој влада и управља благодат Божја. Вели свети Симеон Нови Богослов: „Светилник, ма да је напуњен уљем и има фитиљ, остаје сав таман, ако се не запали огњем. Тако и душа, по изгледу украшена свим врлинама, ако нема светлости и благодати Светога Духа, погашена је и мрачна.” (Беседа 59). Као што и велики апостол говори: по благодати Божијој јесам што јесам (Прва Коринћанима 15, 10). Бити пак без благодати значи бити удаљен од Бога, па удаљен и од стварности свога сопственог бића. Наше биће, наша личност утврђује своју стварност и добија своју пуноћу само у близини Бога и Богом. Зато на грешнике треба гледати као на болеснике, као на немоћне сенке, без стварности и без — ума.


Да созерцавам Господа Исуса као чокот (По Јовану 15, 1), и то:

1. као чокот из кога су никле безбројне плодне лозе у лицу светитеља;
2. као чокот који својим соком, крвљу својом, поји и храни све лозе на себи;
3. као чокот из кога се разгранила црква божанска на земљи и на небу;
4. као чокот, од кога и ја не смем одвојити лозу мога живота.


о моћи Васкрситеља тела

Развалите цркву ову и за три дана ћу је подигнути (По Јовану 2, 19)

То Господ говори за цркву тела Свога. Разорите Тело ово и ја ћу га за три дана васкрснути! То говори Онај који зна моћ своју, и који је по моћи Својој испунио речи Своје. Јер тело Његово би разваљено, изломљено, избодено, сахрањено и три дана тамом покривено. А трећега дана Он га подиже; подиже га не само из гроба на земљу него га уздиже до у небеса. И тако Он рече реч, н реч се Његова обистини.

Знак даде Господ Јеврејима, јер они тражаху знак од Њега. А кад им даде знак, какав никад нико пре Њега није могао дати, они му не повероваше, него збуњени и устрашени, потплаћиваху стражаре са Голготе да слажу, и да објаве лаж, како тај чудесни знак није се десио, него како су га ученици украли из гроба!

Не помаже никакав знак онима који неће да верују Јевреји су својим очима гледали многа чудеса Христова, па ипак нису хтели веровати него су говорили, за оправдање свога неверовања, да Он та чудеса чини помоћу књаза ђаволскога! Ко неће да верује у добро, томе не помажу сви знаци које небо може дати. Срце испуњено злобом тврђе је од гранита камена. Ум помрачен грехом не може осветлити сва светлост небеска, већа од хиљаде сунаца.

А кад човек истера злобу из срца и спасе ум свој од таме греховне, тада он види безбројне знаке које Бог даје онима који хоће да верују — виде и верују.

О браћо моја, не грешимо се о милост Божју, и не подајимо се злоби јеврејској. О браћо моја, сви су знаци већ дати, и сви бљеште као звезде по небеском своду свакоме ко има благо срце и правомисаон ум.

Господе Чудотворче, Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič