The Prologue March 1 / March 14

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 1, and New Calendar date January 14. 1. THE VENERABLE MARTYR EUDOCIA

The venerable martyr Eudocia lived in the Phoenician city of Heliopolis during the reign of Trajan. Eudocia was a great debaucher at first. After that she was a penitent, ascetic, and finally a martyr. Through her debauchery she amassed a great fortune. The change in her life came about inadvertently through God's Providence and a certain elder, the monk Herman. Coming into the city on assignment, he resided at the home of a Christian whose house was adjacent to that of Eudocia. In the evening and according to monastic tradition, he began to recite the Psalter and to read a chapter on the dreadful judgment. Eudocia heard him and attentively eavesdropped on his words to the end. Fear and terror overcame her, and she remained awake until dawn. At daybreak, she sent her servant to beseech the monk to come to her. Herman came and a lengthy conversation took place between them about faith and salvation in general. As a result of the conversation, Eudocia petitioned the local bishop to baptize her. Following her baptism, Eudocia bequeathed her entire estate to the Church to be distributed among the poor. She dismissed her servants and slaves and withdrew to a convent. Thus, Eudocia resolved to dedicate herself to the monastic life, obedience, patience, long vigils, prayer and fasting. After thirteen months, Eudocia was elected abbess. Eudocia lived in the convent for fifty-six years and was found worthy before God. He endowed her with much grace so that she raised even the dead. When the persecution of Christians began under Prince Vincent, St. Eudocia was beheaded. Eudocia is a glorious example of how a vessel of impurity can be purified, sanctified and filled with the Grace of the Holy Spirit, the precious odor of heaven.


He was a novice under the spiritual direction of a priest in the Vatopedi Monastery on Mt. Athos. Captured by pirates, Agapius was sold as a slave in Magnesia. After twelve years, he was miraculously freed through the help of the All-Holy Mother of God and returned to Vatopedi. He baptized his former master and became his spiritual father. Agapius continued the remainder of his life in asceticism in Vatopedi and died peacefully in the Lord.


Antonina was born in Nicaea. Because of her faith in Christ, she was arrested and brutally tortured. Finally, she was sewn in a sack and drowned in a lake in the year 302 A.D. God saved her soul and continuously glorified her among the angels in heaven and among the faithful on earth.



At one time, a woman filled with sin,
And finally, a meek penitent,
Eudocia prayed to God,
All the while kneeling, shedding tears.
This enkindled the rage of Satan,
And enraged, to the heavens he cried out:
O Michael, heavenly commander,
Justice you speak, injustice you do to me,
My sheepfold you intend to empty completely,
And from me, to seize the last sheep.
Why do you take this sinful woman?
Her sins are greater than mine!
For some minor disobedience,
To Hades I fell and, into eternal torments.
Her sins are as the stagnant sea
Encompassing everything that comes near her.
Thus, malice spites at good,
To every penitent it bodes evil,
While Michael, the guardian of the penitent,
With angels approach Eudocia
And takes her under his protection,
By his breath, he dispelled the demons.
At that moment from heaven a song echoed:
The mercy of God so willed,
That every penitent be embraced,
That every penitent be forgiven,
Repentance--for all mankind, salvation,
That is both God's mercy and will--
God's will--Satan's animosity.*


Faithfulness and obedience to the will of God is necessary to adorn the life of every Christian. As is seen in the life of St. Agapius, God glorifies the faithful and the obedient. When he was a young man, this saint was captured by pirates, was taken to Asia and was sold to a certain Arab. For twelve years Agapius remained quietly and obediently a slave of this Arab. For twelve years he prayed to the All-Holy Mother of God to help him gain his freedom from bondage. One night, the Virgin Mother of God appeared to him and said, "Arise and go without fear to Mt. Athos to your elder." Agapius arose and came to his elder on Mt. Athos, the Holy Mountain. When the elder saw Agapius, he was saddened, thinking that Agapius had fled from his master.He said to him, "My child Agapius, you have deceived your master, but you can never deceive God. On the day of the dreadful judgment, you will have to render an answer for that money with which your master purchased you to serve him. Therefore, you must return and faithfully serve your master." Agapius, faithful and obedient to the will of God, returned immediately to Asia, reported to his master, and informed him about everything that had happened. The Arab, learning all of this, was amazed and was overcome with the charity of Christians. He desired to see Agapius' s elder. The Arab arrived at the Holy Mountain, accompanied by his two sons. Here, he and his two sons were baptized. All three of them were tonsured as monks. They remained there until their deaths, practicing the strict life of asceticism, at first, under the guidance of Agapius' s spiritual father, and afterwards, by Agapius himself. Thus, the one-time cruel masters became the obedient disciples of their former slave, faithful to the will of the God of the obedient Agapius.


To contemplate the Lord Jesus at the Mystical Supper:

1. How He washes the feet of His disciples. By this act He especially teaches humility and love for one another;
2. How Peter, one of the most faithful, was ashamed and refused to allow our Lord to wash his feet;
3. How Judas, unbeliever and traitor, was unashamed and did not refuse our Lord to wash his feet;
4. How even today, the faithful receive countless benefits from God with embarrassment and shame, and the unfaithful also receive the same but without embarrassment and without shame, and yet with grumbling against God.


About knowing and doing

"If you understand this, blessed are you if you do it" (St. John 13:17).

The most important aspect of this scripture text of our Lord, brethren, is that the Lord does not mitigate knowing, but stresses doing. He does not say to the apostles, "Blessed are you when you know this." Some pagan teachers who viewed salvation only in terms of knowledge spoke in this manner. However, our Lord says, "Blessed are you if you do it." The knowledge of salvation was given to us by the Lord Jesus Himself, and no one is able to attain that knowledge through his own efforts.

Some of the ancient Greek philosophers said that mankind cannot come to the knowledge of the truth, nor can be saved, until God Himself comes to earth. Our Lord came among men and revealed this knowledge to them. Whosoever receives this knowledge also accepts the obligation to fulfill it. O, how much easier will it be at the judgment for those who never received this knowledge at all, and consequently, did not fulfill it, than for those who received this knowledge and neglected to fulfill it.

O, how much easier it will be at the judgment for unlearned pagans than for the learned Christians.

Our Lord alone showed Himself not only as a Knower, but also as a Doer. His perfect knowledge complimented His perfect doing. Before the eyes of His disciples, He personally fulfilled all of His own commandments. He gave them this commandment and completed this act of humility and love when He washed the feet of His disciples. He then commanded that they should do this to one another. Our Lord did not dwell among men to soil men, but to wash them. He never soiled anyone, but cleansed all who wished to be cleansed. What kind of shame is it for many of us who labor much to wash ourselves and labor twice as much to soil others? O, my brethren, we muddy our own blood brothers. Even Christ weeps when He sees how we, with the mud of slander, soil those whom He has washed with His own blood. O Lord forgive us! We sin everyday against our own brothers. Make our brothers, O Lord, whom we have soiled, brighter than we in Your kingdom. You are just and You see all.

To You be glory and thanks always. Amen.

* зловоља is better translated as animosity or (ill will) in this context. The original translation has "evil will". (Editor)

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

1. МАРТ (стари) или 14. МАРТ (нови календар)

1. Преподобнамученица Евдокија. Живела у Илиопољу граду Финичанском за време царовања Трајанова. Најпре велика развратница, а по том покајница, испосница и најзад мученица. Развратом је била сабрала огромно богатство. Преокрет у њеном животу направио је, Промислом Божјим, неки стари монах Герман, и то нехотичко. Дошав послом у град он одседне код једног хришћанина, чија се кућа додиривала са кућом ове Евдокије. Када. је он ноћу почео по обичају мо нашком читати Псалтир и неку књигу о Страшноме Суду, Евдокија га чује, и с пажњом стане ослушкивати његове речи све до краја. Страх и ужас обузме је тако да је остала будна до сванућа. А чим сване она пошље слуге да умоле тога монаха, да дође к њој. Герман дође, и међу њима се отпочне дуг разговор, о ономе што је старац монах прошле ноћи читао, и уопште о вери и спасењу. Резултат тих разговора буде, да Евдокија замоли месног епископа да је крсти. После крштења она предаде све своје имање цркви, да се разда сиромасима, отпусти своје слуге и робове, а она се повуче у нкеки женски манастир. И тако се одлучно посвети сва монашком животу, послушању, трпљењу, бдењу, молитви и посту, да буде после 13 месеци изабрана за игуманију. Проживе у манастиру 56 година, и удостоји се пред Богом да јој Бог даде толику благодат, те и мртве васкрсаваше. Када наста гоњење хришћана од некога кнеза Викентија, света Евдокија би посечена мачем. Ево дивног примера, како један суд нечистоће може да се очисти, освети и испуни скупоценим небеским мирисом, благодаћу Духа Светога.

2. Преподобна Агапије. Био послушником некога духовника при манастиру Ватопеду. Ухваћен од морских разбојника и продан као роб у Магнезији. После 12 година чудесно ослобођен и враћен у Ватопед помоћу Пресвете Богородице. Крстио своје првашње господаре и био им духовник. Остатак живота провео у подвигу у Ватопеду, и скончао мирно у Господу.

3. Света мученица Антонина. Рођена у Никеји. За веру Христову хапшена и љуто мучена. Најзад зашивена у врећу и утопљена у језеро, 302. године. Но Бог јој душу спасе и прослави за навек међу ангелима на небу и међу вернима на земљи.

Некад жена грехом испуњена,
А напокон кротка покајница
Евдокија Богу се мољаше,
Све клечећи сузе проливаше.
То разгори јарост у сатани,
Па јаросан к небесима викну:
— Михаиле Небесни војводо
Правду збориш, непрвду ми твориш,
Мој торсмераш сасвим испразнити,
Последњу ми овцу уграбити,
Зашто ову грешницу узимаш?
Греси су' јој тежи него моји!
Ја за мало неко преслушање
У Ад падох и у вечне муке,
Њени греси као смрадно море
Све окужи што јој се приближи.
Тако злоба на добро се злоби,
Покајнику свакоме злокоби,
Док Михаил, чувар покајника,
С ангелима Евдокији приђе
И узе је под своје окриље,
Дахом својим растера демоне.
У том с неба песма се разлеже:
— Милост Божја тако благослови,
Да се сваки покајник прихвати,
Да се сваком покајнику прости,
Покајање —људима спасење,
То је божја и милост и воља —
Божја воља — сатани зловоља.


Верност и покорност вољи Божјој треба да красе живот сваког хришћанина. Бог прославља верне и покорне, као што се то виХди животу светог Агапија. Овога светитеља као младића ухватише разбојници, одведоше у Азију и продадоше неком Арапину. Пуних 12 година Агапије робоваше код овога Арапина ћутљиво и послушно; и пуних 12 година мољаше се он Пресветој Богородици, да га ослободи ропства. Једне ноћи јави му се Богородица и рече му, да без страха своме старцу. Агапије устаде и дође у Свету Горусвоме старцу. Када старац виде Агапија ожалости се мислећи да је сам побегао од свог господара, и рече му: ,,Чедо моје, агарјанина ти си обмануо, но Бога не можеш никада обманути. На дан Страшног Суда ти ћеш морати дати одговор за онај новац, којим је господар твој тебе купио, да муслужиш. Зато иди назад и верно служи господару своме.”Агапије, веран и покоран вољи Божјој, одмах се врати у Азију, јави се своме господару, и исприча му све, шта се с њим догодило. Чувши Арапин све, задиви се добродетељи хришћана, па пожели видети старца Агапијева. Узме двасвоја сина и дође у Свету Гору. Ту се крсти са синовима својим, сва тројица замонаше и остану до смрти подвизавајући се најпре под руководством старца Агапијевог а по том самог Агапија. И тако негдашњи сурови господари постану послушни ученици свога бившег роба, верног и вољи Божјој покорног Агапија.


Да созерцавам Господа Исуса на Тајној Вечери, и то:

1. како пере ноге ученицима, и тиме их нарочито учи смерности и међусобној љубави;
2. како се Петар, један од највернијих, стиди и брани да му Господ опере ноге;
3. како се Јуда, неверник и издајник, не стиди и небрани да му Господ опере ноге;
4. како и данас верни примају безбројна доброчинства Божја са узбуђењем и стидом, а неверни примају исто то без узбуђења, без стида, и још са роптањем на Бога.


о знању и творењу

Кад ово знате благо вама ако га извршујете (По Јовану 13,17).

Најважније у овој изреци Господњој, драга браћо, јесте то, да Господ не блажи знање него извршивање. Он не каже апостолима: благо вама кад ово знате. Тако су говорили неки незнабожачки учитељи, који су само у знању гледали спасење. Не него Господ вели: благо вама ако га извршујете. Знање о спасењу донео је сам Господ Исус. До тога знања нико није могао доћи својим трудом. Неки од старих грчких философа говорили су, да род човечји не може ни доћи до истине нити се спасти, док сам Бог не дође на земљу. Господ је дошао међу људе и открио је људима знање. Когод прима ово знање, прима и обавезу да га извршујеЂ. О колико ће лакше бити на Суду ономе, ко ово знање никад није примио, па следствено није га ни извршавао, него ли ономе ко је ово знање примио и пренебрегао његово извршење! О колико ће лакше бити на Суду неуким незнабошцима него ученим хришћанима!

Сам Господ показао се не само као зналац него и као извршилац. Његовом савршеном знању одговарало је и савршено извршивање. Он је сам лично, пред очима ученика својих, извршио све заповести Своје. И ову заповест дао им је после извршеног дела смерности и љубави. Кад је опрао ноге ученицима, онда им је заповедио, да и они тако чине један другом.

Није Господ дошао међу људе да прља људе него да их пере. Он никога није упрљао, а опрао је свакога ко је хтео да се опере. Какав стид за многе од нас, који се трудимо да само себе оперемо, а двапут више трудимо се да друге упрљамо! О браћо моја, то ми браћу рођену прљамо! И Христос плаче кад види како ми блатом клевете прљамо оне које је Он крвљу својом опрао.

Господе, опрости нам. Грешимо сваки дан против браће своје. И учини Господе, браћу нашу, коју смо ми упрљали, светлијим од нас у царству Твоме. Ти си праведан и све видиш. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič