The Prologue April 12 / April 25

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 12, and New Calendar date April 25.


Isaac the Syrian I, is commemorated on January 28. St. Gregory the Dialogues writes about this Isaac II. He came to Italy at the time of the Goths and entered a church to pray in the city of Spoleto. He implored the verger to allow him to remain locked in the church overnight. And so, he spent the entire night in prayer, remaining in the same place. The same thing happened the next day and even the second night. The verger called him a hypocrite and struck him with his fist. Instantly, the verger went insane. Seeing that the verger was bitterly tormented, Isaac leaned over him and the evil spirit departed from him and the verger was restored to health. Upon hearing of this incident, the entire populace of the city thronged around this amazing foreigner. They offered him money and property, but he declined all and accepted nothing and withdrew into the forest where he built a cell for himself, which was rapidly transformed into a large monastery. Isaac was known for working miracles and especially for his special "gift of discernment." On one occasion, he ordered the brethren to carry all the hoes into the vineyard and to leave them there. The next day Isaac, along with the brethren, went out into the vineyard and brought along lunch. The brethren were puzzled. Who was this lunch for, since there were no laborers? Upon arriving at the vineyard, there were as many men digging as there were hoes. This is what happened: these men came as thieves to steal the hoes, but by the power of God, they were detained to dig all night. On another occasion, two partly-clad men came to Isaac and sought clothes from him. Isaac sent a monk to a hollow tree along the road to retrieve what he would find there. The monk departed, found some clothing and brought it to the monastery. The abbot took these clothes and gave them to the beggars. The beggars were extremely ashamed when they recognized their own clothes which they had hidden in this tree. Once, a man sent two beehives to the monastery. The monk hid one along the way and the other he brought to the monastery and turned it over to the abbot. The saint said to him: "Be careful upon your return. For in the beehive that you left along the way, a poisonous snake had slithered into it. Be careful, therefore, that it does not bite you."


At the time of the Iconoclastic controversy, this devout man was bishop in the town of Parius in Asia Minor. He refused to sign an imperial document against the veneration of icons. For that, Basil was greatly persecuted and severely tortured. He remained as firm as a diamond in His Orthodoxy. He died at the beginning of the eighth century and was translated to the Lord.


Acacius was from the village of Gollitsa in Epirus. He was a great Athonite ascetic, spiritual father and possessed the "gift of discernment." Acacius had many heavenly visions. He gave his blessings to several monks who chose the mortification of martyrdom. Acacius died in his ninety-eighth year in the year 1730 A.D.


Athanasia was born on the island of Aeginia of wealthy and benevolent parents. She distributed her wealth to the poor and retreated to a convent. There she took upon herself greater and more difficult mortifications. Athanasia took food only once a day and that, only bread and water. During the Honorable Fast [Lenten Season], she ate once every other day. She tasted oil and fish only on the Feasts of the Nativity and the Resurrection of our Lord Jesus Christ. Even thought she was the abbess of this convent, Athanasia was a servant to the other sisters and shied away from having anyone serve her. Athanasia was made worthy of the great gift of working miracles, both, during her life and after death. She died in the Lord in the year 860 A.D.



Athanasia, most beautiful soul,
On earth, shone like a bright star,
By the spirit, bodily weakness overcame,
While still young, fell in love with God;
Through fasting and vigils, her body she withered,
Only to attain salvation for her soul;
Property much, to the poor she distributed,
All of herself, to the will of God, she gave.
A vision she saw in the church, holy:
A heavenly light, the darkness penetrated,
And a voice to her came: Athanasia,
Meekness and humbleness; that is pleasing to God,
In this, practice above all else
While your heart beats and your spirit breathes.
Athanasia, that counsel she fulfilled -
And, all pride in herself she crushed,
Her will to God, she totally gave,
Obedient to God, as the blazing sun.
Love, with Love, the Lord returned
And with Grace, He rewarded her labors.
And when her time on earth was over
He granted her life, immortal and paradiscal.


The wicked Emperor Constantine Copronymos had a virtuous daughter, the maiden, Anthusa: "A beautiful branch on a wicked tree." Despite all the pressure placed on her by her father to marry, Anthusa remained adamant, for she was firmly attached with a sincere love for Christ the Lord. When her father died, Anthusa distributed her entire estate to the poor, entered a convent and was tonsured a nun. How much for astonishment are the many noble men who left the vanity of this world and followed the narrow path of Christ; twice as much for astonishment are the many women who despised both, youth and riches and the transitory attractions of this world for the love of Christ. Our Lord Himself said: " It would be hard for one who is rich to enter the Kingdom of Heaven" (St. Matthew 19:23). Difficult yes, but not impossible. For him, who despises himself, it is easy to despise the riches of the entire world.


To contemplate the resurrected Lord Jesus:

1. How He enters through closed doors among His disciples and gives them peace;
2. How His glorified body does not have any material obstacles to appear wherever He wants.


About the city which is being built

"For here, we have no lasting city, but we seek the one that is to come" (Hebrews 13:14).

Brethren, where are the great cities of Babylon and Nineveh? Today, only lizards lay in the dust of their towers. Memphis and Thebes, were they not the pride of the pharaohs and the princes of mankind? Today, it is difficult to establish the exact place where these two cities were located.

However, let us leave these cities of stones and bricks. Let us look at the cities of blood, flesh and bones. Men fashion the city of their bodies more slowly and more painstakingly than they fashion fortresses and cathedrals. Men spend about eighty to a hundred years to fashion the cities of their bodies and, in the end, see that their effort is in vain. That which took them decades to fashion with care and constant fear, collapses into the dust of the grave in the twinkling of an eye. Whose bodily city is not toppled over and turned into dust? Not anyones.

But, let us leave the cities of the body. Let us look at the cities of fortune which men have built from generation to generation. The materials of which these cities were built are: good times, pleasure, property, authority, honor and glory. Where are these cities? As a cob-web they spin around man in an instant and as a cob web they break and vanish, making the fortunate more unfortunate than the unfortunate.

Truly, we have no city here that will remain.

This is why we seek the city which is to come. This is the city built of Spirit, Life and Truth. This is the city whose one and only architect is the Lord Jesus Christ. This city is called the Kingdom of Heaven, Eternal Life, the dwelling place of the angels, the haven of saints and refuge of martyrs. In this city, there is no dualism of either good or evil but, everything is a harmony of good. Everything that is built in this city is built to last forever. Every brick in this city remains without end and termination. The bricks are living angels and men. In this city the resurrected Lord Jesus Christ sits on the throne and reigns.

O resurrected Lord, redeem us from beneath the ruins of time and lead us mercifully into Your eternal city of Heaven.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

12. АПРИЛ (стари) или 25. АПРИЛ (нови календар)

1. Преподобни Исаак Сирин ИИ. (Исаак Сирин И празнује се 28. јануара). О овоме Исаку пише свети Григорије Двојеслов. Дошао беше у Италију у време Готско, и у граду Сполетану ушао једнога дана у цркву на молитву. Замоли црквењака, да га остави у цркви закључана и преко ноћи. И тако проведе целу ноћ на молитви не мичући се с места. Сутра дан исто тако, па и другу ноћ. Црквењак га назва лицемером и удари му шамар. Но у том часу полуде. Видећи црквењака како се дуго мучи Исак се наднесе над њега, и зли дух побеже од њега, и црквењак оздрави. Чуше људи за тај случај и цео град стече се око овога чудног странца. Нуђаху му новаца и имања, но он све одби, и ништа не прими, него се повуче у шуму, где направи себи келију, која се убрзо обрати у велики манастир. Знаменит беше Исаак због свог чудотворства, нарочито због видовитости. Једном у вече нареди он братији, да изнесу све мотике у виноград и тамо их оставе. Сутрадан пође с братијом и понесе ручак у виноград. Чудила се братија, коме ће тај ручак, кад немају радника. Кад тамо, а онолико људи копа колико је било мотика. Десило се то, да су ти људи као лопови дошли да украду мотике, но силом Божјом буду заустављени да сву ноћ копају. — Други пут дођу два човека без мало нага и потраже одећу од Исаака. А Исаак посла монаха к једном шупљом дрвету крај пута, да донесе оно што тамо нађе. Оде монах, нађе некаква одела и донесе у манастир. Игуман узме та одела и преда их просјацима. Ови се тешко застидо, када познаду своје одело, које они беху у оном дрвету скрили. — Неки човек пошаље две кошнице у манастир. Монах са капије једну уз пут, а једну донесе и преда игуману. Рекне му светитељ: „Пази при повратку, у ону кошницу што си оставио крај пута увукла се отровна змија. Чувај се да те не уједе.”

2. Свети Василије исповедник. У време иконоборства овај добродетељни муж беше епископ у граду Парији, у Малој Азији. Опре се да потпише царску хартију против иконопоштовања. Због тога би много гоњен и мучен. Но он оста тврд у Православљу као дијамант. Сконча у првој половини ВИИИ века, и пресели се ка Господу.

3. Преподобни Акакије. Из села Голице у Епиру. Великк атонски подвижник, духовник и прозорљивац. Имао многе небеске визије. Неколико монаха благословио на подвиг мучеништва Упокојио се у 98. години, 1730. године.

4. Преподобни Атанасија. Рођена на острву Егини, од родитеља богатих и благородних. Раздаде имање своје ништим и удаљи се у манастир, где налагаше на себе све тежи и тежи подвиг. Узимала је храну само једном на дан, и то хлеб и воду; уз Часни Пост једном у два дана; а само на Рождество и на Ускрс кушала је уље и рибу. И ако је била игуманија у манастиру, била је слушкиња свима осталим сестрама, и стидела с да њу неко послужи. Удостојила се великог дара чудотворства, и за живота и по смрти. Упокојила се у Господу 860. године.

Атанасија савет изврши
На земљи засја ко звезда јасна,
Телесну немоћ духом надвлада,
Заволи Бога још као млада;
Постом и бдењем тело исуши,
Само да стекне спасења души;
Имање много бедним раздаде,
Сву себе вољи Божјој предаде.
Виђење виде у светом храму:
Светлост небеска просече таму,
И глас јој дође: Атанасија,
Кротост и смерност — то Богу прија,
У том се вежбај од свега више
Док срце куца и дух ти дише. —
Атанасија, душа прекрасна,
И гордост оваку у себи скрши,
Вољи се Божјој даде потпунце,
Послушна Богу ко јарко сунце.
Љубав љубављу Господ одврати
И благодаћу труд јој плати.
А кад се сврши рок јој земаљски
Даде јој живот. бесмртни, рајски.


У злога цара Константина Копронима беше добра ћерка, девица Антуса „красна грана на злом дрвету.” На све наваљивање свога оца да се уда она оста упорна, јер беше тврдо везана срдачном љубављу за Христа Господа. А када јој отац умре, Антуса раздаде имање ништим и постаде инокиња у некоме манастиру. Колико су за дивљење многи благородни мужеви, који оставише сујету светску и пођоше уским путем за Христом, толико су два пут више за дивљење женске, које презреше и младост, и богатство, и све пролазне привлачности света ради љубави Христове. Да је богаташу тешко ући у царство Божје, рекао је сам Господ, — тешко, да, но не немогуће. Лако је презрети богатство и сав свет ономе ко презре самога себе.


Да созерцавам васкрслога Господа Исуса, и то:

1. како улази кроз затворена врата међу ученике Своје и дарује им мир;
2. како Његово прослављено тело нема никаквих материјалних препрека, да се појави где хоће.


о граду који се зида

Овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи (Јеврејима 13, 14)

Не беху ли, браћо, Вавилон и Нинива велики и чудни градови? Данас се само гуштери легу по прашини кула њихових. И Мемфис и Теба не беху ли гордост фараона и кнежева људских? Данас је мучно утврдити место где су ти градови некад били.

Но оставимо градове од камена и цигле; погледајмо на градове од крви и, меса и костију. Људи дуже и брижљивије зидају град свога тела него ли тврђаве и катедрале. По осамдесет и по сто година зидају људи градове тела свога; и на крају виде да је труд њихов узалудан: оно што су деценијама зидали са бригом и даноноћним страхом стропоштава се у прашину гробну у једноме трену ока. Чији град телесни не сруши се и не завали у прашину? Ничији.

Но оставимо градове телесне; погледајмо по градовима среће, које људи с колена на колено зидају. Материјал из кога су ти градови сазидани јесте: весеље, сласт, имање, власт, част, слава. Где су ти градови? Као паучина обмотавају људе за час, и као паучина се цепају и ишчезавају чинећи срећне несрећнијим од несрећних.

Ваистину, ми овде немамо града који ће остати.

За то тражимо онај град који ће доћи. То је град сазидан од духа, живота и истине. То је град коме је сам и једини неимар Господ Исус Христос. Тај град се назива царством небеским, бесмртним животом, двором ангела, пристаништем светитеља, уточиштем мученика. У том граду нема двојства од добра и зла него је све јединство добра. Све што је сазидано у томе граду сазидано је за увек. Свака цигла у томе граду остаје, без краја и конца. А цигле су живи ангели и људи. На престолу у том граду седи и влада васкрсли Господ Исус Христос.

О Господе васкрсли, избави нас испод рушевина времена и уведи нас милостиво у Твој вечити град небески. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič