The Prologue March 10 / March 23

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date March 10, and New Calendar date March 23.

During the time of the persecution of Christians, many of the faithful fled to the mountains and into the caves. So did the mother of Codratus. She was pregnant at the time and gave birth to Codratus in the forest and died shortly thereafter. Codratus was cared for by, fed by and guided by Divine Providence and by his Guardian Angel. Codratus grew up in nature and in solitude. He, who gave manna from heaven to the Israelites in the wilderness, dropped from the clouds a sweet dew on the mouth of the child Codratus. When he was twelve years old, he entered into town and there some benevolent men took a liking to him and provided him with an education. He studied medicine and healed the sick, as much with natural cures and even more by the power of the spirit and prayer, which he was accustomed to since his childhood. When a new persecution arose again under Decius, Codratus was brought to trial and cast into prison. Five companions joined him and confessed the name of Christ. They were Cyprian, Dionysius, Anectus, Paul and Crescens. They were all dragged through the streets by the pagans, especially by their children. They were beaten with rods and stoned until they were eventually dragged to the scaffold. There, the martyrs prayed to God and were beheaded. On this spot a source of watergushed out of the ground which is still called Codratus even today and is a reminder of the heroic deaths of these six holy innocents for Christ. They honorably suffered for the truth in the year 250 A.D. in Corinth during the reign of Emperor Decius and his governor, Jason.


He was a wealthy nobleman and at the same time a staunch baptized Christian. During time of persecution when Valerian imprisoned many Christians, Codratus bribed the jailers and entered the prison bringing with him various foodstuffs for those in captivity and strengthened them in their faith. When they were brought before the judge who questioned them about their names, their homeland, and their rank, they remained silent. Then Codratus suddenly appeared behind them and cried out with a loud voice, "By name, we are Christians; servants of Jesus Christ the Lord, by title and by birth; and our city and homeland is heaven." After this declaration, he was also arrested and after prolonged and cruel torture was beheaded with the others.


Anastasia was a patrician and lady of the imperial palace of Emperor Justinian. After she was widowed and when she perceived that Empress Theodora could not tolerate her, she immediately slipped out of Constantinople and turned up in the wilderness of Egypt. The renown spiritual father Abba Daniel tonsured her a nun and presented her as the monk Anastasius the eunuch according to her wishes so that, as a woman under the guise of a man, she could easily be protected and hidden from the pursuit of the emperor. Anastasia then closed herself off in a narrow cell where she spent twenty-eight years and died there in the year 563 A.D. Before her death, the Elder Daniel saw her face glow like the sun.



One time, a glorious patrician Venerable Anastasia,
Money, flattery, abandoned she all,
To Christ, her entire life she directed;
Christ, her bread; Christ, her water;
Christ, her joy and freedom,
Christ, the restorer of her soul,
Christ, the bridge over death.
Anastasia became shriveled,
The spirit through her withered face shines;
The spirit raises her higher to God,
With the spirit of God, she breathes,
Until illuminated, she became,
By Grace enlightened,
By the power of God strengthened
And among the Living inscribed.
All she forgave, all she loved,
And for the entire world, she prays,
Like an angel, she was indeed,
Wholly fixed on Christ;
By the power of God, more powerful was she
And by riches, more wealthy
Than the Empress Theodora
Amidst the opulence of the imperial court.


When the forty-two Greek commanders from Ammoria were in Agaha's prison [refer to March 6], certain Muslim sages came to counsel them to embrace the faith of Mohammed and thereby receive their freedom. These sages stressed to these Christian commanders the two advantages of Islam over Christianity: First: Mohammed is a more recent prophet than Christ and, Second: the Muslims were victorious on all sides over Christianity by which God clearly points out the truth of their religion. To the first point, the commanders replied, "If two men are debating over a field, and one has many witnesses that the field is his and the other does not have any witnesses except his own personal statement, what do you think? Whose field is it?" To this the Agha's men replied, "By all means, the field is his who had many witnesses." To that, the commanders replied, "By yourselves you have judged in favor of Christ and against Mohammed for Christ had with Him the witnesses of all the Prophets and Apostles, but Mohammed alone witnesses to himself." To the second point, the commanders replied, "If you would gauge the truth of a faith by victories in wars, then this would mean that all the idolatrous nations, who from time to time have conquered the world, such as the Persians, Greeks, Romans and others, possessed the true faith. This, even you Muslims would never acknowledge. And because you have been victorious over the Christians now, this does not mean that your faith is better; rather, that our sins are greater and because of this, God punishes us, through you."


To contemplate the Lord Jesus at judgment before Caiaphas:

1. How the elders of the Jews searched everywhere for false witnesses;
2. How the witnesses testified to the contrary;
3. How our Lord listened to all the slanders and remained silent and without anger.


About revealed secrets

"Nothing is concealed that will not be revealed nor secret that will not be made known" (St. Matthew 10:26).

There is one eye, brethren, which never sleeps. That is the eye of God. There are more eyes in the heavens, brethren, than there are stars in the firmament of heaven. They are the eyes of the angels. No veil nor any wall nor darkness can conceal any kind of secret on earth from these eyes. Everything is revealed and open before the All-Seeing God and His Holy Angels. The man who believes that all the works of man can be hidden becomes a criminal. Thus thought the elders of the Jews who arranged and plotted in secrecy their evil plot against Christ the Lord. Secretly they persecuted Him; secretly they judged Him in the darkness of night; and secretly they bribed and paid false witnesses. And, as did Judas, they secretly condemned Him. Where are their secrets today? All have become revealed and open before the entire world. It is easier for man to hide from the air than from the sight of God. All the secrets of mankind, both, the good and evil, are revealed before God. A countless number of those secrets God reveals to the entire world according to His Providence. Those who can understand this truth, that God sees all and knows all, carefully guard themselves from evil thoughts in the secret of their hearts and especially from evil deeds. Whenever your heart entices you to do evil, O man, call to mind these words which are not of man but of God, "Nothing is concealed that will not be revealed nor secret that will not be made known." And you, whatever good you do in secret, do not become faint-hearted. All of your good is written in the heavens and will be revealed in its time.

O, All-Seeing Lord, help us and save us.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

10. МАРТ (стари) или 23. МАРТ (нови календар)

1. Свети мученик Кодрат Коринтски и други с њим. За време гоњења хришћана многи верни разбегну се по планинама и пештерама. Тако учини и мајка овога Кодрата. Но у то баш време она би бременита, те у шуми роди Кодрата, па ускоро по том умре. Промислом Божјим и ангелом хранитељем чуван, храњен и вођен, Кодрат одрасте у природи и усамљености. Онај који је давао ману с неба Израиљу у пустињи, пуштао је и отроку Кодрату слатку росу из облака на уста. Кад му би 12 година, он сиђе у град, и тамо га неки добри људи заволеше и дадоше на науке. Он изучи лекарство, те лечаше болеснике, колико природним лековима толико, и још више, духовном силом и молитвом, којој се привиче од детињства. Када наста ново гоњење под Декијем, би Кодрат изведен на суд, и бачен у тамницу. Но и пет његових другова придружише се њему и исповедише име Христово. То беху: Кипријан, Дионисије, Анект, Павле и Крискент. Беху сви вучени по улицама, и од незнабожаца, нарочито деце њихове, штаповима и камењем бијени, док их не довукоше на губилиште. Ту се мученици Богу помолише, и бише мачем посечени. На томе месту проврио је извор воде из земље, који се и данас зове Кодратовим именом и подсећа на јуначку смрт за Христа светих шесточисленика. Чесно пострадаше за истину 250. године. у Коринту у време цара Декија и његовог намесника Јасона.

2. Свети мученик Кодрат Никомидијски. Овај беше племић и богаташ, а у исто време убеђени и крштени хришћанин. У време гоњења,када Валеријан затвори многе хришћане у апс, Кодрат потплаћиваше тамничаре, те улажаше у тамницу, доношаше сужњима разне намирнице, и утврђиваше их у вери. Када беху изведени пред судију, и упитани од овога за име, за отаджбину и за сталеж, они ћутаху. Тада иза њих појави се Кодрат, који викну из свега гласа: „Хришћани смо именом, слуге Исуса Христа Господа саном и благородством, а град и отаджбина наша јесте небо.” — После ове изјаве и он би стављен под суд, и после дугих и тешких истјазања посечен са осталима.

3. Преподобна мати Анастасија, патриција и дама на двору цара Јустинијана. Кад обудове и кад виде да је царица Теодора не трпи, она се наједанпут изгуби из Цариграда и обрете се у пустињи мисирској. Чувени духовник Авва Данило постриже је и објави је као монаха Анастасија шкопца, по њеној жељи, да би се као жена под мушким видом лакше спасла а и од царевих трагања за њом укрила. И затвори се Анастасија у тесну келију где проведе 28 година, и где се упокоји 563. године. Пред смрт виде старац Данило лице њено светло као сунце.

Негда славна патриција
Преподобна Настасија
Новац, ласку, све остави,
Живот Христу сав управи;
Христос хлеб јој, Христос вода,
Христос радост и слобода,
Христос душе обновитељ,
Христос смрти премоститељ.
Сасуши се Настасија,
Дух кроз сухо лице сија;
Дух је к Богу диже више,
Божјим духом она дише,
Док не поста осветљена,
Благодаћу просвећена,
Силом Божјом ојачана
И у Живе уписана.
Овима прости, све заволи,
И за цео свет се моли,
Као ангел би одиста,
Приљубљена сва уз Христа;
Силом Божјом би силнија
И богатством богатија
Но царица Теодара
Усред сјаја царских двора.


Када 42 војводе грчке из Амореје беху у тамници агарјанској (види 6. март), дођоше им неки од мухамеданских мудраца, да их усаветују да приме веру Мухамедову и добију слободу. Ови мудраци истакоше војводама хришћанским два преимућства ислама над хришћанством: прво, што је Мухамед новији пророк од Христа, и друго, што мухамеданци на све стране односе победе над хришћанима, чиме Бог јасно показује истинитост вере њихове. На прву тачку одговорише војводе: ако се два човека суде о једну њиву, па један има много сведока, да је њива његова, а други нема ничије сведоджбе уза се осим свог сопственог тврђења, шта мислите, чија је њива? На ово одговорише агарјани: свакако њива је онога, који има много сведока. — На то војводе рекоше: пресудили сте сами за Христа а против Мухамеда Јер Христос има уза се сведоджбе свих пророка и апостола, а Мухамед сведочи сам за себе. — На другу тачку одговорише војводе: ако би се по победама у ратовима ценила истинитост вере, онда би значило, да су сви идолопоклонички народи, који с времена на време побеђиваху свет, као Персијанци, Грци, Римљани и други имали истиниту веру! То ни ви сами мухамеданци не ћете признати. И што сте ви сада победили хришћане, то не значи, да је ваша вера боља, него да су велики наши греси, због којих нас Бог кроз вас кажњава.


Да созерцавам Господа Исуса на суду пред Кајафом, и то:

1. како старешине јеврејске тражаху свуда лажне сведоке;
2. како сведоци сведочаху противречно;
3. како Господ слушаше све клевете, и ћуташе без гнева.


о тајнама објављеним

Нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати (По Матеју 10, 26).

Има једно око, браћо, које никад не спава. То је око Божје. Има на небесима, браћо, више очију него звезда на своду небеском. То су очи ангелске. Никаква завеса, никакав зид, ни мрак, не могу скрити ма какву тајну на земљи од тих очију. Пред Богом Свевидећим и ангелима Његовим светим све је откривено и јавно. Онај човек постаје злочинац, који поверује, да се дела људска могу сакрити. Тако су мислиле и старешине јеврејске, које припремаху у тајности свој злочин над Христом Господом, тајно Га гонише, тајно судише, у мраку ноћном, тајно наимаше и потплаћиваше сведоке лажне, као и Јуду, и тајно Га осудише. Где су данас те њихове тајне? Све је постало јавно васцеломе свету. Пре се човек може сакрити од ваздуха него ли од вида Божјега. Све тајне људскога рода, и добре и зле, откривене су пред Богом; а многобројне од тих тајни Бог открива и васцелом свету према Своме промислу. Људи који могу да схвате ову истину, да Бог види све и зна све, опрезно се чувају и од злих помисли тајности срца свога, и камо ли од злих дела. Кад год те срце потегли на зло, о човече, сети се ових речи, које нису од човека него од Бога: нема ништа сакривено што се неће открити. А ти што чиниш добро у тајности, не малаксавај: свако твоје добро уписано је на небесима, и објавиће се у своје време.

Господе Свевидећи, помози нам и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič