The Prologue April 17 / April 30

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 17, and New Calendar date April 30.


During the reign of the wicked Emperor Sapor [Savori], Simeon was tortured for Christ along with his two presbyters, Audel and Ananias. The emperor's eunuch, Ustazan, who had earlier denied Christ and afterward, touched by the rebuke of St. Simeon, again, confessed the True Faith before the emperor. A thousand other Christians were also led to the place of execution with Simeon. Simeon intentionally moved out of the way in order to be the last one to be beheaded so as to encourage the other Christians to the end, so that, not one of them would waver because of their fear of death. When the presbyter Ananias placed his head on the chopping block, his entire body quivered. The emperor's court clerk Fusik, who secretly was a Christian, began to encourage Ananias saying: " Do not be afraid old man, close your eyes and be brave so that you may see the divine light." As soon as Fusik said this, he was recognized as a Christian and was accused before the emperor. The emperor exhausted him through great torture, as well as his daughter, the maiden Askitria. After St. Simeon saw his flock depart to the other world, he was finally beheaded. The following year on Great Friday (Good Friday), Azat [Ustazan], the beloved eunuch of the emperor, was also slain for Christ and with him a thousand other faithful. Then the emperor mourned for his eunuch and suspended the further killing of Christians. They all suffered honorably for Christ the King and Lord in the year 341 or 344 A.D.


Acacius lived the ascetical life in the place where he was born, i.e., in Melitene, Armenia. Blessed Otreius, bishop of that city, who participated at the Second Ecumenical Council [Constantinople 381 A.D.], ordained him a presbyter. Following the death of Otreius, Acacius became a bishop. He participated at the Third Ecumenical Council [Ephesus 431 A.D.], which condemned the evil blasphemy of Nestorius against the Mother of God. Here, together with St. Cyril of Alexandria, Acacius zealously fought for the purity of the Orthodox Faith. St. Acacius possessed much Grace from God and worked many miracles. After long and zealous service to God, Acacius died peacefully in the year 435 A.D.


Agapitus was sent to the Emperor Justinian in Constantinople by Theodahad, the King of the Goths, to dissuade him from his campaign against the Goths. Enroute, he healed a mute and blind person. In Constantinople, Agapitus assisted in confirming Orthodoxy and died in the year 536 A.D.


Sabatius and Zosimus were the co-founders of the ascetical [monastic] community on the Solovetz Island in the White Sea. Many great saints were glorified in the Solovetz Community. St. Sabatius died in 1435 A.D., and Zosimus died in 1478 A.D.



On an isolated island in the midst of the stormy sea,
Beyond the vanity of the world and beyond conversation,
Zosimus, his soul nourishes with prayers
Defends his soul from demons with the Name of God.
Vicious demons became embittered against him
And all of their power, against him, directed.
To them, Zosimus speaks: In vain is your effort
As long as the mighty hand of God protects me.
To slay me, is it the will of God?
Then strike quickly and time, do not waste!
Why do you change yourselves into beasts and serpents?
Into angry wolves, tigers and scorpions,
When you do not have the strength as much as shadows,
In order to do me some kind of harm.
You are dreadful only for the sons of sin
And for the lovers of pleasure and laughter.
But, for the lovers of Christ's yoke,
The Mother of God and pure asceticism,
You are as the fog, which the wind carries,
Which, for a moment conveys it and, for a moment, carries it away.
If the fog, a rock is able to uproot,
Then me a sinner, you are able to sway!
Leave me alone, I give not myself over to you
I am the servant of Christ; I look up to Christ.


After the Fourth Ecumenical Council [Chalcedon, 451 A.D.] the heretical Emperor Anastasius banished the Orthodox Patriarchs, Elias of Jerusalem and Flavian of Antioch, into exile. One day simultaneously, both of the saints, discerned the death of the heretical emperor and sent each other the news about this saying: "Anastasius is dead! Let us also go to stand judgment with him before God." The emperor died and two days later both patriarchs died. What zeal for the True Faith! What a humble hope before God's judgment. For these saints, it was not a matter of living longer on earth but the matter of God's truth. Neither did they say: "We judged him," rather "may God judge him!" Our stay on earth is not for the sake of sojourning but for personal choice for good or for evil; for truth or for falsehood. Blessed are we if we, in everything, trust God's will and hope in God's judgment. For in all, one must have a strong faith. These Orthodox archpastors had a strong faith. St. Acacius also had a strong faith. Once, during a great drought when the people were despairing, this wonderful Acacius led a procession of the people throughout the town and outside the town. He ordered that the Divine Liturgy be celebrated outside the town before the Church of St. Eustace. After consecrating the Holy Gifts, Acacius did not want to pour water into the wine but prayed to God that He, the Most-High, lower water into the chalice from the clouds. God heard the prayer of His faithful servant and sent abundant rain in the dry fields as well as into the honorable chalice.


To contemplate the resurrected Lord Jesus:

1. How forty days after the resurrection He still remains on earth showing Himself to the faithful and strengthening them in the Faith;
2. How by His forty day manifestation, He demonstrates that He did not resurrect for His sake but for the sake of mankind.


About the wonderful promise of Christ

"I will give the victor the right to sit with Me on My throne" (Revelation 3:21).

This, brethren, is the promise of Christ, the Victor over the devil, sin and death.

But the devil, sin and death are stronger than man. Who can overcome them? No one, except Christ and those who stand firm with Christ and with His weapons enter into battle.

The devil is as old as the world and even older than the world. How can man, whose life-span is measured with a pendulum, defeat him who, for many thousands of years, learns to wage battle against man? How can a mortal overpower all the temptation of the devil, whose number equals the number of sins on earth? By no means, if he does not know that the Lord Jesus conquered the three main types of diabolical temptations on the high mountain. By no means, if a man does not remain firm and steadfast along side Christ Who is older than time and mightier than all the angels, both evil and good.

Sin is as old as the devil. How can man, whose life-span is measured by a pendulum, avoid sin which, as a contagious disease and evil odor, is passed from generation to generation, from man to man since man exists on such an earth? By no means, if he does not know that there existed one Man, the One and Only, Who did not commit sin, neither in birth nor after birth; the God-Man Jesus Christ Who, through the humbleness of His humanity and the fire of His Divinity, crushed sin on the Cross. By no means, if a man does not stand firm with Christ Who is older than sin and Who is mightier than all of the sowers and carriers of sin.

Death is as old as man expelled from Paradise. How can a man, whose life span is measured by a pendulum, conquer death in this worldly grave? By no means, if he does not acknowledge the power of the Cross and the suffering of Christ and the truth of His resurrection from the grave. By no means, if he does not stand firm with Christ, the Almighty Victor over death.

O what a glorious reward for those who achieve victory! They will be seated, crowned with wreaths of glory, on the throne of the greatest Victor on earth and in heaven!

To Him be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

17. АПРИЛ (стари) или 30. АПРИЛ (нови календар)

1. Свештеномучник Симеон, епископ персијски. У време опакога цара Саворија, или Сапора, би Симеон истјазаван за Христа са два своја презвитера, Авделајем и Ананијом. Пре њих погибе и царев евнух Устазан, који се најпре беше одрекао Христа, а после, дирнут укором светог Симеона, поново исповедио пред царем веру истиниту. На губилиште са Симеоном беху изведени још 1.000 хришћана. Симеон се навлаш измаче, да би био последњи посечен, те да би могао храбрити хришћане до краја, да се ниједан не поколеба због страха смртнога. Када презвитер Ананија стави главу на пањ, уздрхта целим телом. А царев пристав, Фусик, који беше потајни хришћанин, поче храбрити Ананију говорећи: „Не бој се старче, затвори очи, и буди мужествен, да би сагледао светлост божанску!” Чим то изрече, би позван као хришћанин и цару оптужен. Цар и њега мукама великим умори, а ако исто и ћерку његову, девицу Аскитреју. Најзад би и свети Симеон посечен, пошто најпре стадо своје испрати у онај свет. Идуће године на Велики Петак би убијен за Христа и царев омиљени евнух Азат и са њим хиљаду других верних. Тада цар зажали свога евнуха, и обустави даље убијање хришћана. Сви чесно пострадаше за Христа Цара и Господа 341. или 344. године.

2. Свети Акакије, епископ мелитински. Подвизаваше се у граду ком се и роди, то јест у Јерменској Мелитини. Блажени Отрије, епископ тога града, који је участвовао на ИИ Васељенском Сабору, рукоположи га за презвитера. По смрти Отријевој Акакије поста епископом. Участвовао је на ИИИ Васељенском Сабору у Ефесу, који осуди Несторијево злохулство Богоматере. Ту заједно са светим Кирилом Александријским веома ревноваше чистоту вере православне. Свети Акакије имаше велику благодат од Бога и чињаше многа чудеса. После дуге и ревносне службе Богу сконча мирно, 435 године.

3. Свети Агапит, папа римски. Послат од Теодота, краља Готског, цару Јустинијану у Цариград, да одврати овога од хода против Гота. Уз пут исцелио немог и слепог. У Цариграду помогао утврдити Православље, и скончао 536. године.

4. Преподобни Саватије и Зосим, осниваоци подвижничке обитељи на Соловецком острву у Беломе Мору. У овој Соловецкој обитељи прославили су се многи велики светитељи. Саватије упокојио се 1435., а Зосим 1478. године.

На острву пусту сред бурног мора
Ван сујете светске и ван разговора
Зосим своју душу молитвама храни
И именом Божјим од демона брани.
Демони се злобни на њег’ озлобише
И сву своју силу на њег’ устремише.
Говори им Зосим: залудна вам мука
Све докле ме штити Божја моћна рука.
Је ли Божја воља да ме умртвите,
Тад удрите брзо, и не дангубите!
Што се претварате у звери и змије,
У вукове љуте, тигре и скорпије,
Кад немате снаге ни колико сени,
Да би штету какву направили мени?
Ви сте страшни само за синове греха
И за љубитеље насладе и смеха.
Ал’ за љубитеље Христовога ига
И Богоматере, и чистог подвига.
Ви сте као магла, коју ветар носи,
Те час је доноси а час је односи.
Ако магла може стену ишчупати.
То и мене грешног ви поколебати!
Оставте се мене, ја се вама не дам,
Ја сам слуга Христов, ја у Христа гледам.


После Халкидонског Сабора цар Анастасије, јеретик, посла у заточење правоверне патријархе Илију Јерусалимског и Флавијана Антиохијског. Једнога дана провидеше оба ова светитеља смрт цара јеретика, и послаше истовремено један другом извешће о том говорећи: „Анастасије умре, да пођемо и ми и пресудимо се с њим пред Богом!” Цар умре, а после два дана оба патријарха умреше. Каква ревност према истини вере! И какво кротко полагање на суд Божји! Овим светитељима није било до што дужег живљења на земљи него до истине Божје. Нити су они пак казали: ми смо пресудили, него: нека Бог пресуди! Наше бављење на земљи и није само тек ради бављења но ради личног определења за добро или за зло, за истину или за лаж. Благо нама ако се у свему положимо на вољу Божју и суд Божји. Но за све треба имати силну веру. Силну веру имађаху ови архипастири православни. Силну веру имаше и свети Акакије. Једном у време велике суше, кад народ већ очајаваше, овај дивни Акакије учини литију с народом по граду и ван града. И уреди да ван града буде литургија, пред црквом светог Евстатија. Освећујући свете дарове Акакије не хте налити воду у вино, него се мољаше Богу, да Он Свевишњи пусти воду у путир из облака. И Бог услиши молитву вернога раба Свога, и пусти дажд обилаи, како у суха поља тако и у часни путир.


Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како се Он још 40 дана по васкрсењу бави на земљи показујући се верним и утврђујући их у вери;
2. како Он тим четрдесетодневним јављањем показује, да није васкрсао Себе ради но људи ради.


о дивном обећању Христовом

Који побиједи даћу му да сједи са мном на пријестолу мојему (Откровење по Јовану 3,21)

То је, браћо, обећање Христа, Победиоца ђавола, греха и смрти.

Но и ђаво, и грех, и смрт јачи су од човека — ко их може победити? Нико осим Христа, и оних који чврсто стану уз Христа и с Његовим оружјем ступе у борбу.

Ђаво је стар као свет, и старији још од света. Како може човек, чији се век мери педљу, победити онога који се многе хиљаде година учи борби против људи? Како је један смртан створ савладао сва ђаволска искушења, чији број износи колико и број зала на земљи? Никако, ако не зна, да Господ Исус победи три главне врсте ђаволских искушења на гори високој. И никако, ако човек не стане чврсто уз Христа, старијег од времена и моћнијег од свих ангела, злих и добрих.

Грех је стар као и ђаво. Како може човек, чији се век мери педљу, избећи грех, који се као заразна болест и зао мирис преноси с колена на колено и с човека на човека од кад човек постоји на овој и оваквој земљи? Никако, ако не зна да је постојао један Човек, један једини, који не згреши, ни у рођењу ни по рођењу, Богочовек Исус Христос, који смерношћу Свога човечанства и огњем Свога божанства скруши грех на Крсту? И никако, ако човек не стане чврсто уз Христа, старијег од греха и моћнијег од свих сејача и носиоца греха.

Смрт је стара као и човек, истерани из Раја. Како може човек, чији се век мери педљу, победити смрт на овоме гробљу светскоме? Никако, ако не призна силу Крста и страдања Христовој и истинитост васкрсења Његова из гроба. Никако, ако не стане чврсто уз Христа, свемоћног победиоца смрти.

О каква красна награда онима који победе! Они ће седети увенчани венцима славе на престолу највећега Победиоца на небу и на земљи! Њему нека је слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič