The Prologue March 23 / April 5

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date March 23, and New Calendar date April 5.

Nicon was born in Naples of a pagan father and Christian mother. Nicon was a Roman officer in Naples and was not baptized, even though his mother tutored him secretly from his father in the Faith of Christ. Once, when Nicon was sent into battle with his troops, his mother counseled him to make the sign of the cross and to call upon Christ for help if any misfortune would befall him. And, indeed, while in battle, Nicon's troops were completely surrounded; and, toward the end of the battle, Nicon made the sign of the cross in his heart and cried out to Christ. Immediately, he was filled with unusual strength and pursued his enemies. Some he slew and others he forced to flee. Returning to his home, Nicon continuously cried out in amazement, "Great is the Christian God." Since he had made his mother happy with the news of his victory with the help of the Cross of Christ, he secretly sailed to Asia where Theodosius the Bishop of Cyzicus baptized him. Following his baptism, he secluded himself in a monastery where he devoted himself to study and asceticism. Before his death Theodosius had a vision in which he was told to ordain Nicon as his successor. Immediately the aged Theodosius summoned Nicon and ordained him a deacon; after that, a priest, and then, a bishop. Shortly thereafter, according to God's Providence, Nicon came to Naples where he discovered that his mother was still living. Following his mother's death, Nicon, with nine disciples, his former war companions, withdrew to Sicily and there dedicated himself to preaching the Gospel. However, at that time there was a terrible persecution of Christians. Prince Quintianus captured Nicon with his companions and inflicted great pain and suffering upon them. His one-hundred ninety disciples and companions were beheaded. The tormentor tied Nicon to the tail of a horse, hurled him from a steep wall into a gorge, beat him, and skinned him; but Nicon survived all of these tortures. Finally, he was beheaded and took up habitation with the Lord. His body was left in the fields to be devoured by the birds. A certain herdsman, with a rabid evil spirit, tripped and fell over the dead body of Christ's martyr and immediately the herdsman was healed. Proclaiming the news about Nicon's body, Christians came forth and honorably buried the body of Nicon. St. Nicon suffered during the reign of the Emperor Decius.


Nicon was a companion of St. Anthony of the Caves and a spiritual father to the Venerable Theodosius. Because of the monastic tonsuring of the Boyar Barlaam and of the eunuch Ephrem, Nicon was threatened by Prince Izjaslav; but his wife, the princess, turned the anger of the prince into the fear of God. Then Nicon, the holy one, was left in peace. Wanting to adorn the church with icons, Nicon implored God for assistance. As a result of his prayers, certain Greek iconographers unexpectedly came to Kiev from Constantinople. St. Anthony and St. Theodosius appeared to these iconographers in a vision and directed them to Nicon in Kiev.(*) Nicon was praised because of his courageous asceticism and spiritual wisdom. Against his will, Nicon, in his old age, became the abbot of Pecer. He presented himself to the Lord in the year 1066 A.D. His incorruptible relics are persevered in the Monastery of the Caves in Kiev.

(*) In the Greek Synaxarion and the Athonite Patericon, the Neo-martyr Luke, who was born in Jedren is commemorated on this day. As a child he was captured in Constantinople by the Turks and was circumcised. Because of this, he had bitter pangs of conscience. He considered circumcision the devil's mark on him which could only be destroyed through martyrdom for Christ. Tonsured a monk on Mt. Athos, he went with his Elder Bessarion to Mytilene and there was hanged by the Turks on March 23, 1802. Hanging in the air, the body of the martyr emitted a fragrant oil [Chrism].



In the dungeon, Nicon languished,
And day and night he prayed to God.
For his defense, did not pray to God,
Nor to revenge Quintianus, the wicked,
But for strength, to endure sufferings.
Nicon's sighings, God heard.
One time Nicon dreamed in prayer:
To him, the Virgin appeared in light,
Than the sun, more beautiful and brighter.
Than a lamb, whiter and gentler,
At her side, two archangels are,
Their faces, radiant and joyful,
With their height, to the heavens they reach,
The river they point out, one to the other:
That is the wavy river Psimif!
Then, one archangel to the Virgin says,
To Quintianus, were we sent to slay
In the waves of the raging Psimif.
But, behold, we are looking over the river
And nowhere Quintianus do we see?
As honey flowing from her mouth, the Virgin spoke:
To the river, soon, he will come,
Through the waves, he will attempt to cross,
But, beneath him, his horse will become enraged,
His face, by his teeth, will he disfigure,
Him, the river will drown,
And thus, your task, you will complete.
That is the end of the evil torturer of Nicon, my saint.
All of this took place as the Virgin said,
Everything that Nicon dreamed became a reality.


St. Paphnutius prayed to God to reveal to him, who it is that he [Paphnutius] resembled. He heard a voice which spoke to him, "You are similar to a merchant who seeks good pearls; arise and do not be idle!" But why would not God say to everyone of us that we are similar to a merchant who seeks good pearls? Because many of us do not seek pearls, rather we gorge ourselves with heavy layers of cheap dust. Not everything which the net raises up from the bottom of the sea is a pearl; sometimes, it is only mud and sand. The ignorant vie for that mud and sand as though it were a pearl. Only the merchant who recognizes a true pearl casts the net into the sea untold number of times. He hauls it up, sifts it of mud and sand, until he finds one seed of pearl! Why does God compare Paphnutius to a merchant? Because Paphnutius gave away all of his possessions, invested all of his effort and all of his time, in order to find that one seed of the true pearl. That true pearl is the heart cleansed of all passions and of evil thoughts and warmed by the flame of love toward God. Arise also, you man, and do not be lazy! Your marketing day is approaching its twilight.


To contemplate the Lord Jesus crucified on the cross:

1. How His compassionate love for mankind did not diminish because of His sufferings;
2. How, with love, He offers comfort to His mother, commending John to her, as a son, in place of Himself;
3. How, with love, He prays to the Father for mankind: " Father, forgive them, they know not what they do" (St. Luke 23:34).


About the weakness of man before the majesty of God

"When I caught sight of Him, I fell down at His feet as though dead" (Revelation 1:17).

It was St. John who fell as though dead when he saw the Lord Jesus in glory. St. John, the Beloved Disciple of Jesus, The Evangelist, The Chaste One, The one who loved the Lord, and a zealot for holiness - could not stand on his feet nor compose himself when he saw his Teacher in His heavenly glory and power! But, "fell, as though dead." How will they, therefore, endure the presence of the Lord and His eyes "a fiery flame," they who sin against Him, they who rise up against Him, they who ridicule His Name, they who despise His love and sacrifice, they who mock His cross, they who trample upon His commandments, they who persecute His Church, they who shame His priests, and they who kill His faithful? What will happen to them before the face of the Lord when St. John fell as dead when he caught sight of Him? What will happen to the literate who corrupt? What will happen to teachers who destroy the Faith in young souls? What will happen to skeptics who through their doubt poison the minds of men? What will happen to thieves and robbers and what will happen to the immoral and what will happen to the child-killers? What will happen to the enemies of Christ when the friend of Jesus falls, as though dead, before His indescribable, glistening glory? Such is the glory, power, authority, beauty, lordship, light and majesty of the Lord Jesus, resurrected and ascended, that His closest companions who for three years on earth gazed upon His face without fear, now fall as though dead when they see His face in the heavens following His passion, death and victory!

O Lord All-glorious and Almighty illuminate us and enliven us by Your power and glory.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

1. Свештеномученик Никон. Рођен у Неапољу од оца незнабошца и мајке хришћанке. Никон беше официр римски у Напољу. И не беше крштен, и ако га мајка, тајно од оца, поучаваше вери Христовој. Једном кад пође са својом четом у бој, посаветова га мајка, да ако му буде до невоље, прекрсти се и призове Христа на помоћ. И заиста када у боју Никонова чета би опкољена и сасвим близу коначне погибије Никон се прекрсти и у срцу завапи Христу. У томе часу он се испуни необичном силом, јурне у непријатеље своје, и једне побије а друге нагна у бекство. Враћајући се дома Никон непрестано у чуду узвикиваше: „Велики је Бог хришћански!” Пошто обрадова мајку извешћем о својој победи помоћу крста Христовога, он тајно отплови у Азију, где га епископ кизички Теодосије крсти. По крштењу затвори се у један манастир, где се предаде учењу и подвигу. Но пред смрт епископ Теодосије имаде визију, у којој му би наређено, да себи за наследника рукоположи Никона. Старац Теодосије одмах позове Никона и рукоположи га за ђакона, по том за презвитера и епископа. Но Божјим Промислом Никон ускоро дође у Неапољ, где обрете своју мајку још у животу. По смрти материној он се удаљи са 9 ученика, негда ратних другова, у Сицилију, н тамо се одаде проповеди Јеванђеља. Но беше страшно гоњење хришћана у то време. И кнез Квинтијан ухвати Никона са друговима и удари на велике муке. Његових 190 ученика и другова бише посечени. А Никона је мучитељ везивао коњима за репове, бацао га с високе стене у провалију, тукао, стругао, но Никон све те муке преживе. Најзад би посечен мачем и пресели се Господу. Његово тело би остављено у пољу, да га птице поједу. Но неко чобанче, с бесним духом, закачи се и падне на мртво тело Христовог мученика, и одмах се исцели. Оно разгласи о телу Никоновом, те хришћани дођу и чесно га погребу. Пострада свети Никон у време цара Декија.

2. Преподобни Никон Печерски. Друг светог Антонија Печерског и духовни отац преподобног Теодосија. Због пострижења бојара Варлама и евнуха Јефрема би угрожен од кнеза Изјаслава, но кнегиња обрати гнев кнежев у страх Божји, и Никон свети би остављен на миру. Хотећи да украси храм иконама, Никон се мољаше Богу за помоћ. И због молитава његових дођоше изненадно у Кијев из Цариграда неки Грци иконописци, којима се у визији беху јавили свети Антоније и Теодосије, и упутили их у Кијев ка Никону. (У грчком Синаксару и Атонском Патерику спомиње се овога дана и новомученик Лука, родом из Једрена. Као дечка Турци га ухвате у Цариграду и обрежу. Због тога га љуто гризла савест. Он је сматрао обрезање ђаволским печатом на себи, који се може уништити само мучеништвом за Христа. Замонашен у Светој Гори он оде са својим старцем Висарионом на Митилену, и тамо буде од Турака обешен 23. марта 1802. године. Висећи у ваздуху тело мучениково испуштало благовно миро). Прослављен својим смелим подвизима и духовном мудрошћу.У старости би и преко воље игуманом Печерским. Представио се Господу 1066. године. Његове мошти нетњене чувају се у пештерима Кијевским.

У тамници Никон тамноваше,
И дан и ноћ Богу се мољаше.
Не мољаше Бога за одбрану,
Нит освету зломе Квинтијану,
Но за силу да муке истраје.
Никонове Бог чу уздисаје,
Једном Никон у молитви снева:
Јави му се у светлости Дева,
Од сунца је лепша и светлија,
Од јагњета беља и кроткија,
Са стране јој до два архангела,
Лица су им светла и весела,
До неба се висом узвисују,
Један другом реку показују:
— То је Псимиф река валовита!
Тад архангел један Деву пита:
— Послати смо убит Квинтијана
У валове Псимифа помамна.
Но ми ево по реци смотримо
Квинтијана нигде не видимо?
Дева рече, мед с уста јој тече:
— Он ће скоро на ту реку доћи,
Покушаће кроз валове проћи,
Но коњ ће се под њим помамити,
Зубима му лице нагрдити,
Река ће га ова утопити,
И ви тако пос'о свој свршити.
То је конац злога мучитеља
За Никона мога светитеља. —
Све се згоди како рече Дева,
Јава беше све што Никон снева.


Свети Пафнутије мољаше Бога, да му открије, коме је он (Пафнутије) сличан. И чу глас који му рече: сличан си трговцу који тражи добре бисере, устани и не лењи се! — Но не би Бог рекао свакоме од нас, да смо слични трговцу који тражи добре бисере. Јер многи од нас не траже бисере него се затрпавају све дебљим слојевима јевтине прашине. Није све бисер што мрежа изнесе са дна мора, но муљ и песак. Али незналице се грабе о тај муљ и песак као о бисер. Само трговац који познаје прави бисер баца мрежу у море небројено пута и извлачи је, просипајући муљ и песак, док не нађе једно зрно бисера. Зашто Бог уподобљава Пафнутија трговцу? Зато што је Пафнутије дао био све своје имање,и уложио сав свој труд и све своје време, да би некако дошао до једног зрна правог бисера. То зрно правог бисера јесте срце очишћено од страсти и злих помисли, и загрејано пламеном љубави према Богу. — Устани и ти, човече, и не лењи се! Твој пазарни дан приближује се сумраку.


Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета, и то:

1. како састрадална љубав према људима није се у Њему смањила од Његових мука;
2. како с љубављу пружа Мајци утеху указујући јој на Јована као на сина место Себе;
3. како се с љубављу моли Оцу за људе: Оче, опрости им јер не знају шта раде!


о немоћи човека пред величанством Бога

И кад га видјех, падох к ногама његовијем као мртав (Откривење Јованово 1, 17).

То свети Јован паде као мртав кад виде Господа Исуса у слави. Свети Јован, љубљени ученик Исусов, јеванђелист, девственик, љубитељ Господа, ревнитељ светиње — он се не могаше одржати на ногама нити у присебности када виде Учитеља свога у небесној слави и сили Његовој! Него паде као мртав. Како ли ће тек издржати присуство Господа и поглед Његов, као пламен огњени, они који се огрешише о Њега, усташе против Њега, похулише име Његово, презреше љубав и жртву Његову, наругаше се крсту Његовом, погазише заповести Његове, гонише Цркву Његову, срамотише свештенике Његове, убијаше верне Његове? Шта ће се тек с њима десити пред лицем Господњим, кад свети Јован паде као мртав? Шта ће се десити с књижевницима који развраћају? са васпитачима који убијају веру у младим душама? са скептицима који сумњом својом трују људе? са разбојницима и лоповима? са развратницима и детеубицама? Шта ће се десити с непријатељима Христовим — кад пријатељ Христов паде као мртав пред неисказаним блеском славе Његове?

Толика је слава, и сила, и власт, и красота, и господство, и светлост и величанство Господа Исуса, васкрслог и вазнесеног, да најближи другови Његови, који су три године без страха гледали лице Његово на земљи, падају као мртви, кад Му сагледају лице на небесима, после страдања, смрти и победе!

Господе свеславни и свесилни, обасјај нас и оживи нас силом и славом Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič