The Prologue January 20 / February 2

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 20, and New Calendar date February 2 .


Of noble and distinguished parents, Euthymius was born in the Armenian town of Melitene near the Euphrates river about the year 377 A.D. He was the only child, a son, born in answer to the prayer of his mother Dionisiya, who had a heavenly vision regarding the birth of Euthymius. From his youth, he lived a life of asceticism, at first in the proximity of his town [Melitene] but then, after he visited Jerusalem at age twenty-nine, in the desert between Jerusalem and Jericho called Pharan. He filled his days and nights with prayer, internal thoughts about God, contemplation and physical exertion. Around him many disciples gathered some of whom are glorious saints, such as Cyriac the Hermit, St. Sabas the Sanctified, Theotictus and others. By God's gift, Euthymius was a great miracle worker; he expelled demons, healed the gravely ill, brought water to the desert, multiplied bread and prophesied. He taught monks the love of labor saying, "If you eat bread, not of your own labor, know that you are eating of someone else's labor." When some of the younger monks wanted to fast more than others, he forbade them to do so and commanded them to come to the communal table so that they would not become prideful as a result of their excessive fasting. He also said that it was not good for a monk to move from place to place, for he said, " A tree frequently transplanted does not bear fruit. Whoever desires to do good, can do it from the place where he is." About love, he said, "What salt is to bread, love is to other virtues." During the first week of the Honorable Fast [Lenten Season], he retreated to the desert and remained there in solitary silence and godly-thoughts until just before the Feast of the Resurrection. During his life time, a large monastery [Lavra] was established in the proximity of his cave which later, throughout the centuries, was completely filled with monks as a beehive is filled with bees. His final command was that the monastery always adhere to hospitality and that the gates of the monastery never be closed. He died at the age of ninety-seven. The Patriarch of Jerusalem was in attendance at his funeral. The patriarch waited all day long until the great masses of people reverenced the body of the saint and only in the evening were they able to complete the Office for Burial for the Dead. On the seventh day following his death, Euthymius appeared radiant and rejoicing to Domentian, his disciple. The Venerable Euthymius, in truth, was a true "son of Light". He died in the year 473 A.D.


They are considered to be the first Slavic martyrs who are mentioned in history. They are referred to as Scythians and disciples of St. Andrew the Apostle. They suffered for the Faith at the hands of their pagan neighbors on the right side of the Danube river near Varna. Tied up on the ice, Innas, Nirras and Pinnas froze and died in the Lord.



The eye which sees all, the ear which hears all,
With all, travels and everywhere they travel;
Without changing place, they are in every place.
Where virtue is being kneaded, God is the yeast in the dough,
Where light is sought, He gives of Himself;
Where help is cried for, He does not absent Himself;
Quietly and silently, but always on time,
He has the time to reap and to sow the seeds,
He has the time to reproach, He has the time to reward,
To make the young old and to make the old young,
To weed, to trim and to caress fruits -
He reaches wherever He wants and He reaches when He wants.
Whenever a person alone thinks, behold, He listens,
Where two people speak, as a third party, He hears,
Where the weaver weaves the cloth, her threads He counts,
The universal fabric, in His mind He weaves,
O, who will His footsteps and paces know?
Who could enumerate His paths and places?
Eternal and Immortal, Triune and One,
In the roadless net of the universal fabric
Unseen and seen, regardless from where He is viewed
He cuts out the paths and reveals the direction.
In the roadless net, He looks at all the paths,
And does not allow not even an ant to stay.
Thoughts about Him, Saint Euthymius
For eighty years on earth, dedicated to Him.


As much as the saints were so compassionate and lenient toward human weakness, so were they terribly unyielding and unbending in regard to the confession of the true dogmas of the Faith. Thus, St. Nicholas of Myra in Lycia struck Arius with his fist at the First Ecumenical Council [Nicaea, 325 A.D.]. St. Anthony left his desert to come to Alexandria to publicly unmask Arius. St. Euthymius, being greatly pressured by the Empress Eudocia and the pseudo-Patriarch Theodosius and being unable to debate rationally with them, left the monastery and hid in the desert. All other distinguished monks followed his example. Euthymius remained in the desert until the pseudo-patriarch was ousted and Orthodoxy strengthened. When, in Jerusalem, the greatest agitation surfaced in the name of the emperor against the Fourth Ecumenical Council [Chalcedon, 451 A.D.] and when the entire population was frightened by the heretics, then St. Theodosius the Great already burdened with old age, as a fearless soldier of Christ, came to Jerusalem, entered the Great Church, ascended the stairs, waved his hands and said to the people, "If anyone does not respect the Fourth Ecumenical Council as he does the four evangelists, let him be anathema." (Until this time, only four Ecumenical Councils had been convened). All of those listeners were frightened by those words and none of the heretics dared to say anything contrary to those words.


To contemplate the Lord Jesus as Light:

1. As a Light to my life; as a Light to mankind; as a Light to every creature;
2. As a Light, especially in the darkness of fear and suffering;
3. As a Light in the hour of death and after death; a Light in eternity.


About the only Light in darkness

"I am the Light of the world" (St. John 8:12).

Since the beginning of the world and time, no one who was ever born dared to speak these words. There were men and there are men who say: "I bring light!" But only one dared to say: "I am the Light!" Only the Lord Jesus could have spoken those words boldly and convincingly. His short life on earth and His long history, nearly two-thousand years, completely justified these words. He is the Light of Truth. He is the Light of Righteousness and He is the Light of Life.

He is the Light of Truth because He revealed in Himself the truth of the true nature of God and the true nature of man; and the relationship of man to man and the relationship of man toward God. Heaven and earth shall pass away and His words will not pass away for heaven and earth both came into existence by His word and His word is from Him and with Him always and will not pass away. ["Heaven and earth will pass away, but My words will not pass away" St. Matthew 24:35; St. Mark 13:31 ].

He is the Light of Righteousness because He revealed the might of righteousness and the weakness of unrighteousness. He revealed that in the brightest light, by that which He spoke, by that which He did, and by that which He experienced and overcame the unrighteous ones. He revealed that through His Church in the course of twenty centuries through His numerous righteous saints and martyrs for righteousness sake. Righteousness is from God, and in the long life of history it can never be defeated. Unrighteousness is from helpless beings. Unrighteousness quickly rushes out to the rampart with its triumphant banner but, at the same time, it is quickly overthrown into the grave.

He is the Light of Life. His words illuminate life. His works illuminate life. His victory illuminates life, especially His resurrection, as the most luminous sun by its bright light illuminates life and disperses death as a weak shadow.

O Lord Jesus, Light Most-Luminous, Sun of Truth, Sun of Righteousness and Sun of Life, illuminate us sinners and unworthy ones!

To You be glory and thanks always. Amen.
+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

20. ЈАНУАР (стари) или 2. ФЕБРУАР (нови календар)

1. Преподобни Јевтимије Велики. Рођен у јерменском граду Мелитини близу реке Еуфрата око 377. године од родитеља племенитих и знаменитих. Јединац син, рођен по молитви своје мајке Дионисије, која имаде небеско неко виђење о рођењу Лефтимијевом. Од младости подвизавао се, најпре у близини свога града, а по том, пошто посети Јерусалим у 29. години живота, у пустињи између Јерусалима и Јерихона, назватој Фаре. Испуњавао је све дане и ноћи молитвом, унутрашњим богомислијем, созерцањем, и трудом телесним. Око њега се сабраше многи ученици, од којих су неки славни светитељи, као: Кириак Отшелник, Сава Освештани, Теоктист, и други. По Божијем дару био је велики чудотворац: изгонио демоне, лечио тешке болести, извео воду у пустињи, умножио хлеб, прорицао. Монахе је учио трудољубљу говорећи: „Ако ви без свога труда једете хлеб, значи ви једете туђи труд.” Кад су нека млађа братија хтела постити више од других, он им то забрани и нареди да долазе за општу трапезу, да се не би погордили од свог сувишног поста. Још је говорио, да није добро за монаха да прелази с места на место, јер, вели: „Дрво које се често пресађује не доноси плода.” Ко год жели да чини добро, може га чинити на оном месту где је. О љубави је говорио: „Што је со хлебу, то је љубав осталим врлинама.” Прве недеље Часног Поста он се удаљавао у пустињу, и тамо остајао у молчанију и богомислију до пред Ускрс. За његова живота створи се у близини његове пећине огромна лавра, која је после вековима била препуна монаха као кошница пчела. Последња му је заповест била, да се у манастиру држи гостољубље, и да капија манастирска никад не буде затворена. Упокојио се у 97. години живота. На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије. Цео дан патријарх је чекао, док је огромна маса народа целивала светитеља, и тек увече успеју да доврше опојање. Седмога дана по смрти јави се Јевтимије своме ученику Доментијану, сав светао и радостан. Преподобни Јевтимије у истини био је прави син светлости. Упокојио се 473. године.

2. Свети мученици Енен, Нирен и Пен. Сматрају се првим мученицима словенским, који се помињу у историји. Називају се Скитима, и ученицима светог апостола Андреје. Пострадали за веру од својих незнабожачких суседа с десне стране Дунава, близу Варне. Везани на леду, они се замрзоше, и упокојише у Господу.

Око што све види, ухо што све чује,
С путницима свима и свуда путује;
Не мењајућ места на сваком је месту.
Где с' врлина меси, Он је квасац тесту,
Где се светлост иште, Он сам себе даје,
Где се помоћ виче, Он не изостаје.
Тихо и нечујно ал' увек у време
Он стигне да пожње, и да баци семе,
Стигне да накара, стигне да награди,
Младог да остари, старог да подмлади,
Да оплеви, скреше, и поглади воће —
Свуд стигне где хоће, свуд стигне кад хоће.
Где год самац мисли, гле, Он ослушкује,
Где двојица зборе, Он ко трећи чује,
Ткаља где тка платно, Он јој конце броји,
Васионско ткиво у памети кроји,
О ко ће му знати стопе и кораке?
Ко му пребројати путе и конаке?
Вечан и бесмртан, тројичан и један,
У беспутној мрежи васионског ткива
Невидљив и видан ма од куда гледан
Он путе просеца и правце открива.
У беспутној мрежи Он све стазе гледа,
И ниједном мраву залутати не да.
Мислима о Њему Јевтимије свети
Осамдесет лета на земљи посвети.


Светитељи цркве колико су били милосрдни и снисходљиви према слабостима људским толико су били до ужаса непопустљиви и непреклониви у погледу исповедања правих догмата вере. Тако је свети Николај Мирликијски ударио руком Арија на Првом Сабору. Свети Антоније оставио је своју пустињу и дошао у Александрију, да јавно изобличи Арија. Свети Јевтимије будући много притешњаван од царице Евдокије и лажног патријарха Теодосија, и не могући се више борити разлогом, напусти манастир и скрије се у пустињи; његовом примеру последују сви знатнији монаси. У пустињи остане Јевтимије све док лажни патријарх не би збачен и Православље се не утврди. А када у Јерусалиму иђаше највећа агитација у име цара против IV Сабора, што би у Халкидону, и када сав народ беше застрашен од јеретика, тада свети Теодосије Велики, већ оптерећен старошћу, као неустрашиви војник Христов дође у Јерусалим, уђе у велику цркву, успе се на степенице и махнув руком на народ рече: „Ако неко не поштује четири Васељенска Сабора као и четири Јеванђеља, нека буде проклет!” (До тога времена беху држана само четири Сабора Васељенска). Сви слушаоци беху ужаснути од оних речи, и нико од јеретика не смеде ништа против рећи.


Да созерцавам Господа Исуса као светлост, и то:

1. као светлост животу моме; као светлост роду људском; као светлост свакој твари;
2. као светлост нарочито у мраку страха и страдања;
3. као светлост у часу смртном, и по смрти — у вечности.


о јединој светлости у тами

Ја сам светлост свету (По Јовану 8, 12)

Од како је света и времена нико од рођених није се усудио изрећи ове речи. Било је и има људи, који говоре: ја доносим светлост! али никад нико није се осмелио рећи: ја сам светлост! Једини је Господ Исус могао изрећи те речи смело и уверено. Његов кратки живот на земљи и Његова дуга историја од близу 2000 година потпуно су оправдали ове речи. Он је светлост истине, правде и живота.

Он је светлост истине, јер је јавио Собом истину о правој природи Бога, и о правој природи човека, и о односу човека према човеку, и о односу човека према Богу, и о односу Бога према човеку. Небо и земља проћи ће, а Његове речи неће проћи, јер и небо и земља постали су Његовом речју, а Његова реч је од Њега и са Њим за увек, и неће проћи.

Он је светлост правде, јер је показао јачину правде, јер је показао јачину правде и немоћ неправде. Он је то јавио у јаркој светлости оним што је рекао, оним што је учинио. и оним што је доживео и преживео међу неправедницима. То је Он јавио и кроз цркву Своју у току досадашњих ХХ столећа, кроз безбројне светитеље правде и мученике за правду. Правда је од Бога, и на дугој линији историје она никад не може бити побеђена; неправда је од немоћних бића; она брзо истрчи са својим тријумфалним барјаком на бедем, али се исто тако брзо и срушио у гроб.

Он је светлост живота. Његове речи осветљују живот Његова дела осветљују живот; Његова победа осветљују живот; нарочито Његово васкрсење, као најсјајније сунце, јарком светлошћу осветљује живот, и разгони смрт као сенку.

О Господе Исусе, светлости најсветлија, Сунце истине Сунце правде, и Сунце живота, обасјај нас грешног недостојне! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič