The Prologue January 26 / February 8

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 26, and New Calendar date February 8 .


They were prominent and wealthy citizens of Constantinople. Xenophont and his wife Maria lived a God-pleasing life and dedicated all their attention to the Christian upbringing of their sons. When their sons reached majority, they were sent to study in Beirut; but it so happened that a storm capsized their boat. By the Providence of God, John and Arcadius were somehow saved. They were tossed ashore by the waves but in two different places so that each thought the other was drowned. Out of grief for each other, they both became monks in two different monasteries. After two years, their grieving parents came to Jerusalem on a pilgrimage to pay homage before the holy shrines. There, with the help of the "discernment" of a spiritual father, first the brothers met and, after that, the parents with their children. Out of gratitude to God, Xenophont and Maria distributed their entire estate to the poor and both of them were tonsured. The history of these four souls is touching and it shows how the Lord wonderfully guides the fate of those who believe in Him; how He permits pain and sorrow upon them that they may, later on, be strengthened in faith, in order to lead them into still greater joy. They lived and died in the Lord in the fifth century.


Simeon was a companion and friend of St. Paladius. From his early youth until his death, Simeon lived a life of asceticism in a cave. He established two monasteries and died in the Lord in the year 390 A.D. He is called the Old One or Vetni to distinguish him from Simeon the Stylite who, lived an ascetical life much later.


David renewed and strengthened the State of Georgia. As a great zealot for the Christian Faith, he built many new churches and restored the old ones throughout Georgia. David is considered as the regenerator of the Orthodox Faith in Georgia.


In this strange world, we are exiled,
In a dungeon with royal sons, slaves
Wayward children in sorrow seek their father
The strange world calls them to satiate them with sweetness.
Where will the spirits of the heroes be appeased
In a strange world, whose every sweetness is death?
In a strange world, which breathes death and smells of death,
That which is written in the morning is erased at night.
And the exiled crown prince sighs for the kingdom,
For the immortal kingdom, high above the firmament,
Where the Father rules and nothing is strange,
Where nothing is known about death neither moldy smell.
O, all-amazing world, a frightening cage!
Whoever is bound to Christ, breaks your ties,
And becomes free of everything and everyone,
That one neither goes with you nor flees from you,
But prepares worthily to depart from you
Into the arms of the Father, into the kingdom of freedom.


The greatest treasure of any realm is the saintly and good men who live in it. Compared to this wealth, all other wealth is as nothing. Devout Christian emperors considered holy men in their realms as the greatest of God's blessing. The holy Emperor Constantine the Great spoke: "I give thanks to the Lord Jesus Christ that in my days there exist three divine lights: Blessed Abba Anthony, Abba Elenius and Abba Euchius." Before the battle of Kulikovo, crucial for the Russians, the devout Prince Dimitri of Don, with his chief assistants and dukes, went to the forest of Radonez to seek out the Venerable Sergius and implored his intercession before God. Even though the prince prepared his army for a liberating war against the Tartars, somehow, he placed greater hope in the prayers of one holy man than in a vast army and many weapons.


To contemplate the Lord Jesus as Prophet:

1. As a Prophet Who clearly prophesied to individuals (as to: Peter, John and Judas and the other apostles) that which will happen to them in the future;
2. As a Prophet Who clearly prophesied the future of Jerusalem and other cities, the Jewish people and the Church of God;
3. As a Prophet Who clearly prophesied the end of the world and His Second Coming.


About the confusion of those darkened by sin

"Who is this Who even forgives sins" (St. Luke 7:49).

Thus asked the unrepentant sinners: "Who is this [Jesus Christ]?" This is He Who mostly feels the sting of human sin; upon Whom all the sins of mankind fall as blows. This is He Who, at one time in Paradise, looked upon man as sinless. This is He Who created man without sin, and This is He Who Himself is without sin from always and forever.

Only He can forgive who can also seek revenge. The strong man seeks revenge by reprisal. The weak man seeks revenge by hatred. If you are able to return the delivered blow and you do not do it, does not mean that you forgave until you uproot the root of anger from your heart. Great is the One Lord Who can also seek revenge and forgive. Great is He in His justice for He will seek revenge on the unrepentant sinner. Great is He in His mercy for He will forgive the penitent sinner.

Oh, if only men would know the power of the forgiveness of sins! Behold, when the sins of the blind man were forgiven, he saw. When the sins of the deaf man were forgiven, he heard. When the sins of the hunchbacked woman were forgiven, she stood erect. When the sins of the woman with the issue of blood were forgiven, she also was healed. When the sins of the man afflicted by insanity were forgiven, he became sane. When the sins of the man possessed with demons were forgiven, he was freed. When the sins of the prostitute were forgiven, she too was cleansed. When the sins of the dead man were forgiven, he also became alive!

Oh, how terrible is the chain of sins! How heavy are the chains of many sins! These chains are not loosened by sinful hands. But when the hands of the All-Pure Lord touches them, they, of their own accord, become loosened and fall apart. When the voice of the Pure One reaches them, they fall apart. And, from the glance of the Pure One, they fall apart. Yes, even from the thoughts of the Pure One, they fall apart - these terrible chains of sins. "Who is this Who even forgives sins?" O sinners, this is the All-Pure Lord and because of purity, Almighty.

O, Lord, All-Pure and Almighty free us from the chains of sins.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

26. ЈАНУАР (стари) или 8. ФЕБРУАР (нови календар)

1. Преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије. Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна места тако да сваки мишљаше за другога, да је потонуо. Из туге један за другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године ожалошћени: њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом, а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује, како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери увео у што већу радост. Живели и упокојили се у Господу у В веку.

2. Преподобни Симеон Ветхи. Друг и пријатељ светог Паладија. Од ране младости па до смрти подвизавао се у једном вертепу. Основао два манастира и упокојио се у Господу 390. године. Ветхим, или Старим, назива се за разлику од Симеона Столпника, који се нешто доцније подвизавао.

3. Свети Давид цар Грузијски (1089–1130). Обновио и оснажио Грузију као државу. Као велики ревнитељ вере хришћанске сазидао је многе нове храмове по Грузији и старе оправио. Сматра се препородитељем вере православне у Грузији.

Свет је овај туђин, а ми изгнаници.
Са царским сновима робље у тамници,
Заблудела деца с тугом Оца траже,
Туђини их зову и сластима блаже.
Ками ће ублажит духове јуначке
Туђини чије су све сласти мртвачке!
Туђин смрћу дише и на смрт мирише,
То што јутром пише, то вечером брише.
А царевић изгнан за царством уздише,
За бесмртним царством, за ваздухом свише,
Где му Отац влада, где ништ' није туђе,
Где се за смрт не зна ни за мирис буђе.
О пречудни свете, о страшни кавезе!
Ко је с Христом везан, кида твоје везе,
И слободан бива од сваког н свега,
Тај нит с тобом иде, нит од тебе бега,
Но спрема се вредно, да из тебе оде
У наручја Оца, у царство слободе.


Највеће благо једне државе јесу свети и добри људи, који у њој живе. Сравњено с тим благом свако друго благо је као ништа. Благочестнви цареви хришћански сматрали су свете људе у својој држави највећим благословом Божјим. Свети цар Константин Велики говорио је: „Благодарим Господу Исусу Христу, што у моје дане постоје три божествена светила: блажени авва Антоније, авва Еленије и авва Евхин.” Пред куликовску битку, судбоносну за Русију, благочестиви књаз Димитрије Донски, са доглавницима и војводама, отишао беше у шуму Радонежску, да потражи преподобног Сергија и замоли га за молитве његове Богу. И ако је књаз био спремио војску за ослободилачки рат против Татара, некако је већу наду полагао у молитву једног светог човека него ли у многољудну војску и оружје.


Да созерцавам Господа Исуса као пророка, и то:

1. као пророка који је јасно прорекао појединцима (као: Петру, Јовану, Јуди и осталим апостолим оно што ће им се десити у будућности;
2. као пророка који је јасно прорекао будућност Јерусалиму и другим неким градовима; народу јеврејском и цркви Божјој;
3. као пророка каји је јасно прорекао крај света и Свој други долазак.


о недоумици грехом помрачених

Ко је овај што и гријехе опрашта (По Луки 7, 49)?

Тако су питали непокајани грешници: ко је овај? То је Онај који највећма и осећа жаоку људских греха; на кога и падају сви људски греси као шамари. То је Онај који је некад у Рају гледао човека безгрешна; Онај који је човека и створио безгрешним, а који је и сам безгрешан од увек и за увек.

Опростити може само онај ко може и одмаздити. Моћан човек свети се одмаздом, немоћан мржњом. Ако ти можеш вратити нанети удар и не вратиш, то не значи још да си опростио, све докле корен гњева не ишчупаш из срца. Велики је једини Господ, који може и одмаздити и опростити: велики је у правди, јер ће одмаздити непокајаном грешнику; велики је у милости, јер ће опростити покајаном.

О кад би људи знали силу опроштаја грехова! Гле, кад се слепом опросте греси, он прогледа; глувом — и он прочује; грбавом — и он се исправи; крвоточном — и он оздрави; лудом — и он се опамети; поседнутом ђаволима — и он се ослободи; блудници — и она се очисти; мртвоме — и он оживи!

Но, о како је ужасан синджир греха! Какви тешки синджири — многи греси! Ти синджири се не дреше грешним рукама. А када се рука пречистога Господа њих дотакне, они се сами од себе развезују и распадају. Када глас Чистога до њих допре, они се распадају. И од погледа Чистога они се распадају. Да, чак и од помисли Чистога они се распадају, — ти грозни синджири греха.

Које овај што и гријехе опрашта? То је, грешници, Господ пречисти, и због чистоте свемоћни.

Господе пречисти и свемоћни, ослободи и нас окова греха. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič