The Prologue January 24 / February 6

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 24, and New Calendar date February 6 .


Xenia was born in Rome, the only daughter of a prominent senator. Drawn by love for Christ, she refused to enter into marriage as her parents wished, but rather, to avoid this, she secretly fled from her home with two of her slaves and arrived at the Island of Cos to a place called Mylassa. There she founded a convent for virgins where she lived an ascetical life until her death. Even though she was a frail woman, she possessed a steadfast endurance in fasting, prayer and all-night vigils. She often stood all night in prayer; she was dressed more poorly than all the other sisters; and the bread which she ate, she often sprinkled with ashes from the censer [thurible]. At the time of her death (450 A.D.), a wonderful sign appeared over the virgin's convent: a wreath of stars with a cross in the center, brighter than the sun. Many, who were sick, received healing from her relics. Her female slaves [tonsured nuns] continued in the example of their abbess and when they died, and according to their wishes, were buried at the feet of Blessed Xenia [Ksenia].


Babylas was a priest in Sicily. He suffered for Christ with two of his disciples in the third century.


Macedonius was a Syrian hermit. Only in his old age did he feed on baked bread, but before that he ate only grains of barley softened with water. He ended his earthy life in the year 418 A.D.


When St. Epiphanius was summoned to Rome to assist the sister of the Emperor Honorius by his prayer, he consecrated Philon a bishop. Philon exegeted the Pentateuch and the Song of Songs. He died peacefully in the fifth century.


Dionysius was a miracle-worker. He lived an ascetical life on Mt. Olympus. He was tonsured a monk on Mt. Athos [The Holy Mountain] where he was the abbot of the Monastery Philotheou. Toward the end of his life, he withdrew into solitude on Mt. Olympus where he died in the sixteenth century.



The virgin Xenia, as well as Agnes
Or the all-glorious Thecla or Anastasia,
Did not want to be tied to a physical man
But found a Bridegroom in the Immortal Christ.
With all her soul, she loved His beauty
And mercy and tenderness and radiant purity.
And even the senator's house and wealth, she left
When the Sun of Righteousness shown in her soul.
Soul! Soul ! Soul! is the true bride;
And the body is miserable like the transient grass.
And the bride [her soul] Xenia began to adorn
And by many prayers to wash and nourish it
That the bride [her soul], to be a heavenly apparition,
Pleasant and worthy of the Heavenly Bridegroom.
The labors of Holy Xenia were pleasing to the Bridegroom,
And many wondrous gifts, upon her, He bestowed.
When her pure soul, the flesh, overcame,
Peaceful as a king over a vanquished city,
With the wreath of immortality, the Lord crowned her,
Into the mansion of eternal joy, led her.
There, where the angels hymn the Creator in song,
There, the Lord receives His bride.


In our day, you usually hear these words from parents: "We want to secure the life of our child." That is why they work very hard to amass wealth, often unjustly, to educate their child in the calling [vocation] which brings the greatest physical security and material benefit. This is done by so-called Christians! They do this because their concept of a real life and the real security of life is erroneous. See, how a true Christian mother prepares her son for a real life. At the time of her death, Blessed Euphrosyne spoke to her son Clement of Ancyra: "Do me the honor, O my son, and bravely stand up for Christ and confess Him strongly and without hesitation! I hope, in my heart, that the crown of martyrdom will blossom on you in my honor and for the salvation of many. Do not be afraid of threats, nor swords, nor pains, nor wounds, nor fire. Let nothing separate you from Christ, but look up to heaven and from there await your great, eternal and rich reward from God. Fear God's majesty; be afraid of His awesome judgment, tremble at His all-seeing Eye, for all those who deny Him will receive the punishment of unquenchable fire and eternally vigilant worm. Let this be my reward from you, my sweet son, for my pain in child-bearing and effort surrounding your education that I may be called a mother of a martyr. The blood that you received from me, do not spare but shed it that, from that, I can also receive honor. Submit your body to torture that I, too, may rejoice at that before our Lord as though I myself had suffered for Him."


To contemplate the Lord Jesus as Teacher:

1. As a Teacher Who teaches how man should think in order to be saved;
2. As a Teacher Who teaches how man should talk in order to be saved;
3. As a Teacher Who teaches how a man should act in order to be saved.


About the most all-discerning Prophet [Jesus]

"Why do you harbor evil thoughts in your hearts" (St. Matthew 9:4).

When our Lord deigned to direct a rebuke to the Pharisees and Scribes, at that time, they had not killed anyone, nor had they deceived anyone, nor had they looted anyone and, not only that, at that time, they had not even offended anyone by their words. Why then, did our Lord admonish them when they had not committed any sin neither in works nor in words? Why? Because, at that time, their thoughts were evil.

An evil thought is sin! That is the great news which Christ brought into the world. In truth, an evil thought is the sinful source of all sin because, before a man says something or does something sinful, he thinks sinfully. Thought is the causative sin. All other sins are only subsequent sins. Whoever wishes to annihilate those evil actions must uproot those evil thoughts first. Whoever desires to stem the flow of water must first dry up the source. Therefore, let no one justify himself: I am not a sinner, for I have not killed anyone nor looted from anyone nor profaned anyone nor lied to anyone! Behold, we are full of deadly looting, profaning and deceiving thoughts! If we have not committed sin by our own deeds, that is simply a matter of the mercy of God and external circumstances. But, if God had yielded and if the circumstances were favorable, we would have committed all those sins that we had thought. The serpent is not only venomous when it bites but also when it does not bite, because it carries the venom in itself.

Therefore, not only is thought a sin, but also it is the source of sin: the beginning of sin and the seed and root of sin. That is why the All-seeing and All-knowing Lord rebuked those who had evil thoughts. "Why do you harbor evil thoughts in your hearts."

O Lord, All-seeing and All-knowing, help us to cleanse our hearts and minds from evil thoughts so that our words and deeds may be pure.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

24. ЈАНУАР (стари) или 6. ФЕБРУАР (нови календар)

1. Преподобна Ксенија. Рођена у Риму као јединица ћерка знаменитог сенатора. Привучена љубављу Христовом не хтеде ступати у брак, како жељаху родитељи њени, него да би избегла то, одбегне из дома тајно са две робиње своје, и дође на острво Коа, у место Милас, где оснује девичку обитељ подвизавајући се ту до смрти. И ако беше слаба жена, ипак имађаше мушку издржљивост у посту, молитви и бдењу. Често по целу ноћ стајаше на молитви; беше одевена бедније од свих сестара, а на хлеб, који јеђаше, често посипаше пепео из кадионице. У часу њене смрти (450. године) појави се дивно знамење над девичким манастиром: венац од звезда са крстом у средини, сјајнијим од сунца. Од њених моштију многи болесници добише исцелење. Робиње њене следоваху у свему примеру своје игуманије, и када умреше, бише сахрањене, по својој жељи, код ногу блажене Ксеније.

2. Свети мученик Вавила, свештеник у Сицилији. Пострадао за Христа са два своја ученика у ИИИ столећу.

3. Преподобни Македоније, сиријски пустињак. Тек под старост хранио се хлебом печеним, а пре тога јео је само јечмена зрна омекшана у води. Скончао земни живот 418. године.

4. Преподобни Филон, епископ кипарски. Посвећен за епископа од светог Епифанија, кад овај би позват у Рим, да молитвом помогне сестри цара Хонорија. Протумачио је Петокњижије и Песму над Песмама. Упокојио се мирно у В столећу.

5. Преподобни Дионисије Олимпијски, чудотворац. Подвизавао се на Олимпу. За монаха пострижен у Светој Гори, где је био игуманом Филотејевског манастира. Пред крај живота опет се повукао у самоћу на Олимп, где се и упокојио у XВИ столећу.

Девица Ксенија, као и Агнија,
Ил' преславна Текла ил' Анастасија,
Не хте да се веже за мужа тљенога
Но женика нађе Христа бесмртнога.
Свом душом заволи Његову красоту
И милост и нежност и сјајну чистоту,
Па дом сенаторски и богаство ма'ну
Кад јој Сунце Правде у души ограну.
Душа! душа! душа! невеста је права
А тело је худо ко пролазна трава.
Па невесту поче Ксенија красити
И молитвом многом мити и хранити.
Да невеста буде небеска прилика,
Мила, и достојна небеског Женика.
Труд Ксеније свете Женику пријаше,
Дарима је многим чудним дариваше.
Кад јој душа чиста над телом завлада,
Спокојна као цар освојеног града,
Увенча је Господ венцем бесмртности,
Уведе у чертог вечите радости,
Тамо где анђели Творцу песму поју,
Тамо Господ прими и невесту Своју.


У наше дане често се чује од родитеља реч: хоћемо да осигурамо живот своме детету! Зато се труде трудом премногим, нагомилавају богатство, често и неправедно, школују дете своје за оно звање, које доноси највише телесне сигурности и материјалне користи. И то чине назови хришћани! Они то чине зато што је њихов појам и о правом животу и о правом осигурању живота погрешан. А ево како права хришћанка спрема свога сина за прави живот: на смрти блажена Ефросинија говораше своме сину, Клименту Анкирском: „Учини ми част, о сине мој, и мужествено стани за Христа, и исповеди Га крепко и непоколебљиво! Ја се надам, о срце моје, да ће на теби скоро процветати венац мучеништва, и у част моју и за спасење многих... Не бој се ни претњи, ни мача, ни рана, ни огња. Ништа да те не одвоји од Христа, но гледај к небу, и отуда очекуј велику и вечну и богату награду од Бога. Бој се Божјег величанства, страши се Његовог Суда, трепери од Његовог свевидећег ока, јер они који се Њега одрекну, примиће огањ неугасиви и црва не усипног. Ово нека ми буде награда од тебе, сине мој слатки, за муке моје порођајне и трудове око васпитања твога — да се назовем мати мученикова... Крв, примљену од мене, не штеди но проли, да од тога и ја примим почаст. Подај тело на муке, да се од тога и ја зарадујем пред Господом нашим, као да сам и сама за Њега пострадала.”


Да созерцавам Господа Исуса као учитеља, и то:

1. као учитеља који учи, како човек треба да мисли, да би се спасао;
2. као учитеља који учи, како човек треба да говори, да би се спасао;
3. као учитеља који учи, како човек треба да делује, да би се спасао.


о највидовитијем Пророку

Зашто зло мислите у срцима својијем (По Матеју 9, 4)?

Када је Господ изволео упутити укор фарисејима и књижевницима, ови нису били у том часу никога ни убили, ни преварили, ни похарали. И не само то, него у том часу они нису били никога ни речима увредили. Зашто их, дакле, Господ укори, када они не бејаху учинили никакав грех, ни делом, ни речју? Зато што помислише зло.

И зла помисао је грех. То је велика новост, коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех свакога греха, јер пре него што човек нешто каже или учини грешно, он помисли грешно. Помисао је узрочни грех, остали греси су само следствени греси. Ко жели уништити ове друге, мора искоренити оне прве. Ко жели зауставити токове воде, мора прво исушити изворе. Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио, ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашних прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми би учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи.

Не само, дакле, да је помисао грех, него је она извор греха, почетак греха, семе и корен греха. Ето зашто Господ, свевидећи и свезнајући, укори оне који помислише зло. 3ашто зло мислите у срцима својим?

О Господе, свевидећи и свезнајући, помози нам очистити срце и ум наш од помисли злих, да би тако и речи и дела наша била чиста. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič