The Prologue February 1 / February 14

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date February 1, and New Calendar date February 14.


Tryphon was born of poor parents in the village of Lampsacus in Phrygia. In his childhood he tended geese. Also from his childhood he was able to cure illnesses that afflicted people and livestock and was able to expel evil spirits. The Roman Empire at that time was ruled by Emperor Gordian whose daughter Gordiana went insane and this caused her father great sorrow. All the physicians were unable to help Gordiana. The evil spirit spoke through Gordiana and said that no one can cast him out except Tryphon. After many who were named Tryphon in the empire were summoned, by Divine Providence, young Tryphon was also summoned. He was brought to Rome and he healed the emperor's daughter. The emperor lavished upon him many gifts all of which Tryphon, upon his return, distributed to the poor. In his village this holy youngster continued to tend geese and to pray to God. When Decius, the Christ-persecutor, was crowned emperor, Saint Tryphon was tortured and cruelly tormented for Christ. He endured all tortures with great joy saying: "Oh! If only I could be made worthy to die by fire and pain for the Name of the Lord and God, Jesus Christ!" All sufferings did him no harm and finally the tormentors sentenced him to be beheaded. Before his death Tryphon prayed to God and gave up his soul to his Creator in the year 250 A.D.


As Christians, they were all cast into prison during the reign of Emperor Septimus Severus. Saint Perpetua, who was of noble birth, encouraged all the other prisoners not to be afraid to suffer for Christ. In a dream, Perpetua saw a ladder imbedded with sharp knives, swords, spears, fishhooks, nails and other death-bearing instruments extending from heaven to earth. At the bottom of the ladder there lay a loathsome serpent. She saw how Satyrus ran up to the top of the ladder first, unharmed, and from the top cried out to Perpetua: "Perpetua, I am waiting for you; come, but be careful of the serpent!" Encouraged by this, Perpetua stood on the head of the serpent as on the first rung of the ladder and, step by step, quickly raced to the top. When she reached the top, Perpetua entered into heaven and saw the most beautiful mansions of heaven and was very ecstatic. When she related her dream, all the prisoners interpreted that imminent death soon faced them, the first of them being Satyrus, which shortly came true. Satyrus was slain first, then Perpetua and all others one by one. As lambs slain for Christ the Lamb of God, they received from Christ, the eternal reward in the kingdom of Light. They all suffered for Christ between the years 202-203 A.D.


At age seven Peter left the home of his parents for the sake of Christ and retreated into the wilderness. Here, by fasting and prayer, Peter attained such a state of perfection that he worked many miracles by the Spirit of God. In his ninety-ninth year, he took up habitation in the eternal Kingdom of Christ about the year 429 A.D.



A golden-branched tree grew
With three golden branches,
On it, there are white birds,
White; as white as snow.
And the birds fell
Down deep,
The glowing golden tree remained,
The tall tree.
In the depths, death and darkness,
Dark and becoming darker,
Malice and hunger; sorrow and grief,
Insanity, delirium.
The birds in the blackness of pitch all were immersed;
Never again able
To soar to the heights.

The golden tree took pity on the unfortunate birds,
And a secret conversation began among the branches.
Then one branch bent over to the terrible abyss,
And raised the nest of the birds to the top of the mountain.
Thus, Christ the golden-branch bent toward the earth
And raised fallen man to the glory of the Trinity.
And now, the golden tree grows with three golden branches,
On it are white birds; white, white as snow.


The Prayer of Saint Tryphon before his death: "O Lord, God of gods and King of kings, the most holy of all holies, I thank You that You made me worthy to complete my mortification without faltering. And now, I pray to You that the hand of the invisible demon does not touch me; that the demon not drag me into the abyss of destruction. Rather, let Your holy angels lead me into Your beautiful dwelling place and make me an heir of Your desired kingdom. Receive my soul and harken to the prayer of all those who would offer sacrifices to You in my remembrance. Gaze upon them from Your holy dwelling place and grant them abundant and incorruptible gifts. For You are the only good and merciful Gift-giver unto the ages of ages. Amen." Since Tryphon suffered in Nicaea and since many miracles occurred over his lifeless body, the citizens of Nicaea wanted to bury Tryphon in their cemetery. But, the saint appeared in a vision and expressed his desire that he be translated to his village of Lampsacus where he once tended geese and to be buried there.


To contemplate the Lord Jesus as the fresh and healthy air of the soul:

1. As the fresh and healthy air by which the soul breathes and is saved from corruption;
2. As the fresh and healthy air which the prophets, apostles and saints inhaled and were healthy in soul;
3. As the fresh and healthy air of my soul which drives out the stench of sin in me and makes me fresh and healthy in soul.


About the Word of God which purifies as a fire

" You are already clean through the word which I have spoken to you" (St. John 15:3).

By His word the Lord created the world; by His word He renewed the world; by His word He forgave sins; by His word He healed diseases; by His word He drove out evil spirits; by His word He calmed the storms and the winds. By His holy word He cleanses men, even now, that they, cleansed, may bring forth-abundant fruit. As are the vines, when they are pruned and cleansed, the word of the Lord is powerful for it comes forth from the All-powerful. "By the word of the Lord, the heavens were made" (Psalm (32)33:6). The word of the Lord is as bright as the sun but, when necessary, it is as fiery as the sun and then burns out everything that goes against the Lord. The word of the Lord is as sweet as honey; but, when necessary, it is as bitter as medicine. The word of the Lord is as welcome as a friend who knocks at the door when he is most needed; but, when necessary, the word of the Lord is as a judge who finds us in sin and who judges us without allowing us any excuse. The word of the Lord is true, just, wise and merciful which is why it is so All-powerful. No one and nothing, either in heaven or on earth, is able to go against it. The human word is also powerful when it is true, just, wise and merciful. But just as illness is able to exhaust and so weaken a giant that he becomes more powerless than a child; so falsehoods, injustice, insanity and lack of mercy so weakens the word of a human that it becomes nothing; a chattering fox against the moon. He who spares words forges them of pure silver. And whoever unmercifully squanders them must mix earth with silver. Your word, O Lord, is life and truth. Cleanse us by Your All-powerful word as You cleansed Your apostles to bear much fruit and to be made worthy of Your kingdom.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

1. ФЕБРУАР (стари) 14.ФЕБРУАР (нови календар)

1. Свети мученик Трифун. Рођен у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаше лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече, да њега нико не може истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим, где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић чувати гуске и молити се Богу. Када се зацари христоборни Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом говорећи: „о кад би се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!” Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме, 250. године.

2. Свети мученици Перпетуа, Фелицита, Сатир, и други с њима. У време цара Септимија Севера беху сви бачени у тамницу као хришћани. Света Перпетуа била је рода племићког, и она је храбрила све остале сужње у тамници, да се не устраше пострадати за Христа. У сну виде Перпетуа лествицу од земље до неба, сву начичкану оштрим ножевима, мачевима, копљима, удицама, ексерима, и другим смртоносним оруђима. А на дну лествице лежаше страшна змија. И виде, како Сатир први устрча уз лествицу до врха неповређен, па са врха довикну Перпетуи: Перпетуа, чекам те, хајде но чувај се змије! Охрабрена тиме Перпетуа стаде на главу змијину, као на први степен, па редом брзо устрча до врха. Па кад се успе до врха, уђе у небеса и виде прекрасне дворе небеске, и би веома радосна. Кад исприча свој сан, свисужњи протумачише, да им предстоји скора смрт, и то прво Сатиру, што се брзо обистини. Први би убијен Сатир, па Перпетуа, па остали редом. Као јагањци поклани за Христа, Јагње Божје, они од Христа и примише вечну награду у царству светлости. Пострадаше сви за Христа 202–203. године.

3. Преподобни Петар Галатијски. У седмој својој години напустио дом родитељски Христа ради, и повукао се у пустињу. Ту се постом и молитвом толико усавршио, да је многа чудеса чинио силом Духа Божјега. Око 429. год. преселио се у вечно царство Христово, у својој 99. години.

Расло дрво златограно
С три златне гране,
На њему су беле птице,
беле, снежане.
Па падоше беле птице
доле дубоко,
Оста светло златно дрво,
дрво високо.
У дубини смрт и тама,
тамно тамнило,
Злоба и глад, жалост и јад,
глупост, бунило.
У црну се смолу птице
све заронише;
Не могаху никад више
летет’ навише.

Сажали се златно дрво
бедним птицама,
Па разговор наста тајни
међу гранама.
Тад се сави једна грана
страшном понору,
Те подиже јато птица
врху на гору.
Тако Христос, златна грана,
к земљи се сави
И подиже пале људе
к Тројичној слави.
И сад расте златно дрво
с три златне гране,
На њему су беле птице,
беле снежане.


Предсмртна молитва светог Трифуна: „Господе Боже богова и Цару царева, Најсветији од свих светих, богодарим Ти, што си ме удостојио да завршим подвиг без колебања. И сад Ти се молим, да ме се не додирне рука демона невидљивог, да ме не свуче у дубину погибељи. Него нека ме свети Твоји ангели уведу у красна насеља Твоја, и учини ме наследником царства Твог жељеног. Прими душу моју, и услиши молитву свих оних, који буду Теби приносили жртве за спомен мој; погледај на њих из Твог светог обиталишта; даруј им обилне и нетрулежне дарове. Јер Ти си једини благ и милостив Дародавац во вјеков, амин.”Како свети Трифун пострада у Никеји, и како се над његовим мртвим телом догодише многа чудесна исцељења, хтедоше га грађани никејски ту у своме гробљу сахранити. Но светитељ се јави некоме у визији и изрече своју жељу, да га пренесу у његово село Кампсаду, где је некад гуске чувао, и тамо сахране.


Да созерцавам Господа Исуса као свеж и здрав ваздух душе и то:

1. као свеж и здрав ваздух, којим душа дише и од трулежи се спасава;
2. као свеж и здрав ваздух, који су пророци, апостоли и светитељи удисали и здрави душом били;
3. као свеж и здрав ваздух душе моје, који изгони задах греха у мени и чини ме свежим и здравим душевно.


о речи Божјој која као огањ чисти

Ви сте већ очишћени ријечју, коју вам говорих (По Јовану 15, 3)

Речју је Господ свет створио, речју свет обновио, речју грехе праштао, болести лечио зле духове изгонио, буре и ветрове утишавао. Речју Својом светом Он и сада људе чисти, да би очишћени већи плод донели. Као лозе кад се сасеку и очисте Реч је Господња силна, јер од Свесилнога излази. Речју Господњом небеса се створише (Псалми Давидови 32, 6). Реч је Господња светла као сунце, но кад треба и ватрена као сунце, те сажиже све оно што иде против Господа. Реч је Господња слатка као мед, но кад треба и горка као лек. Реч је Господња добродошла као пријатељ који куца на врата баш кад је најпотребнији, но кад треба реч је Господња као судија који затиче у греху и суди не допуштајући изговора. Реч је Господња истинита, праведна, мудра, милостива: за то је тако свесилна. Нико и ништа јој не може противстати ни на небу ни на земљи. И реч човечја је моћна кад је истинита, праведна, мудра и милостива. Но као што једнога дива болест може да изнури и ослаби тако, да постане немоћнији од детета, тако лаж, неправда, лудост и немилост онемоћава реч човечју, те постаје ништа као шкљоцање лисице против месеца. Ко штеди речи, тај их кује од чистога сребра. А ко их немилице расипа, тај мора да меша земљу са сребром. Реч је Твоја, о Господе, живот и истина. Очисти нас речју Твојом свесилном, као што си очистио апостоле. Да многи род родимо, и царства се Твога удостојимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič