The Prologue January 12 / January 25

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 12, and New Calendar date January 25 .


Tatiana was a Roman whose parents were of great nobility. She was a Christian and a deaconess in the church. After the death of Emperor Heliogabalus, Emperor Alexander, whose mother Mammaea was a Christian, reigned in Rome. The emperor himself was wavering and indecisive in the Faith for he kept statues of Christ, Apollo, Abraham and Orpheus in his palace. His chief assistants persecuted the Christians without the emperor's orders. When they brought out the virgin Tatiana for torture, she prayed to God for her torturers. And behold, their eyes were opened and they saw four angels around the martyr. Seeing this, eight of them believed in Christ for which they also were tortured and slain. The tormentors continued to torture St. Tatiana. They whipped her, cut off parts of her body; they scraped her with irons. So all disfigured and bloody, Tatiana was thrown into the dungeon that evening so that the next day, they could, again, begin anew with different tortures. But God sent His angels to the dungeon to encourage her and to heal her wounds so that, each morning, Tatiana appeared before the torturers completely healed. They threw her before a lion, but the lion endeared himself to her and did her no harm. They cut off her hair, thinking, according to their pagan reasoning, that some sorcery or some magical power was concealed in her hair. Finally, Tatiana along with her father were both beheaded. Thus, Tatiana ended her earthly life about the year 225 A.D., and this heroic virgin, who had the fragile body of a woman but a robust and valiant spirit, was crowned with the immortal wreath of glory.


Peter was born in Eleutheropolis in Palestine. In his youth, Peter suffered for the Faith of Christ in 311 A.D., during the reign of Emperor Maximian. After much torture, he was condemned to death. Upon hearing his death sentence, he rejoicefully cried out: "That is my one wish; to die for my God!" Peter was crucified in the same manner as our Lord Himself and expired on the cross.


This is the name of the icon of the All-Holy Mother of God which the Serbian Saint Sava [Sabas] brought from the Monastery of St. Sabas the Sanctified, near Jerusalem. And so, the prophecy spoken of by St. Sabas the Sanctified, some eight-hundred years earlier, that a certain Serbian priest by the name of Sava [Sabas] will come and that this icon and his crozier (staff) be given to him, was fulfilled. When St. Sava the Serbian visited the Monastery of St. Sabas the Sanctified, the monks recalled the prophecy of the founder of their monastery and gave to Sava the Serbian this icon and crozier. This icon [Mlekopitatelnica] was placed on the right side of the Royal Doors on the iconastasis, in Sava's hermitage [Isposnica-House of Silence] in Karayes [Mt. Athos] and the crosier placed in an adjacent cell known as the "Paterica".


Theodora was a glorious nun and teacher of the nuns from Alexandria. "Just as trees require winter and snow in order to bear fruit, so trials and temptations are needed for our life," spoke this holy woman. She died peacefully at the beginning of the fifth century.



You grieve over the youth of your body, Oh, be reasonable!
Youth which passes, is it worthwhile to grieve over; you judge!
There is only one youth, youth in eternity,
That is the true youth, youth without aging,
This is worthwhile to ask for, and for it, to shed tears,
Even if you have to pay for it with the death of the body.
Tatiana purchased the costly with the less costly.
For dust and water, the Divine wine;
For the body that ages, eternal youth
And for a few tears, Cherubic joy.
Betrothed to Christ, the Immortal King,
She remained faithful to her Betrothed;
By the power of a pure spirit, crushed temptations
And bravely endured frightening tortures.
Around her were heard angelic footsteps;
As a wrinkled cloth, her body she shed,
And a soul free of earthly ties
Was raised to the wedding feast in the Kingdom without tears.


There is no greater honor or greater calling on earth than to be a Christian. When the judge-torturer Sevirus asked the young Peter Apselamus, "Of what lineage are you?" Peter replied, "I am a Christian." The judge further inquired of him, "In what rank are you?" To that Peter responded, " There is no greater nor better rank than to be a Christian." Father John Kronstadt writes: " The whole world is but a cobweb in comparison to the Christian human soul." The Christian is an earthen vessel into which is poured divine power and light. Will this vessel be placed on the golden royal throne or will it be lowered in the dark hut of the beggar; by this, his value will neither be magnified nor diminished. Does not gold have the same value whether it is wrapped in a silk handkerchief or in a cabbage leaf?


To contemplate the meekness of the Lord Jesus:

1. His meekness about His hidden life in Nazareth until the age of thirty;
2. His meekness in dealing with the sick and with the sinners;
3. His meekness in dealing with Judas the traitor and with the unjust judges.


About how man is most dear to God and God to man

"For I want not what is yours, but you" (I Corinthians 12:14).

With these words, which could have only been spoken by the fiery apostolic love toward one's neighbor, is expressed the essence of the relationship of the Christian toward God and God toward the Christian. The love of God could very well say: "You, O Christian, fast for My sake; for My sake you distribute alms; for My sake you lift up heartfelt prayers; for My sake you build churches; for My sake you offer sacrifices and you perform many other good deeds. All of this is good, and all of this is pleasing to Me, but you are more precious to Me than all of this. In the end, I seek nothing of all of this rather, I seek you, only you."

The love of a Christian could very well say: "O Lord, You gave me health and that is good. You turn on the light; You permit the rain to fall; You refresh the air by Your thunder and that is good. You bestow wealth, wisdom, many years, offspring and many other good things which You bountifully place on the table of this life. All of this is good and overly-good. I receive all of this with gratitude. But, in the ultimate end, that is only the hem of Your garment. Ultimately, I do not seek anything of that but You, O Lord, You alone I seek."

O my brethren, that is not God which is seen with the physical eyes, neither is that man which is seen with the physical eyes. That which is seen in the whole of nature is only something of God; and that which is seen in the physical garment is only something of man. Brethren, God is Love which heaven lowers to earth; Brethren, man is love which raises earth to heaven.

O Lord, Lover of mankind, Creator and Almighty, take up Your abode more and even more in us with Your Life-giving Spirit that we may live; that we may be alive in Your kingdom without death.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

12. ЈАНУАР (стари) или 25. ЈАНУАР (нови календар)

1. Света мученица Татијана. Римљанка, од великоименитих родитеља. Хришћанка и ђакониса при цркви. По смрти цара Хелиогабала цароваше у Риму цар Александар, чија мајка Мамеја беше хришћанка. Сам цар беше колебљив и неодлучан у вери; због чега држаше у свом двору кип Христов и Аполонов, и Аврамов и Орфејев. Доглавници његови гоњаху хришћане и без наредбе цареве. Када изведоше Татијану девицу на мучење, она се мољаше Богу за своје мучитеље. И гле, њима се очи отворише, и они видеше четири ангела около мученице. Видећи то осам њих повероваше у Христа, због чега бише и они мучени и убијени. Свету Татијану продужише мучити: шибаху је, одсецаху јој месо, стругаху је железом, и тако сву изнакарађену и искрвављену бацаху је увече у тамницу, да би је сутрадан опет ударали на нове муке. Но Бог пошиљаше ангеле Своје у тамницу, те је храбраху и ране јој исцељиваху, тако да се Татијана свако јутро јављаше пред мучитељима потпуно здрава. Бацише је пред лава, но лав се умиљаваше око ње и не нашкоди јој ништа. Остригоше јој косу мислећи, по свом незнабожачком уму, да јој је у коси Ошивена нека враџбина, нека сила волшебна. Најзад изведоше је, заједно са оцем њеним, и посекоше обоје мачем. Тако сконча свој земни живот око 225. године и би увенчана бесмртним венцем славе ова јуначна девица, која имаше слабо женско тело но дух мушки и војводски.

2. Свети мученик Петар Авесаламит. Родом из Елевтеропоља, уПалестини. У младим годинама пострадао за веру Христову у време цара Максимина, 311. године. После многих мука буде од смрт осуђен. Саслушавши смртну пресуду он радосно узвикне: „То је једина жеља моја, да умрем за Бога мојега'!” Буде на крст распет, као и сам Господ, и на крсту издахне.

3. Млекопитателница. Тако се зове икона Пресвете Ботородице, коју је донео Свети Сава српски из манастира Светог Саве Освештаног код Јерусалима, и положио је у своју Посницу на Кареји у Светој Гори. И тако се испунило пророчанство Светог Саве Освештаног, изречено на 800 година пре тога, да ће доћи неки свештеник српски Сава, и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посетио обитељ Светог Саве Освештаног, монаси се сете пророчанства оснивача своје обитељи, и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници, а жезал у једној келији, званој „Патерица”, на Кареји.

4. Преподобна Мати Теодора. Славна монахиња и наставница монахиња из Александрије. „Као што је дрвећу потребна зима и снег, да би доносило рода, тако су муке и напасти потребне животу нашем”, говорила је ова света жена. Упокојила се мирно почетком В века.

Младост тела жалиш, о разуман буди!
Младост што пролази вреди л' жалит, суди!
Има једна младост, младост у вечности,
То је права младост, младост без старости,
Ову вреди искат, за њом сузе лити,
Ако треба смрћу телесном платити.
Татијана купи скупо за јевтино,
За пеп'о и воду божанствено вино;
За тело што стари — бесамртну младост
И за мало суза — херувимску радост.
Обручена Христу, Цару бесмртноме,
Она оста верна Обручнику своме;
Силом чистог духа сатре искушења
И поднесе храбро страхотна мучења.
Око ње се чуше ангелски кораци:
Ко згужвано платно она тело баци,
Па слободна душом од земаљских уза
Диже се на свадбу у Царство без суза.


На земљи нема веће части ни већега звања него бити хришћанин. Кад је судија мучитељ Севир упитао младога Петра Авесаламита: „Од кога си рода?” одговори Петар: „Хришћанин сам.” Упита га даље судија: „У каквом си чину?” На то Петар: „Нема ни већега ни бољега чина него бити хришћанин.” А отац Јован Кронштатски пише: „Сав је свет паучина у сравњењу са душом човека хришћанина.” Хришћанин је земљан суд, у који се налила божанска сила и светлост. Да ли ће се тај суд ставити на златни престо царски или ће се спустити у тамну избу просјачку, вредност његова тиме нити се увеличава нити умањује. Није ли злату иста вредност, завили га у свилену мараму или у лист од купуса?


Да сорзерцавам кротост Господа Исуса, и то:

1. кротост Његову у нечујном животу у Назарету све до 30 година;
2. кротост Његову у опхођењу с болесницима и грешницима;
3. кротост Његову у опхођењу с Јудом издајником и с неправедним судијама.


о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог

Не тражим што је ваше него вас (Друга Коринћанима 12, 14)

Овим речима, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњим, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанину. Љубав Божја могла би да каже:

Ти, хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш. Све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе.

Љубав хришћанина пак могла би да каже:

Ти ми, Господе, здравље дајеш, и то је добро. Ти светлост жалиш, дажд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро. Ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород и безброј других добара Ти обилно постављаш на трпезу овога живота. И све је то добро, и предобро. И све то примаш с благодарношћу. Но на крају крајева то је само ивица скута Твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но Тебе, Господе, Тебе јединога тражим.

О браћо моја, није оно Бог што се види телесним очима, ја човек оно што се види телесним очима. Оно што се у васцелој природи јесте само нешто од Бога; и оно што телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав, браћо, што небо спушта к земљи; и човек је љубав, што земљу диже к небу.

Господе човекољубиви, Творче и Сведржитељу, усели још више, у нас Духом Твојим животвоним, да будемо, да живи будемо у царству без смрти. Теби слава вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič