The Prologue January 06 / January 19

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič, for Old Calendar date January 06, and New Calendar date January 19 .


When our Lord reached thirty years from His physical birth, He began His teaching and salvific work. He Himself signified this "beginning of the beginning" by His baptism in the Jordan river. St. Cyril of Jerusalem says, " The beginning of the world - water; the beginning of the Good News - Jordan." At the time of the baptism of the Lord in water, that mystery was declared to the world: that mystery which was prophesied in the Old Testament; the mystery about which in ancient Egypt and India was only fabled; i.e., the mystery of the Divine Holy Trinity. The Father was revealed to the sense of hearing; the Spirit was revealed to the sense of sight, and in addition to these, the Son was revealed to the sense of touch. The Father uttered His witness about the Son, the Son was baptized in the water, and the Holy Spirit in the form of a dove hovered above the water. When John the Baptist witnessed and said about Christ, "Behold, the Lamb of God, Who takes away the sins of the world" (St. John 1:29), and when John immersed and baptized the Lord in the Jordan, the mission of Christ in the world and the path of our salvation was shown. That is to say: The Lord took upon Himself the sins of mankind and died under them [immersion] and became alive again [the coming out of the water]; and we must die as the old sinful man and become alive again as cleansed, renewed and regenerated. This is the Savior and this is the path of salvation. The Feast of the Epiphany [Theophany in Greek] is also called the Feast of Illumination. For us, the event in the Jordan river illuminates, by manifesting to us God as Trinity, consubstantial and undivided. That is one way. And, the second: everyone of us through baptism in water is illumined by this, that we become adopted by the Father of Lights through the merits of the Son and the power of the Holy Spirit.



O, Holy Lord, holy in creating,
All that You create by Your Word, by Your Spirit You consecrate.
O, Mighty Lord, mighty in suffering,
For the world You walk to Your death; for the world, You resurrect.
Immortal Lord, in voice, we praise You;
Father, Son, Holy Spirit - God, have mercy on us!

The Father, Who appeared over Jordan as a Voice,
The Spirit, Who as a White Dove hovered,
The Son, Who by the Prophet John was baptized,
Three rays of light, one light shown,
The Trinity manifested, we praise You in voice:
Father, Son, Holy Spirit - God, have mercy on us!


At one time, the fables of the heretics plagued the Church of God and now the Church is plagued by the fables of the apostates from God. By perseverance in the Faith, by diligence in prayer, by confession of the Faith and even martyrdom for the Faith, the Church remained undefeated until now. Only by these methods will these neo-plagues be defeated. The Church of God, the Vessel of Divine Truth will triumph in the end, "The enemies are ruined completely forever" (Psalm 9:7). Blessed Clement of Alexandria said about heretics who left the Church, "He who has fallen into heresy travels through an arid desert, abandoning the One True God. Alienated from God, he seeks water in dry places, he gathers barren fruit with his hands and enters into an uninhabited and thirsty land." This also can be said today about the many hypothecators and theoreticians who are led by their imaginations and not by the truth of God.


To contemplate the event of the Baptism of the Lord:

1. His humble coming to the Jordan river unknown to all, exceptJohn;
2. His immersion in the water; the hovering of the Dove over Him; and the Voice from on High.


About the mystery of [Heavenly] Divine Trinity

When we read Holy Scripture, we should be alert to keep an eye on every word. To the rapid reader, for example, this distinction which the Evangelist draws between the Heavenly Trinity and the earthly trinity will not become apparent. Concerning the Heavenly Trinity, he says, "And these three are one;" and concerning the earthly trinity, he says, "And these three are together." There is an enormous difference between "being one" and "being together." The Father, Son and the Holy Spirit are One, whereas the spirit, water and blood are only together and are not one. Even enemies could be together as one, but are not one. All the people on earth are together, but they are not one. Water and blood constitute the body and the spirit is the spirit. "For the flesh has desires against the spirit and the spirit against the flesh" (Galatians 5:17). However, they are not one, but they are still together. When man dies the union is broken apart and ceases to exist. Blood and water go to one side and the spirit goes to another side. Whereas the [Heavenly] Divine Trinity in the heavens not only are they together but they are also one.

There is also another trinity in the inner heaven of man which should be, not only a unity, but a oneness so that man could be blessed in this world and in the other world. That is the union of the mind, heart and will. As long as these three are only in togetherness, man will be at war with himself and with the Heavenly Trinity. However, when these three become one, so that neither one rules and that neither one is enslaved, then man becomes filled with "the peace of God that surpasses all understanding" (Philippians 4:7), man's every word, every explanation, every fear and every sorrow. Then the small heaven in man begins to resemble that great heaven of God, and the "image and likeness of God" becomes apparent in man.

O Triune God, help us to resemble, at least, those who resemble You.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

6. ЈАНУАР (стари) или 19. ЈАНУАР (нови календар)

Богојављење. Када Господ Исус беше навршио 30 година од Свог телесног рођења Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: „Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан.” При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна, која се у Старом Завету наговештавала о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тојест тајна божанске свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину, Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: Ово је јагње Божије које узе на се грехе света (По Јовану 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); ими морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, по грчки) назва се још и Просвећењем. Јер нас догађај на Јордану просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и нераздељну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина, и силом Духа Светога.

О Господе свети, свети у стварању,
Све што Речју ствараш, Духом освештаваш.
О Господе крепки, крепки у страдању,
За свет у смрт ходиш, за свет васкрсаваш.
Господе бесмртни, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!

Оче што се јави гласом над Јорданом,
Душе што ко голуб млечни летијаше,
Сине што се крсти пророком Јованом,
Три зрака светлости, једна светлост сјаше,
Тројице јављена, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!


Некад су басне јеретичке досађивале Цркви Божјој, а сада јој досађују басне богоодступничке. Истрајношћу у вери, приљежном молитвом, исповедништвом, па чак и мучеништвом побеђена је она досада. Само тим начинима биће побеђена и ова нова досада. И Црква Божја, сасуд Истине божанске, на крају ће тријумфовати, јер ће врагу на крају нестати оружја (Псалми Давидови 9, 7). Блажени Климент Александријски рекао је о јеретицима који напустише цркву: „Онај ко је пао у јерес путује кроз суху пустињу, напуштајући јединога истинога Бога; одвојен од Бога он тражи безводну воду, скупља рукама бесплодност, улази у ненасељену и жедну земљу.” То исто се данас може рећи о многим научним хипотетичарима и теоретичарима, који се руководе маштом својом а не истином Божјом.


Да созерцавам догађај крштења Господа, и то:

1. Његов скромни долазак на Јордан, непознат свима осим Јовану;
2. Његово погружење у воду; лепршање голуба над Њим, и глас с висине.


о тајанственом божанском Тројству

Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Реч и Свети Дух; и ово је троје једно. И троје је што сведочи на земљи дух, и вода. и крв; и троје је заједно (Прва Јованова 5, 7–8)

Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, на пример, неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово је троје једно, а за земаљско: и троје је заједно. Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак жели против духа а дух против тијела (Галатима 5, 17); нису, дакле, једно, али су пак заједно. И кад човек умре, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно.

Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ниједно не влада и ниједно не робује, онда човек бива испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Филимону 4, 7), сваку реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почиње личити на велико небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку.

Господе троједини. помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič