The Prologue February 11 / February 24

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date February 11, and New Calendar date February 24.

1. THE PRIESTLY-MARTYR BLAISE

Blaise was born in the Province of Cappadocia. From his early childhood, he was God-fearing and meek. Because of his great virtues, he was chosen as bishop of the city of Sebastea [in Armenia]. Blaise was a great spiritual and moral beacon in this pagan city. At the time of a grave persecution of Christians, St. Blaise encouraged his flock and visited the martyrs of Christ in prison, especially among them was the eminent and glorious Eustratius. When the city of Sebastea was completely depleted of Christians - some were slain, and others fled - the Elder Blaise withdrew to Mt. Argeos and settled there in a cave. Wild beasts recognized the holy man, gathered around him and he tenderly caressed them. But the persecutors found the saint in this remote place and brought him to trial. Along the way, Blaise cured a young boy who had a bone caught in his throat. To the plea of the poor widow whose pig had been snatched by a wolf, the saint, by the power of his prayer, commanded the wolf to return it. The sinister judges tortured Blaise severely: flogging him and scrapping him with an iron comb. By his steadfastness in the Faith of Christ, Blaise converted many pagans to the Faith. Seven women and two children languished in prison with him. The women were beheaded first and, after that, the wonderful Blaise with these two children was beheaded. He suffered and was glorified in the year 316 A.D. People pray to St. Blaise for the well being of their domestic livestock and for protection against wild beasts. However, in the west, he is also invoked for diseases of the throat.

2. THE HOLY MARTYR GEORGE OF KRATOVO

By origin, George was a Serb from the town of Kratovo. He was a silversmith by trade and, in his heart and soul, was a convinced and a devout Christian. George was eighteen years old when the Turks tried to convert him to Islam. George remained as firm as a diamond in his faith. The Turks tortured him with many cruel tortures and finally burned him at the stake. He suffered for the beautiful Faith of Christ on February 11, 1515 A.D. in Sofia, Bulgaria, during the reign of Sultan Selim and was glorified with unfading glory in the heavens.

3. SAINT THEODORA

Theodora, a Greek empress, was the wife of the nefarious Emperor Theophilus the Iconoclast. After the death of Theophilus, Theodora became the ruling empress and reigned together with her son Michael III. At the Council in Constantinople (842 A.D.), she immediately restored the veneration of icons. On this occasion, the Feast of the Triumph of Orthodoxy was instituted which is still celebrated today on the First Sunday of the Honorable Fast [First Sunday in Lent]. This holy and meritorious woman of the Church gave up her soul to God on February 11, 867 A.D. It was at that time, by the divine and wonderful Providence of God, at the solemn triumph of Orthodoxy over all heresies, that St. Cyril and St. Methodius were sent as Christian missionaries to the Slavs.

HYMN OF PRAISE

THE VENERATION OF ICONS

To what, in such a manner, do you my Christian bow,
When you, O my Christian, venerate the icons?
Before the Living God the Creator, I am bowing down,
With all my soul, heart and mind, I bow down to Him.
Mortal am I and, am unable upon Him to gaze,
Therefore, before His image I bow;
What, my Christian, do you so fervently reverence,
When, the icon O my Christian, you kiss?
Christ the God and Savior, I am kissing,
The choirs of angels, the saints and the Mother of God.
Mortal am I and, therefore am unable them to touch,
But when their images I kiss, my heart is at ease.

REFLECTION

Matter is not evil of itself as certain Christian heretics, i.e., the Manicheans and other philosophers taught. Not only is matter not evil, but matter is not the sole conduit of evil, but in as much as matter is a conduit, so also is the spirit a conduit of evil. Every material thing is melancholic and even fearful because of man's sins, but matter is not evil. Matter is corruptible, weak and nothingness in comparison to the immortal spirit, but it is not evil of itself. And, if it were evil, would our Lord Christ have instituted Holy Communion of Bread and Wine and would He call the Bread and the Wine His Body and His Blood? If matter, by itself, is evil, how then, would men be baptized with water? How would the Apostle James have commanded that the sick be anointed with oil? How would Blessed Water [Holy Water] remain beyond spoiling and have miracle-working properties? How would the Cross of Christ have power? How would the garment of Christ transmit the healing power of the Savior by which the woman with the issue of blood was healed? How would the relics of the saints and icons have performed so many miracles and conveyed so much good to people from the kingdom of Grace? Therefore, how then could good come to man through evil? No, no; matter is never evil of itself alone.

CONTEMPLATION

To contemplate the Lord Jesus as a Good Merchant Who came into this world as to a market to give and to take:

1. To give His labor and to receive the numerous fruits of joy from that labor;
2. To give Himself to be humiliated, to be spat upon, to be smitten, to be bruised, to be pierced, to be crucified in order to usher the army of His faithful into His eternal glory;
3. To give His Body in order to redeem numerous souls from the multitudes.

HOMILY

About judging according to the flesh and according to the spirit

"You judge according to the flesh" (St. John 8:15).

Thus spoke the Omniscience Lord to the wicked Jews: "You judge according to the flesh." They had caught a woman in adultery and wanted to stone her because of her fleshly sin. But the Lord perceived the soul of the woman and saw that she could still be saved and changed, brought her to repentance and released her. For even though she committed the act of adultery, nevertheless, her soul was not totally adulterous. However, the Pharisees constantly bore the sin of adultery in their hearts but they skillfully concealed that sin of adultery and they did not condemn adultery in the heart but condemned the act of adultery of the flesh only against those whom they caught in that act.

Spiritual men judge by the spirit and physical men judge by the flesh. Even today, the Jews, punished and dispersed throughout the whole world, were never able to think spiritually and to judge spiritually, but still think and judge only by the flesh and only externally according to the ordinance of the Law written on paper or in nature, but still never according to the spirit. For, if they had learned to judge men and deeds according to the spirit, they would have immediately recognized the Lord Jesus as the Messiah and Savior.

Let us be on guard, O Christians, that we judge not only according to the flesh. Let us be on guard that we not be too quick to judge him who because of his ineptness slips into misdeed, nor to praise the one who adheres skillfully and does not slip before men but, who, with his heart is already completely in the abyss of sin. Let us be on guard from error, that we not judge men and nature according to sensual impressions and to strive to judge everything spiritually, i.e., by the spirit. Behold we are the children of the spirit and light, for we are baptized.

O Lord Jesus teach us and guide us that we do not think nor judge according to the flesh but rather by the spirit.

To You be glory and thanks always. Amen.



+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

11. ФЕБРУАР (стари) 24.ФЕБРУАР (нови календар)

1. Свештеномученик Власије. Родом из области Кападокијске. Богобојажљив и кротак из раног детињства. Због својих великих врлина изабран за епископа града Севастије. Беше Власије велико духовно и морално светило у том незнабожачком граду. У време тешког гоњења хришћана свети Власије храбраше своју паству и посећиваше мученике Христове у тамницама, међу којима нарочито истакнут беше славни Јевстратије. Када град Севастија оста сасвим без хришћана — једни изгибоше, други избегоше — тада се старац Власије повуче у планину Аргеос, и тамо се настани у једној пештери. Дивљи зверови познавши светога човека, приближе се око њега, и он их нежно миловаше. Но гонитељи нађоше светитеља у том скривеном месту и поведоше га на суд. Уз пут Власије исцели једнога дечака, коме беше застала кост у грлу; и на жалбу неке бедне удовице, да јој вук уграбио беше прасе, учини силом своје молитве, те јој вук врати прасе. Мрачне судије га жестоко мучише, бише и стругаше. Својом непоколебљивошћу у вери Христовој Власије обрати многе незнабошце у веру. Седам жена и два детета тамноваху заједно с њим. Жене бише најпре посечене, по том и дивни Власије са она два детета. Пострада и прослави се 316. године. Народ се моли светом Власију за напредак домаће стоке и за заштиту од зверова. На Западу пак моле му се још и против гушобоље.

2. Свети мученик Ђорђе Кратовац. Пореклом Србин, из града Кратова. Млади Ђорђе беше по занату кујунджија, а по срцу и души уверени и богомољни хришћанин. Тек му беше 18 година, када га Турци хтедоше потурчити. Но Ђорђе оста у вери тврд као дијамант. Тада га Турци мучише многим љутим мукама, и најзад га спалише жива на ломачи. Пострада за лепу веру Христову 11. фебруара 1515. године у Софији, за време цара Селима и прослави се славом не увелом на небесима.

3. Света Теодора. Грчка царица, супруга злога цара Теофила иконоборца. По смрти Теофиловој Теодора се зацари са својим сином Михаилом ИИИ. Одмах успостави поштовање икона на сабору у Цариграду 842. године. Том приликом установљено је празновање победе Православља, које се до дана данашњега врши у прву недељу часног поста. Ова света и за цркву заслужна жена предаде душу своју Богу 11. фебруара 867. године. У то време потпуног торжества Православља над свима јересима буду, по Божјем дивном Промислу, послати светог Кирил и Методије међу Словене као мисионари хришћански.

Чему се ти тако клањаш, хришћанине мој,
Кад се клањаш иконама, хришћанине мој?
— Ја се клањам живом Богу, Створитељу мом,
Клањам Му се душом целом, срцем и умом.
Телесан сам, па не могу да га сагледам,
Зато лику Његовоме ја се поклањам.
Шта целиваш тако жарко, хришћанине мој,
Кад иконе ти целиваш, хришћанине мој?
— Ја целивам Христа Бога и Спаситеља,
Богомајку, хор ангела и светитеља.
Телесан сам, не могу да их се дотакнем,
Па ликове кад им љубим, срцем олакнем.

РАСУЂИВАЊЕ

Материја није зла сама по себи, како су учили неки хришћански јеретици (као манихејци) и неки философи. Не само није зла, него није она ни једини проносилац зла, него колико она толико и дух. Сва твар материјална меланхолична је и страшљива због греха човекова, но није зла. Материја је трулежна, слаба и ништавна у сравњењу с бесмртним духом, али она није сама по себи зла. А да је зла, зар би Господ Христос установио Причешће од хлеба и вина, и зар би хлеб и вино назвао Својим телом и Својом крвљу? Да је материја сама по себи зла, како би се људи крштавали водом? Како би апостол Јаков наређивао, да се болесници помазују уљем? Како би освештана водица стајала ван кварежи и имала чудотворно дејство? Како би крст имао силу? Како би хаљина Христова пронела лековиту силу Спаситељеву, од које се исцелила жена крвоточна? Како би мошти светитељске и иконе толико чудодејствовале, и толико добара спроводиле људима из царства благодати? Како би, дакле, могло добро доћи људима кроз зло? Не, не, материја никако није зла сама по себи.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса као доброг трговца, који је дошао у овај свет као на пазар да да и да узме, и то:

1. да да труд Свој, и да прими многобројне плодове радости од тог труда;
2. да да Себе понизити, попљувати, ишамарати, изгребати, избости, распети, да би у Своју вечну славу увео војску својих верних;
3. да да тело Своје, да би избавио душе безбројне и безбројних.

БЕСЕДА

о расуђивању по телу и по духу

Ви судите по тијелу (По Јовану 8, 15)

Тако рече Господ Свезнајући злим Јеврејима — ви судите по тијелу. Јер они беху ухватили у прељуби једну жену и хтедоше је каменовати због тог телесног греха. Но Господ прозре у душу женину и виде, да се она да још спасти и исправити, наведе је на покајање и отпусти. Јер и ако учини прељубу делом, ипак душа њена не беше сва прељубна. Прељубни грех фарисеји су ипак непрестано носили у срцу своме, но они су то вешто крили, и то нису осуђивали, а осуђивали су само и једино дело телесно код оних који се у томе ухвате.

Духовни људи суде по духу, а телесни по телу. И дан данас Јевреји, кажњени и по целом свету расејани никако не могу да се науче духовно мислити и судити, него увек још мисле и суде само телесно, само по спољашности, по одредбама закона писаног на хартији или у природи, — тек никако по духу. Јер кад би се научили судити људе и дела по духу, они би одмах признали Господа Исуса као Месију и Спаситеља.

Чувајмо се и ми, хришћани, да не судимо само по телу. Чувајмо се, да не будемо брзи осудити онога ко се због невештине омакне у недело, ни похвалити онога ко се вештином држи да се не омакне пред људима, а срцем је већ сав у понору греха. Чувајмо се од заблуде, да људе и природу судимо према чулним утисцима, и старајмо се да све духом просуђујемо духовно. Гле, ми смо деца духа и светлости, јер смо крштени.

Господе Исусе, Ти нас учи и руководи да не мислимо и не судимо по телу него по духу. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič