The Prologue April 29 / May 12

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 29, and New Calendar date May 12.


Basil was born in Popova, a village in Hercegovina of simple and God-fearing parents. From his youth, he was filled with love for the Church of God and when he reached maturity, he entered to the Monastery of the Dormition (Assumption) of the Birth-giver of God in Trebinje and there received the monastic tonsure. As a monk, he quickly became renown because of his genuine and rare ascetical life. Saint Basil took upon himself mortification upon mortification each one heavier and more difficult than the last. Later, against his will, he was elected and consecrated bishop of Zahumlje and Skenderia. As a hierarch, he first lived in the Monastery Tvrdosh and from there, as a good shepherd, strengthened his flock in the Orthodox Faith, protecting them from the cruelty of the Turks and the cunning ways of the Latins. When Basil was exceedingly pressed by his enemies and, when Tvrdosh was destroyed by the Turks, he moved to Ostrog, where he lived an austere ascetical life, protecting his flock by his ceaseless and fervent prayer.(*) He died peacefully in the Lord in the sixteenth century, leaving behind his incorruptible relics; incorruptible and miracle-working to the present day. The miracles at the grave of St. Basil are without number. Christians and Muslims alike come before his relics and find healing of their most grave illnesses and afflictions. A great people's assembly (pilgrimage) occurs there annually on the Feast of Pentecost.

(*) A new church was built upon the ruins of the old Tvrdosh Monastery in our day by Nikola Runjevac from the village of Poljica near Trebinje. A wonderful and glorious monumental church (Zaduzbina) before God and before His people.


These nine brave martyrs, enflamed with love for Christ, refused to offer sacrifices to the idols or to deny Christ the Lord, for which they were brutally tortured and finally beheaded. During the reign of Emperor Constantine, a church was built in Cyzicus in honor of these martyrs where their incorruptible relics were placed. Countless healings have taken place over their relics. Their names were: THEOGONIUS, RUFUS, ANTIPATER, THEOCTIST, ARTEMAS, MAGNUS, THEODOTUS, THAUMASILUS AND PHILEMON. All of them despised everything temporal for the eternal, the corruptible for the incorruptible. That is why the Lord led them to His eternal home and crowned them with unfading wreaths of glory. They suffered honorably and were glorified in the eighth century.


From his youth Memnon dedicated himself to fasting, prayer and purified himself so much that he became a dwelling place for the Holy Spirit. He healed incurable diseases and worked many other miracles. He appeared on the tempests of the seas and rescued ships from disaster. He died peacefully in the Lord in the second century and took up habitation in the heavenly courts of the Lord.



Saint Basil, one chosen by God,
And of every affliction, wondrous healer,
With the power of your Christ, Whom you greatly loved,
The gravest of the ill, you were able to heal,
Even now, for anyone who honors you, you are able [to do]
And who firmly believe in the Living God.
O glory of the Serbian people, do not cease to help,
For the sinful, do not cease to pray.
In heavenly glory, you are a saint of God
And saints are men with a full healthy spirit,
In you [Basil] we see a true man,
Free from sin and overly filled with healing,
In whom the fire of the Holy Spirit burns,
In whom the love of the resurrected Christ stands.
To the All-powerful God and to you, we are grateful,
Because through you, God pours out abundant mercy,
Through His saint, glorious and of angelic face -
Basil the Serbian, God's chosen one!


Nothing can be kept secret from our Omniscient God. At every moment, to Him is known all that is being done in the world; both in the external as well as in the internal, spiritual world. Not one intention, not one desire, not one thought of his can man conceal from God. How can you hide from God that which you cannot hide from men; from holy men! One day, Tsar Ivan the Terrible came to church to pray to God. In the church, Blessed Basil, "the fool for Christ," stood for prayer. It is true the Tsar was in church physically, but his thoughts were on the Hill of the Sparrow, a short distance from Moscow, upon which he had begun to construct a palace. Throughout the liturgical services the Tsar thought about how he could extend and complete his palace on that hill. After the services the Tsar noticed Basil and asked him: "Where have you been?" Basil replied: "In church." Basil then immediately asked the Tsar: "O Tsar and where were you?" "I, also, was in church, " answered the Tsar. To that the discerning saint replied: "You are not speaking the truth Ivanushka for I perceived how, in your thoughts, you were pacing about on the Hill of the Sparrow and building a palace."


To contemplate the Ascension of the Lord Jesus:

1. How the Lord, blessing His disciples, is raised above the earth and is ascending into Heaven;
2. How the disciples watched Him as He was ascending until a cloud hid Him from their sight.


About the incomparable love of Christ

"And to know the love of Christ that surpasses knowledge" (Ephesians 3:19).

"The love of Christ that surpasses knowledge!" Surpasses, not the knowledge of God, but surpasses the knowledge of man, darkened and embittered by sin. God's knowledge is equal to God's love and neither surpasses the other. But man's knowledge, alienated from God, does not comprehend God's love at all, shown through the Lord Jesus Christ. God understands man but man does not understand God. God attempted, by reason, to enable man to understand through nature and through the Old Revelation, through the Law and the prophets, but man did not want to submit to that knowledge. Then, God attempted to overcome men through love and through this love to draw them to Himself. From that [love] comes the Incarnation of the Son of God, from that [love] thence is His sacrifice and His suffering to the death. Such inexpressible love of God, beyond words and knowledge, have captured and returned many to God, i.e., made them to understand; gave them a new knowledge, pure and bright. But, it confused many of them, again, for it did not agree with their darkened and embittered understanding.

"And to know," says the apostle. How can we brethren, know that which is beyond knowing and beyond understanding? In no other way than by a change of mind, awakening and sharpening of the mind, illumination and elevation of the mind: in brief, the acquiring of a new mind, which would have the capability to understand the love of Christ which is beyond the present sinful mind of men.

O the depth of God's wisdom and knowledge! Whoever even approaches just a little closer to You that one feels that You are, at the same time, the depth of the love of God.

O Lord, ascended into heaven, illumine our mind with Your understanding that we may more easily adopt Your unfathomable love toward mankind and weep--weep from sorrow because of our hardened hearts and because of our darkened and malicious minds and weep because of joy, because of Your love toward us, who are darkened and embittered.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

29. АПРИЛ (стари) или 12.МАЈ (нови календар)

1. Свети Василије Острошки. Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдрш би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. (Нарушевинама старога Тврдоша, подигао у наше дане Никола Руњевац из села Пољице код Требиња — дивну себи задужбину пред Богом и својим родом). Престави се мирно Господу, у XВИ веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу светог Василија су безбројна. К његовим моштима притичу хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.

2. Свети Девет мученика у Кизику. Ових девет храбрих мученика, љубављу Христовом загрејани, не хтеше принети жртве идолима нити се одрећи Христа Господа, због чега бише љуто мучени и најзад мачем посечени. У време цара Константина сазида се храм у Кизику у част ових мученика, где се њихове неиструлеле мошти положише. Безбројна исцелења догодише се над моштима њиховим. Имена су њихова Теогоније, Руф, Антипатер, Теостих, Артем, Магн, Теодот, Тавмасије и Филион. Сви они презреше све времено ради вечног и трулежно ради нетрулежног. Зато их Господ уведе у вечне обитељи Своје и увенча их венцима славе непролазне. Чесно пострадаше и прославише се у ИИИ веку.

3. Преподобни Мемнон чудотворац. Од младости предаде се Мемнон посту и молитви, и толико себе очисти, да постаде обиталиште Духа Светога. Исцељиваше неисцељиве болеснике, и чињаше многа друга чудеса. Јављаше се на морским бурама, и спасаваше бродове од пропасти. Упокоји се мирно у Господу у ИИ столећу, и пресели се у небеске дворе Господње.

Свети Василије, Божји угодниче,
И од сваке муке чудни целебниче,
Силом Христа свога Ког возљуби много,
Најтеже болнике ти си лечит’ мог’о,
То и сада можеш сваком ко те штује
И у живог Бога ко тврдо верује.
Не престај помагат’, славо српског рода,
Не престај за грешне молити Господа.
Ти си светац Божји у небеској слави
А свеци су људи духом цели, здрави.
У теби видимо ми правог човека,
Слободног од греха, и препуног лека,
У ком огањ гори Духа Свесветага,
У ком љубав стоји Христа Васкрслога.
Захвални смо теби, и Богу свесилну,
Што кроз Тебе лије милост преобилну,
Кроз Свог свеца чудна и ангелолика —
Василија српског, Божјег угодника!


Ништа се од Бога Свезнајућег не може утајити. Њему је свакога часа познато све што се твори у свету, како у свету спољашњем тако и у свету унутрашњем, духовном. Ниједну намеру, ниједну жељу, ниједну помисао своју не може човек сакрити од Бога. Како да се сакрије од Бога оно што се не може сакрити ни од људи, од светих људи! Цар Иван Грозни дошао једног дана да се Богу моли. У храму је стајао на молитви и Василије Блажени, јуродиви. Цар је телом био истина у храму, али умом је био на Врапчијем Брду, недалеко од Москве, на коме беше почео зидати двор. И за све време богослужења цар је мислио, како да продужи и доврши свој двор на оном брду. После службе виде цар Василија, и упита га где је он био. „У цркви,” одговори Василије, и одмах упита он цара: „А где си ти био, царе?” „И ја у цркви,” одговори цар. На то му рече прозорљиви светац: „Не говориш истину, Иванушка, јер ја те гледах како мислима шеташ по Врапчијем Брду и зидаш двор.”


Да созерцавам вазнесење Господа Исуса, и то:

1. како се Господ благосиљајући ученике Своје подиже од земље и узноси на небо;
2. како ученици гледају за Њим како се узноси док Га облак не скрије од очију њихових.


о несравњивој љубави Христовој

Да бисте могли познати — претежнију од разума љубав Христову (Ефесцима 3, 19)

Претежнију од разума љубав Христову! Не од разума Божјег него од разума човечјег, помраченог и озлобљеног грехом. Јер Божји разум раван је Божјој љубави, и ниједно није претежније од другога. Али људски разум, удаљен од Бога, не схвата никако Божју љубав, показану кроз Господа Исуса Христа. Бог разуме људе али људи не разумеју Бога. Бог је пукушавао да разумом уразуми људе кроз природу и кроз Старо Откровење, кроз закон и пророке, али се људи нису дали уразумети. Тада је Бог покушао да љубављу савлада људе, и да их љубављу привуче к Себи. Отуда ваплоћење Сина Божјег, Његово пожртвовање Његово страдање од смрти. Таква неисказана љубав Божја, изнад речи и разума, многе је запленила и повратила Богу, тојест уразумила, дала им нови разум, чист и светао; но многе је опет збунила, јер се није слагала с њиховим помраченим и озлобљеним разумом.

Да бисте могли познати, вели апостол. Како ћемо, браћо, познати оно што је изнад познања и изнад разума? Никако друкчије него променом разума, пробуђењем и разбистрењем разума, просветљењем и узвишењем разума, очишћењем и обожењем разума, једном речју — стицањем новог разума, који би имао ту способност, да разуме љубав Христову, претежнију од садашњег грешног разума људског.

О дубино премудрости и разума Божија! Ко ти се само и мало приближи, тај осети, да си ти истовремено и дубина љубави Божје!

О Господе вазнесени на небо, осветли разум наш разумом Твојим, да би лакше усвојили недомисливу љубав Твоју према људима, и заплакали се — заплакали се од туге због отврдлог срца нашег од помраченог и озлобљеног разума нашег, и заплакали се од радости због љубави. Твоје према нама, мрачним и злобним. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič