The Prologue April 19 / May 2

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 19, and New Calendar date May 2.


John lived a life of asceticism in the so-called "old caves," the "old Lavra" of Chariton the Great in Palestine. Having loved Christ the Lord with all his heart, with all his soul and with all his mind, John, at an early age, began to travel to the holy places and to listen to the instructions and counsels of the holy men. Finally, he settled in the Caves of Chariton, where he gave himself to rigorous asceticism spending days and years in fasting, prayer, vigils, continuously meditating on death, and teaching himself humility. As a good ripened fruit, he was plucked by death and took up habitation in Paradise. He lived and died in the eighth century.


Christopher, Theonas and Antonius were young officers serving under Emperor Diocletian. When St. George the Great Martyr was being tortured, they witnessed his sufferings as well as the miracles which occurred at that time. Seeing all of this, they came before the emperor, laid down their arms, removed their military belts and bravely confessed the Name of the Lord Jesus. For that, they were subjected to great torture and finally were tossed into the fire, where their bodies were consumed while their souls went to God into eternal joy. They honorably suffered in Nicomedia in the year 303 A.D.


The Emperor Romanus, who reigned over Byzantium at the beginning of the tenth century had a son, Theophylact, who was sixteen years old when Patriarch Stephen died. The emperor wanted his son to be elevated as patriarch for he had promised him [his son] this spiritual calling from his youth. Because his son was a minor, the emperor was ashamed to do this. The patriarchal throne was assumed by Tryphun a simple but chaste and pious old man. Tryphun remained on the throne for three years. When the son of the emperor reached his twentieth year, the emperor thought, to remove Tryphun at any price and to install his son as patriarch. The saint of God, Tryphun, did not want to relinquish his throne voluntarily, for no other reason, because he considered it to be a great scandal that such a young man be elevated to such a responsible and burdensome position as that of being patriarch. Through the intrigue of a nefarious bishop, the signature of the innocent Tryphun was extracted on a blank sheet of paper. Later on, in the imperial court, above that signature, the alleged resignation of the patriarch was written which the emperor decreed. As a result of this, there arose a great confusion in the Church, for the laity and the clergy stood by Tryphun, the godly man. The emperor then forcibly removed the aged patriarch and sent him to a monastery and, his son, Theophylact, was elevated as patriarch. St. Tryphun lived as an ascetic in this monastery for two years and five months and presented himself before the Lord in the year 933 A.D.


Agathangelus was from Thrace. His secular name was Athanasius. Serving the Turks, he was forcibly converted to Islam in Smyrna. As a penitent, he was tonsured a monk on the Holy Mountain [Athos] in the Monastery of Esfigmenu. Tortured by his conscience, he desired to wash away his sin with his own blood. He departed for Smyrna where he exhibited a cross and an icon of the resurrection of Christ before the Turks. He was beheaded on April 19, 1819 in his nineteenth year. Following his death, he appeared alive to Herman, his spiritual father.


Simeon lived a life of asceticism on the Holy Mountain [Athos] and, for a short while, was the abbot of the Monastery Philotheu. He strengthened Christians in the Faith in many areas of the Balkans and was glorified by his miracle-working. He walked barefooted for which he is called, the Discalced (The Barefooted One). He died in Constantinople.



Innocent Tryphun, grey-haired shepherd,
Obtained the unfading wreath, through innocence.
The emperor wrongfully wanted for the sake of empty vanity
Not fearing God or God's punishment.
To be patriarch is an honor before men
But a burden before God and before angels;
A lad can tend the speechless flock [sheep]
But where is his wisdom for the flock [sheep]?
Kind-hearted Tryphun, the justice of God He protects
"That cannot be," to the emperor he said: "can never be!"
Give, to a mature man, wiser than I,
Who will steer the Ship of God through the rocks?
And not a child, even though your son, he be
Who, the Ship of God, against the rocks would smash!
Emperor Roman himself did as he wished,
Saint Tryphun and the people he saddened.
And, the eye of God throughout the world roams
Looking where there should be a wreath; where revenge.


An elder spiritual father said: "Getting up in the morning, say to yourself: body, work in order to feed yourself; soul, be vigilant in order to save yourself and inherit the Kingdom!" These are not empty words, but this was the rule of many thousands of monks throughout the centuries: their daily Rule of Life. By labors, they fed themselves, through prayer they remained vigilant. Why only for monks? Cannot this be the Rule of every follower of Christ? Did not Christ Himself give us an obvious example of that, i.e., an example of physical effort and constant vigilance in prayer?


To contemplate the resurrected Lord Jesus:

1. How He, in His glorified body, was close to His disciples;
Close to them who sought Him (Mary Magdalene in the Garden);
Close to those who are in fear (The disciples in a closed room);
Close to those who are hungry (Those on the shore of the lake);
2. How He is close, even now, to everyone of us who seek Him, who is in fear and who is hungry?


About being cautious toward all that is not according to Christ

"Brethren, see to it that no one captivate you with an empty, seductive philosophy according to human tradition, according to the elemental powers of the world and not according to Christ" (Colossians 2:8).

Brethren, do not let philosophy enslave us, which by conjecture, says that there is no eternal life nor resurrection from the dead. For we do not arrive at the Truth through the conjecture of man, but by God's revelation. That which we know about the truth we know from Truth Itself which was revealed in the Lord Jesus Christ and which was communicated to us through the faithful and wise witnesses of the Truth: the apostles and the saints. If we, because of our sins, were to reject these witnesses and accept the conjecture of humans, we will fall into the dark and bitter slavery of nature, of the body, to sin and to death.

Brethren, let us not be deceived by the empty myths of men, from men and according to men as though another world does not exist or if another world does exist, we, so to speak, do not know anything about it. Behold, we know with confidence that another world does exist. We know this not from conjecturers or deceivers but from the Lord Jesus Himself Who, on Mount Tabor, appeared to His disciples with Moses and Elijah who long ago departed this world and Who Himself, appeared to many of His followers after His death. We also know about this from the apostles, saints and numerous discerners to whom, because of their chastity and sanctity, God revealed the ultimate Truth about the other world. If, because of our sins, we do not believe these holy and the truthful witnesses, we will then have to believe those unholy and false men and we will be slaves to darkness, sin and death.

Brethren, let us not be led astray by worldly teaching, which examines animals, plants and stones and say it has not found God among these things and, from that, arrogantly attest that there is no God. Behold, we know that the Creator cannot be, as a thing among things, rather He is above all things and different from all things. We know this, as much by spiritual understanding and conscience, as well as by the obvious revelation of the Lord Jesus Himself, Who appeared in the body of a man as the Lord of all created things, as well as through the witness of the apostles, many other saints and discerning men.

Rather, let us glorify the Lord Jesus resurrected from the dead.

With prayers in memory of Francois
on the anniversary of his repose

O resurrected Lord, To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

19. АПРИЛ (стари) или 2. МАЈ (нови календар)

1. Преподобни Јован Ветхопешчерник. Подвизавао се у тако званој Ветхој Пешчери или Лаври Харитона Великог у Палестини. Заволевши Христа Господа свим срцем, свом душом и свим умом својим, он је од младости почео путовати по светим местима и слушати поуке и савете светих људи. Најзад се настанио у Харитоновој пећини, где се предао тврдом подвигу проводећи дане и године у посту, молитви и бдењу, непрестано помишљајући на смрт и учећи се смирењу. Као добро узрели плод убран би смрћу и пресељен у Рај. Поживе и упокоји се у ВИИИ столећу.

2. Свети мученик Христофор, Теона и Антонин. Ова тројица беху млади официри у цара Диоклецијана. Када свети Ђорђе великомученик беше мучен, они гледаху муке његове, као и чудеса која се том приликом догодише. Видевши све то они изађоше пред цара, одбацише оружје, скидоше са себе појасеве војничке, и храбро исповедише име Господа Исуса. Зато беху стављени на велике муке, и најзад вргнути у огањ, где им тела сагореше, док им душе одоше ка Господу у вечиту радост. Чесно пострадаше у Никомидији 303. године.

3. Свети Трифун, патријарх цариградски. У цара Романа, а тај цар владаше Византијом почетком X века, беше син Теофилакт од 16 година када умре патријарх Стефан. Цар хтеде тога свога сина узвести за патријарха, јер га беше заветовао духовном звању још од малена, али због малолетства постиде се то учинити. Престо патријаршиски заузе Трифун, прост али чист и благочестив старац. И оста Трифун на престолу три године. Када син царев уђе у двадесету годину, намисли цар пошто пото уклонити Трифуна и свога сина ставити за патријарха. Светитељ Божји Трифун не хтеде се добровољно уклонити с престола не због чега другог него једино због тога што сматраше за велику саблазан, да се тако млад човек уздиже на тако одговоран и тежак положај као што је патријаршиски. Тада сплетком некога злога епископа измамљен би потпис незлобивог Трифуна на чистој хартији, па после изнад тог потписа би написана у царском двору тобожња оставка патријархова, коју цар објави. Наста због тога велика смутња у цркви, јер народ и свештенство стајаху уз Божјег човека Трифуна Онда цар силом уклони старог патријарха и посла у манастир, а сина свога Теофилакта уздиже за патријарха. Свети Трифун поживе у манастиру као под вижник 2 године и 5 месеци, и престави се Господу, 933. године.

4. Преподобни мученик Агатангел. Из Тракије. Светско му име беше Атанасије. Служећи у Турака, Турци га насилно потурче у Смирни. Као покајник замонашен у Светој Гори, у манастиру Есфигмену. Мучен савешћу он пожели да крвљу својом опере свој грех. Оде у Смирну, где Турцима покаже крст и икону Васкрсења Христова. Посечен 19. априла 1819. године у 19 години својој. По смрти јавио се жив духовнику своме Герману.

5. Преподобни Симеон Боси. Подвизавао се у Светој Гори и био кратко време игуман Филотејског манастира. Утврђивао хришћане у вери у многим странама балканским, и прославио се чудотворством. Ходио је бос, због чега је и прозват Боси, Преставио се у Цариграду.

Незлобиви Трифун, пастир оседели,
Незлобношћу венац стјажа неувели.
Цар хоћаше криво рад сујете празне
Не 6ојећ’ се Бога ни Божије казне.
Патријархом бити част је пред људима
Но бреме пред Богом и пред ангелима;
Дечко може стадо чуват бесловесно
Ал’ где му је мудрост за стадо словесно?
Незлобиви Трифун правду Божју штити
— То не може, царе, рече, никад бити!
Дај човека зрелог, мудријег од мене,
Кој’ ће Божјом Лађом крманит’ кроз стене,
А не дете једно, ма и син твој био,
Кој’ би Лађу Божју о стене разбио! —
Цар Роман учини како сам пожели,
Те свеца Трифуна и народ уцвели.
А Божије око по свету се шета
Гледајућ где треба венац где освета.


Старац духовник рече: „Устајући изјутра, говори самоме себи: тело, ради, да би се исхранило; душо, буди трезвена, да би се спасла и Царство наследила!” — Ово није само гола реч, него је ово био устав многих хиљада монаха кроз векове и векове, свакодневни устав живота. Радом су се хранили, а молитвом трезвили. Зашто само монаха? Зар то не може бити устав свакога следбеника Христова? Није ли нам сам Христос дао јасан пример у томе, тојест пример у труду телесном и у трезвењу непрестаном молитвом?


Да созерцивим васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како је Он у прослављеном телу Своме близу Својих ученика; близу оних који Га траже (Марија Магдалена у врту); близу оних који су у страху (ученици у затвореној одаји); близу оних који су гладни на обали језера);
2. како је Он и сада близу сваког оног од нас ко га тражи, ко је у страху, и ко је гладан.


о опрезности према свему што није по Христу

Браћо, чувајте се да вас ко не зароби философијом и празном пријеваром, по казивању човечијему, по науци свијета, а не по Христу (Колошанима 2, 8)

Браћо нека нас не зароби философија, која нагађајући говори, да нема живота вечнога нити васкрсења из мртвих. Јер ми не долазимо до Истине нагађањем људским него Божјим откровењем. И оно што знамо о Истини, знамо од саме Истине, која се открила у Господу Исусу Христу и нама саопштила кроз верне и мудре сведоке Истине, апостоле и светитеље. Ако ли, због грехова наших, одбацимо ова сведочанства и примимо нагађања људска, пашћемо у мрачно и љуто ропство природе, тела, греха и смрти.

Браћо, нека нас не преваре празна казивања човечја, од човека и по човеку, као тобож да нема онога света, или и ако га има да ми тобож ништа о томе не знамо. Гле, ми знамо поуздано да има онога света. И ово знамо не од нагађача и обмањивача него од самога Господа Исуса, који се на Тавору јавио ученицима са давно отшедшим из овога света Мојсејем и Илијом, и који се сам јавио многим следбеницима Својим после смрти Своје. И још ми ово знамо од апостола, светитеља и многобројних тајновидаца, којима Бог откри, због њихове чистоте и светости, праву истину о ономе свету. Ако ли, због грехова наших, не верујемо овим светим и истинитим сведоцима, ми ћемо онда веровати несветим и лажним људима, и бићемо робови мрака, греха и смрти.

Браћо, нека нас не заведе наука светска, која испитује животиње, биље и камење, и вели, да она нигде није нашла Бога међу овим тварима, те отуда дрско тврди, као да Бога н нема. Јер гле, ми знамо, да Творац и не може бити као твар међу тварима, него је Он изнад свих твари, и различит од свих твари. А ми то знамо како по духовном разуму и савести тако и по јасном откровењу самога Господа Исуса, који се показао и у телу човечјем као Господар свих створених твари, а тако и по сведочанству апостола и многих других светих и видовитих људи.

Него прославимо Господа Исуса, васкрслога из мртвих. Господе васкрсли, Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič