The Prologue April 25 / May 8

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 25, and New Calendar date May 8.


Mark was a traveling companion and assistant to the Apostle Peter who, in his first epistle calls him his son, "The chosen one at Babylon sends you his greeting as does Mark, my son" (1 Peter 5:13), not according to the flesh but a son according to the spirit. While Mark was in Rome with Peter, the faithful begged him to write down for them the saving teaching of the Lord Jesus, His miracles and His life. Thus, Mark wrote the Holy Gospel which the Apostle Peter himself saw and attested to its truthfulness. Mark was appointed a bishop by the Apostle Peter and was sent to Egypt to preach. As so, St. Mark was the first preacher of the Good News [Gospel] in Egypt and was the first bishop in Egypt. Egypt was entirely oppressed by the thick darkness of paganism, idolatry, soothsaying and malice. With the help of God, St. Mark succeeded to sow the seed of the teaching of Christ throughout Libiya, Ammonicia and Pentopolis. From Pentopolis, St. Mark came to Alexandria where the Spirit of God led him. In Alexandria, he succeeded in establishing the Church of God and installed bishops, priests and deacons and to firmly strengthen them all in the honorable Faith. Mark confirmed his preaching through many and great miracles. When the heathens raised accusations against Mark, as a destroyer of their idolatrous faith, and when the mayor of the city began to search for Mark, he again fled to Pentopolis where he continued to strengthen his earlier work. After two years, Mark again returned to Alexandria to the great joy of all the faithful, whose number was greatly multiplied. On this occasion, the pagans seized Mark, bound him tightly and began to drag him over the cobblestone pavement crying out: "Let us drag the ox to the pen." Wounded and bloodied throughout, they cast Mark into prison where, at first, a heavenly angel appeared to him encouraging and strengthening him. After that, the Lord Jesus Himself appeared to him and said: "Peace be to you Mark, my Evangelist!" To that Mark replied: "Peace be to you also my Lord Jesus Christ!" The next day the vicious men brought Mark out of prison and again dragged him throughout the streets with the same cry: "Let us drag the ox to the pen." Completely exhausted and worn out, Mark uttered: "Into Your hands O Lord, I give up my spirit." Mark expired and his soul was translated into a better world. His holy relics were honorably buried by Christians and, through the centuries, his relics give healing to people from all of their afflictions, pains and diseases.


When Mark stepped out of the boat on dry land in Alexandria, the sandal on one foot became torn. Then, he saw a cobbler to whom he gave his sandal for repairs. In mending the sandal, the cobbler pierced himself with the needle in his left hand and blood began to flow and the cobbler screamed in pain. Then the apostle of God mixed some dust with his spittle and anointed the wounded hand and suddenly the hand became whole again. Astonished at this miracle, the cobbler invited Mark to his home. Hearing Mark's homily, Anianus [for that was the cobbler's name] was baptized; he and his entire household. Anianus displayed so much virtue and so much zeal for the work of God that St. Mark consecrated him bishop. This holy man was the second bishop of the Church in Alexandria.



The Evangelist Mark, to Egypt he flew
As a bee with honey. And Egypt experienced
The sweetness of Christ's honey; the sweetness of living knowledge,
And the people began to be amazed at Christ:
How He, in His divine concern, became incarnated
How He, humbled Himself for man's salvation,
And how He resurrected in glory and power.
Through the thick darkness, until now, we walked!
The Egyptians said: "And now for us, the sun rises,"
Let us rejoice O people in this shiny day!
But his wonderful crop, Mark watered with his blood,
And because of that, all the idols collapsed.
And Egypt, the land of the pharaohs, was baptized
Became the field of God; the Apostolic Church.


The devil quickly finds work for idle hands and an angel quickly finds work for diligent hands. In this world of constant movement and constant change man, whether he wants to or not, must always be busy, be it either good works or evil works. The idle man, actually is not lazy. He is a diligent worker of the devil. An idle body and an idle soul is the most suitable field for the devil's plowing and sowing. St. Anthony the Great said: "The body needs to be subdued and immersed in prolonged labors." St. Ephrem the Syrian teaches: "Teach yourself to work, so that you will not have to learn to beg." All of the other Holy Fathers, without exception, speak about the necessity of work for the salvation of the soul of man. The apostles and all the saints give to us an example of continuous and concentrated spiritual and physical labor. That the idle man, by his idleness, does not extend his life on earth but shortens it, is clearly shown by the longevity of many saints, the greatest laborers among the laborers in the world.


To contemplate the resurrected Lord Jesus:

1. How His resurrection incites us and strengthens us for every good work; physical and spiritual;
2. How His resurrection enlightens our every good work with the light of hope in the Living God, Who counts our works, measures them and preserves them for the Day of Judgment.


About the apostles' love for labors

"Nor did we eat food received free from everyone. On the contrary, in toil and drudgery, night and day we worked so as not to burden any of you" (2 Thessalonians 3:8).

First fulfill then teach. All the apostles and all of the saints of God adhered to this rule. Thus, the Apostle Paul, even before he spoke the command: "If anyone was unwilling to work, neither should that one eat" (2 Thessalonians 3:10), declares for himself and for his assistants in preaching that they did not eat anyone's bread for free, rather by effort and labor earned their bread. "Night and day we worked!" Behold the true laborers! Behold the honey-bearing bees of Christ! Daily and nightly toil: where is their time for sin? Daily and nightly toil: where is their room for sin? Daily and nightly toil: where can the devil weave his nest of passions? Daily and nightly toil: where is their cause for scandal?

In certain Egyptian and Palestinian monasteries, there lived about ten thousand monks. They all lived off the labor of their hands: from weaving beehives, baskets, door mats and from other types of handiwork. Daily and nightly toil and daily and nightly prayer. When a monk sold his beehives in town for a higher price than the price which the abbot designated, for that, the monk experienced punishment. For the ascetics it was not a matter of enrichment but only for the most essential nourishment and the simplest clothing. In this, the ascetics were and are the true followers of the great apostle.

O, my brethren, let us flee from slothfulness [idleness] as from a cave of wild beasts. If by some chance we fall into a cave of wild beasts, let us quickly flee from it, before the wild beasts totally seal off the entrance. The cave is the dwelling place where the slothful man seeks rest. The wild beasts are evil spirits who, in such a dwelling place, feel more at home there than near their king in Hades. O Lord, Who are wonderful in all the works of Your creation, awaken us from slothfulness and encourage us to nightly and daily labor by Your encouraging Holy Spirit.

With prayers for the health of the servant of God
John on his birthday

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

25. АПРИЛ (стари) или 8. МАЈ (нови календар)

1. Свети апостол и јеванђелист Марко. Беше Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у посланици својој првој назива сином својим, не сином по телу него сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни, да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов. Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако свети Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом свети Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор! Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и рече му: „Мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!” на што му Марко одговори: „Мир и Теби Господе мој Исусе Христе!” — Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке муке и сваке болести.

2. Свети Аниан, други епископ александријски. Кад је свети Марко ступио из лађе на суву земљу у Александрији, расцепи му се обућа на једној нози. Тада виде он једног обућара, коме даде обућу на поправку. Шијући обућар прободе шилом себи леву руку, и поче крв тећи, и јаукаше обућар од бола. Тада апостол Божји замеси прашину с пљувачком својом и помаза рањаву руку, и одједном поста рука здрава. Удиви се обућар овоме чуду, и позва Марка у свој дом. Чувши Маркову проповед Аниан — тако му беше име — крсти се и он и сав његов дом. Толико благочешће и толику ревност показа Аниан на делу Божјем, да га свети Марко рукоположи за епископа. И би овај свети човек другим епископом у цркви Александријској.

Јеванђелист Марко у Мисир долети
Као пчела с медом. И Мисир осети
Сласт Христовог меда, сласт науке живе,
Ипочеше људи Христу да се диве:
Како се ваплоти у божанској бризи
За спасење људи, како се понизи,
И васкрсе како у слави и сили.
— По густом смо мраку ми досад ходили!
Рекоше Мисирци: сад нам сунце грану,
Радујмо се, људи, овом светлом дану! —
Но свој усев дивни Марко крвљу зали,
Идоли због тога сви су попадали.
И Мисир се крсти, земља фараонска
Поста њива Божја, црква апостолска.


Лењиве руке брзо запосли ђаво, а вредне ангел. У овоме свету непрестаног покрета и непрестаних промена човек хтео не хтео мора бити запослен, било добрим било злим деловањем. Лењив човек уствари није незапослен: он је вредни посленик ђавола. Лењо тело и лења душа најподеснија Је њива за ђаволско орање и сејање. Антоније Велики вели: „Тело треба укроћавати и утомљавати дугим трудом.” А Јефрем Сирин учи: „Учи се радити, да се не би учио просити!” И сви други Свети Оци, без изузетка, говоре о неопходности труда за спасење душе човекове. А пример непрестаног и напрегнутог труда, духовног и телесног, дају нам и апостоли и сви светитељи. Да лењивац лењошћу не продужује живот на земљи него га скраћује, јасно је доказано дуговечношћу многих светитеља, највећих трудбеника међу трудбеницима у свету.


Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како Његово васкрсење подстиче нас и снажи за сваки добар труд, телесни и духовни;
2. како Његово васкрсење озарава сваки наш добар труд светлом надом на живога Бога, који трудове наше броји, мери и чува за Дан Суда.


о апостолском трудољубљу

Нити за бадава хљеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас (Друга Солуњанима 3, 8)

Прво испунити, па онда поучити. Овога правила држали су се сви апостоли Божји и сви светитељи. Тако и апостол Павле пре него што изриче заповест: ако ко неће да ради, да и не једе, он изјављује за себе и за своје помоћнике у проповеди, да ничији хлеб не једоше за бадава, него да трудом и послом заслуживаху хлеб свој. Дан и ноћ радећи! Ево истинских трудбеника! Ево медоносних пчела Христових! Даноноћни труд — где је ту време за грех? Даноноћни труд — где је ту места за порок? Даноноћни труд — где ту може ђаво савити гнездо страсти? Даноноћни труд — где је ту повод за саблазан?

У неким Мисирским и Палестинским манастирима живело је по десет хиљада монаха. И сви су они живели од труда руку својих: од плетења кошница, котарица, асура, и од других ручних радова. Даноноћни труд, и даноноћна молитва. Кад је један монах продао кошнице у граду скупље од оне цене коју му је игуман назначио, он је зато искусио казну. Јер подвижницима није било до обогаћења него само до најнужније исхране и најпростије одеће. У томе су подвижници били и јесу прави следбеници великих апостола.

О браћо, бежимо од лењости као од пећине зверова. И ако смо неким случајем упали у пећину зверску, бежимо брзо из ње, док нам зверови нису сасвим заградили излаз. Пећина је дом. у коме лењивац пландује; а зверови су зли духови, који се у таквом дому осећају боље него крај свога цара у Аду. О Господе, дивни у труду Своме око свих створења Својих, пробуди нас од лењости и ободри нас на даноноћни труд бодрим Духом Твојим Светим. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič