The Prologue February 19 / March 4

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date February 19, and New Calendar date March 4 (3).

Archippus was one of the Seventy Apostles. The Apostle Paul mentions him in his Epistles to the Colossians and to Philemon. "And tell Archippus, 'See that you fulfill the ministry that you received in the Lord' " (Colossians 4:17) as well as in his letter to Philemon calling him his fellow soldier in the battle: "To Archippus our fellow soldier" (Philemon 1:2). In the town of Colossae, the center of Christianity was in the home of Philemon. Here Christians gathered for prayer. In writing to Philemon, the Apostle Paul called this "the church at your house" (Philemon 1:2). At that time, the apostles ordained their disciples as bishops; some of them in permanent places and others as missionaries traveling to various places. Philemon was one of the latter. Apphia, Philemon's wife, hosted and served in the domestic church! At the time of a pagan feast to the goddess Artemis, according to their custom, all the faithful in Colossae, gathered in the home of Philemon for prayer. The pagans, learning of this gathering, rushed and apprehended all the Christians; Philemon, Apphia and Archippus, as leaders. At first, they were whipped and afterwards they were buried up to their waists and they began to stone them. Thus, they killed Philemon and Apphia and, Archippus they removed from the pit barely alive and left him to the amusement of the children. The children pierced him throughout with knives. Thus, this "fellow soldier" in battle ended well in the course of his earthly path.


Dositheus was a disciple of the glorious Abba Dorotheus who lived in the cenobitic monastic community of the Venerables Serdius, John and Barsanuphius the Great. Dositheus was a kinsman of a general and came to Jerusalem to visit the Holy Shrines. Once while he was gazing upon the icon of the Dreadful Judgment in a church, a woman clothed in purple attire approached him and began explaining the icon to him. Finally, before parting, she said that if you desire to be saved, you should fast, abstain from meat, and pray to God often. That was the All-Holy Virgin Birthgiver of God [The Theotokos]. The heart of the young Dositheus became inflamed, and he desired the life of a monk. Dorotheus received him as his novice [Iskusenik] and ordered him to completely abandon his will and to obey his spiritual father. For a few days, he gave him as much as he wanted to eat. After a period of time, Dorotheus cut down his rations by one-fourth and after a period of time again, by one-fourth, until Dositheus became accustomed to get by with the least amount of food, always saying to Dositheus: "eating is a habit, and as much as a person is accustomed to eat, that much he will eat." He was saved and glorified by total obedience. He remained forever an example of monastic obedience and dedication to his spiritual father. This young saint lived in the sixth century.



Obedience without murmuring, salvation complete,
Among the spiritual, the first pearl; stone most precious.
This pearl, from Eve's necklace, unraveled,
And after it, all the goods, by God, bestowed.
The devil speaks both then and now: To God, do not listen,
Rather, according to the thoughts of your mind, live only!
Thus speaks the devil from time immemorial who detested the light,
Thus speaking, the disobedient with his noose he fitted.
Christ came, to the people cried out: the obedient He summoned,
To every call, the disobedient did not respond.
The scene of Paradise from Christ until now, repeats itself,
The obedient to Paradise is raised; the disobedient falls.
To his spiritual father, the true monk is obedient,
The father to the Church, the Church to Christ, her Lord.
Obedience, the reliable path toward salvation is,
Of the spiritual necklace; the first light, the first pearl.


St. Anthony teaches: "Just as a man comes froth naked from his mother's womb, so the soul comes forth naked from the body. One soul is pure and bright, the second is soiled by sin, and the third is blackened by many sins… If a body comes forth from a mother's womb unhealthy, it cannot live; and so the soul, if it does not attain the knowledge of God through good behavior, it cannot be saved neither can it be in communion with God. The organ of bodily sight is the eye; the organ of spiritual sight is the mind. Just as the body is blind without eyes, so the soul is blind without a correct mind and correct life."


To contemplate the Lord Jesus in the midst of the common people:

1. How with love, He teaches the people as a parent teaches his children;
2. How the common people receive His words, astonished by His works and glorify God;
3. How even today, the common people, free from corruption, receive His words with joy and thanksgiving.


About testing

"The person who is trustworthy in very small matters is also trustworthy in great ones; and the person who is dishonest in very small matters is also dishonest in great ones. If you are not trustworthy with what belongs to another, who will give you what is yours? " (St. Luke 16: 10-12).

This is how the Householder of both the material and spiritual world speaks. Material wealth He calls "small" and the spiritual wealth He calls "great." To whomever material wealth is given and proves himself to be selfish, hardhearted, arrogant, unmerciful and godless, to him spiritual wealth cannot be given, for if he is unfaithful in small things, he will be unfaithful in great things; when he is unfaithful in the physical, he will be unfaithful in the spiritual.

Man undergoes a test in a foreign world, and if he passes the test, he will gain his own world; if, however, he fails the test, who will give him his world? Man's true world, his homeland, is the heavenly sublime, divine world. The earthly world, however, is the world of coarseness and deterioration; a foreign world for man. But man is sent into this foreign world to complete a test for that, his true world; for his heavenly homeland.

Both expressions of the Savior, however, are similar in meaning. O how profound and true is their meaning! Just as light disperses darkness, so do these words of the Savior disperse our confusion in relation to that: why are we sent into this life? And what should we do? Whoever is able to read with a pure understanding, to him, everything is said in these two sentences.

Therefore, let us know that God will not bestow the spiritual gifts; the gift of understanding, nor the gift of faith, nor the gift of love, nor the gift of purity, nor the gift of prophecy, nor the gift of miracle-working, nor the gift of authority over demons, nor the gift of discernment, nor the gift of the vision of the heavenly world to him who has gambled and used these gifts for evil - as did the prodigal son - with the gifts of bodily health, or earthly riches or glory and position among men or knowledge of the material world or some other skill or ability.

O Lord Most Gentle, sustain our fidelity toward You in that which You have entrusted to us.

To You be glory and thanks always. Amen.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

19. ФЕБРУАР (стари) или 4. МАРТ (нови календар)

1. Свети апостол Архип, Филимон и Апфија. Архип беше један од Седамдесет. Апостол Павле помиње га у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим другаром у војевању. У граду Колосају средиште хришћанства беше у кући Филимоновој. Ту се сабираху хришћани на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филомону, твоја домашња црква. У то време апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално место а неке као мисионаре путујуће по разним местима. И Филимон је био један од ових последњих. Апфија, Филимонова жена, пошћаше се и служаше домашњој цркви. У време неког празника незнабошкој богињи Артемиди, сви верни у Колосају беху па обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу, и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива, и оставе га на забаву деци. Деца пак избоду га свега ножевима. И тако и овај Павлов другар у војевању добро сконча ток свога земаљског пута.

2. Преподбни Доситеј, ученик славнога авве Доротеја, који живљаше у киновији преподобног Серида, Јована и Варсонуфија Великог. Би Доситеј сродник некога војводе, и дође у Јеруласим да види светиње. Када он једном гледаше слику Страшнога Суда у једној цркви, приближи му се једна жена у порфирној хаљини и објашњаваше му. И најзад, при растанку, рече му, да ако се жели спасти, треба да пости да не једе меса, и да се често моли Богу. То беше Пресвета Богородица. И разгоре се срце младога Доситеја, те пожели живота иноческог. Доротеј га прими за свог послушника и нареди му, да потпуно одсече своју вољу и да слуша свог духовног оца. Неколико дана даваше му да једе колико хоће, после извесног времена ускраћиваше му по једну четврт, па после неког времена опет једну четврт, докле га не навиче да пролази с најмањом мером хране, вазда говорећи му: „Једење је навика, и колико ко навикне онолико и једе.” И спасе се и прослави се потпуним послушањем. И оста за навек пример монашке послушности и преданости свом духовном оцу. Живљаше овај млади светитељ у ВИ столећу.

Безропотно послушање — готово спасење,
Први бисер међ духовно предраго камење.
Овај бисер одниза се Еви са ђердана,
За њим и сва друга блага Богом дарована.
Ђаво и тад, и сад, збори: не слушајте Бога,
Но живите по мислима само ума свога!
Тако збори враг искони што светлост омрзе,
Тако зборећ непослушне својом замком врзе.
Христос дође, људе викну, послушне довика,
Непослушни на сву вику не даше отклика.
Рајска сцена понавља се од Христа до сада,
Послушан се у Рај диже, непослушан пада.
Прави инок послушан је оцу духовноме,
Отац Цркви, Црква Христу, Господару своме.
Послушност је ка спасењу стаза поуздана,
Прва светлост, први бисер — духовног ђердана.


Свети Антоније учи: „Као што човек излази из матерње утробе го, тако душа излази из тела гола. И једна душа бива чиста и светла, друга умрљана гресима, а трећа црна од многих грехова. — Као што изашавши из матерње утробе ничега се не сећаш, шта је било у утроби, тако изашавши из тела не ћеш се ничега сећати, шта је било у телу. — Као што изашавши из утробе ти си постао бољи и лепши телом, тако изашавши из тела бићеш бољи и лепши на небесима. — Ако тело изађе из матерње утробе нездравим, не може живети; и душа тако, ако не достигне богопознање кроз добро владање, не може се спасти нити бити у општењу с Богом. — Орган вида телесног јесте око, орган вида душевног јесте ум. Као што је тело слепо без очију, тако је слепа и душа без правога ума и правога живота.”


Да созерцавам Господа Исуса посред простога народа, и то:

1. како Он с љубављу учи народ, као родитељ децу своју;
2. како прост народ с љубављу прима речи Његове, диви се делима Његовим, и прославља Бога;
3. како и данас људи прости инеразвраћени примају речи Његове с радошћу и благодарношћу.


о испиту

Ко је невјеран у малом. и у многом је невјеран. И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше (По Луки 16, 10 –12)?

Тако говори Домаћин оба света, материјалног и духовног. Богатство материјално назива Он мало, а богатство духовно назива Он много. Коме се да материјално богатство, па се покаже себичан, тврд, охол, немилостив и безбожан, томе се не може дати духовно богатство, јер. кад је неверан у маломе, биће неверан и у великоме; кад је неверан у телесном, биће неверан и у духовном.

У туђем свету полаже човек испит, па ако га положи добиће свој свет; ако ли пак падне, ко ће му дати његов свет? Прави човеков свет, домовина његова, то је небески узвишени, божански свет; земаљски свет пак, свет грубости и пропадљивости, туђина је за човека. Но у ту туђину он је послат да полаже испит за онај прави његов свет, за његову небеску домовину.

Обе изреке Спаситељеве, дакле, сличног су значења. О како је дубоко и истинито значење њихово! Као што светлост разгони таму, тако ове речи Спаситељеве разгоне недоумицу нашу односно тога: зашто смо ми послати у овај живот? и шта нам треба чинити? Ко уме да чита чистим разумом, томе је у ове две реченице речено све.

Знајмо, дакле, да Бог не ће дати дар духовни, дар разума, ни вере, ни љубави, ни чистоте, ни пророштва, ни чудотворства, ни власти над демонима, ни прозорљивости, ни виђења небескога света ономе ко је проиграо, и на зло употребио — као блудни син — дар телесног здравља, или земаљског богатства или славе и положаја међу људима, или познања материјалног света или неке друге неистине и уметности.

Господе преблаги, подржи верност нашу према Теби у ономе што си нам поверио. Теби. слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič