The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič, for Old Calendar date January 07, and New Calendar date January 20.
1. SAINT JOHN THE BAPTIST
Because John's main role in his life was played out on the day of the Epiphany (Theophany), the Church from earliest times dedicated the day following Epiphany to his memory. To this feast is also linked the incident with the hand of the Forerunner. The Evangelist Luke desired to remove the body of John from Sebaste, where the great prophet was beheaded by Herod, to Antioch his place of birth. He succeeded though, in acquiring and translating only one hand which was preserved in Antioch until the tenth century after which it was transferred to Constantinople from where it disappeared during the time of the Turks. Feasts of St. John are celebrated several times throughout the year, but this day, January 7, has the most Svecara. [That is, those Orthodox Serbs who honor St. John the Baptist as their Krsna Slava - Patron Saint. The Krsna Slava is the day that the Orthodox Serbs commemorate the baptism of their ancestors into Christianity]. Among the Gospel personalities who surround the Savior, John the Baptist occupies a totally unique place by the manner of his entry into the world as well as by the manner of his life in this world, by his role in baptizing people for repentance and for his baptizing the Messiah and, finally, by his tragic departure from this life. He was of such moral purity that, in truth, he could be called an angel [messenger] as Holy Scripture calls him rather than a mortal man. St. John differs from all other prophets especially in that he had that privilege of being able, with his hand, to show the world Him about Whom he prophesied. It is said that every year on the feast of the saint, the bishop brought the hand of St. John before the people. Sometimes the hand appeared open and other times the hand appeared clenched. In the first case it signified a fruitful and bountiful year and, in the second case, it meant a year of unfruitfulness and famine.
2. THE HOLY MARTYR ATHANASIUS
This martyr of Christ was a simple and poor man but rich in faith and wise through the Spirit of God. Once, unintentionally, Athanasius entered into a debate about the Faith with a certain Turk. The Turk was educated and adroit with words, but Athanasius endeavored with all his strength to emphasize and to establish the truth of and preference for the Christian Faith over Islam. After that, they departed. The next day Athanasius was summoned before the judge. This Turk stood there as his accuser. When the judge called upon Athanasius to deny the Faith of Christ, as he allegedly made known to his companions a day earlier and to embrace Islam, Athanasius cried out: "I would rather die a thousand deaths before I would renounce the Faith of Christ." For that he was condemned to death and beheaded in the year 1700 A.D. in Smyrna. His body was buried in the Church of St. Parasceve in the same city.
HYMN OF PRAISE
SAINT JOHN THE FORERUNNER AND BAPTIST
Thirty years of fasting and silence!
This, not even the mountain beasts can endure.
The lion alleviates his hunger with the music of roaring,
And the tree rustles when the wind approaches
And, you do not rustle neither roar nor moan,
Neither your lament nor your song through the wilderness echoed!
Tell me, are you a man? What is your name?
Will you ever want to speak with someone?
Voice, voice, voice, I am the voice; but the Word of God, He is,
To the children of Israel, I was sent to cry out:
Repent, O people, behold, He comes,
Bring forth good fruit, each according to your strength.
Behold, behold He comes; O Wonder of Wonders,
In the midst of the water, from heaven, a hidden fire!
Behold, the Lamb of God, among the wolves, walks;
Wolves, your lupine temper, in the water, cleanse!
Thirty years of silence and fasting,
Of your body, what remains; except your voice?
Your withered body is but a shadow of your voice,
Which proclaims the news: Behold, God comes to us!
Your withered body, a reed; that Herod broke
But the voice continues, continues; no one to silence it.
Whose voice is that? From whom even the centuries tremble?
A hungry lion! No, No - a man of faith.
REFLECTION
St. Basil the Great said, "Man is not something visible." Just as a house resembles a house, so the outward man resembles the outward appearance of a man. To the house is given honor according to the one who dwells in the house; so it is to man according to the spirit that dwells in him. In the physical sense it is obvious that the house is not the master but just a house in which the master dwells, but in the spiritual sense it is obvious that the body is not the man but only the house in which the man dwells.
CONTEMPLATION
To contemplate the departure of the Lord to the Mount of Temptation:
1. How, after His baptism, He immediately directs Himself to fasting and to prayer;
2. How to a baptized man, the devil creates intrigue, especially during the time of fasting and of prayer;
3. How He, meek as a lamb, yet decisively as the master rejects all the temptations of the devil.
HOMILY
About submission to the Will of God
"Your will be done, on earth as in heaven" (St. Matthew 6:10).
Blessed be John the Baptist, for he fulfilled the Good News before the arrival of the Good News! Going into the wilderness, he gave himself up completely to the will of God, both body and soul. The will of God was carried out in his body on earth as well as in the heaven of his soul. Neither hunger nor wild beasts did harm his body throughout the many years that he spent in the wilderness. Neither was his soul harmed by despair because of loneliness, nor pride because of heavenly visions. He did not seek from man either bread or knowledge. God granted him everything that was necessary for him because he gave himself up completely to the will of God.
Neither did he direct his footsteps in the wilderness nor away from the wilderness. An invisible rudder from on high steered his life. For when it was necessary for him to depart the wilderness and go out to meet the Lord, it is said: "The Word of God came to John" (St. Luke 3:2). As an innocent youth, in this manner John spoke simply about his communication with the powers of heaven: "And I did not know Him [Christ] but the One Who sent me to baptize with water told me, `On whomever you see the Spirit come down and remain, He is the One Who will baptize with the Holy Spirit.' Now I have seen and testified that He is the Son of God" (St. John 1: 33-34). How tenderly and simply he speaks about heavenly things! How he is as awesome as a lion when he speaks out against the injustice of men, against Herod and Herodias! The lamb and the lion dwell in him together. Heaven is as close to him as a mother is to her child. The will of God is as accessible and clear to him as the angels in heaven.
O Lord, Most-wise, direct the lives of us sinners in the wilderness of this life according to Your will as You directed the life of St. John the Baptist.
To You be glory and thanks always. Amen.
Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič
1. SAINT JOHN THE BAPTIST
Because John's main role in his life was played out on the day of the Epiphany (Theophany), the Church from earliest times dedicated the day following Epiphany to his memory. To this feast is also linked the incident with the hand of the Forerunner. The Evangelist Luke desired to remove the body of John from Sebaste, where the great prophet was beheaded by Herod, to Antioch his place of birth. He succeeded though, in acquiring and translating only one hand which was preserved in Antioch until the tenth century after which it was transferred to Constantinople from where it disappeared during the time of the Turks. Feasts of St. John are celebrated several times throughout the year, but this day, January 7, has the most Svecara. [That is, those Orthodox Serbs who honor St. John the Baptist as their Krsna Slava - Patron Saint. The Krsna Slava is the day that the Orthodox Serbs commemorate the baptism of their ancestors into Christianity]. Among the Gospel personalities who surround the Savior, John the Baptist occupies a totally unique place by the manner of his entry into the world as well as by the manner of his life in this world, by his role in baptizing people for repentance and for his baptizing the Messiah and, finally, by his tragic departure from this life. He was of such moral purity that, in truth, he could be called an angel [messenger] as Holy Scripture calls him rather than a mortal man. St. John differs from all other prophets especially in that he had that privilege of being able, with his hand, to show the world Him about Whom he prophesied. It is said that every year on the feast of the saint, the bishop brought the hand of St. John before the people. Sometimes the hand appeared open and other times the hand appeared clenched. In the first case it signified a fruitful and bountiful year and, in the second case, it meant a year of unfruitfulness and famine.
2. THE HOLY MARTYR ATHANASIUS
This martyr of Christ was a simple and poor man but rich in faith and wise through the Spirit of God. Once, unintentionally, Athanasius entered into a debate about the Faith with a certain Turk. The Turk was educated and adroit with words, but Athanasius endeavored with all his strength to emphasize and to establish the truth of and preference for the Christian Faith over Islam. After that, they departed. The next day Athanasius was summoned before the judge. This Turk stood there as his accuser. When the judge called upon Athanasius to deny the Faith of Christ, as he allegedly made known to his companions a day earlier and to embrace Islam, Athanasius cried out: "I would rather die a thousand deaths before I would renounce the Faith of Christ." For that he was condemned to death and beheaded in the year 1700 A.D. in Smyrna. His body was buried in the Church of St. Parasceve in the same city.
HYMN OF PRAISE
SAINT JOHN THE FORERUNNER AND BAPTIST
Thirty years of fasting and silence!
This, not even the mountain beasts can endure.
The lion alleviates his hunger with the music of roaring,
And the tree rustles when the wind approaches
And, you do not rustle neither roar nor moan,
Neither your lament nor your song through the wilderness echoed!
Tell me, are you a man? What is your name?
Will you ever want to speak with someone?
Voice, voice, voice, I am the voice; but the Word of God, He is,
To the children of Israel, I was sent to cry out:
Repent, O people, behold, He comes,
Bring forth good fruit, each according to your strength.
Behold, behold He comes; O Wonder of Wonders,
In the midst of the water, from heaven, a hidden fire!
Behold, the Lamb of God, among the wolves, walks;
Wolves, your lupine temper, in the water, cleanse!
Thirty years of silence and fasting,
Of your body, what remains; except your voice?
Your withered body is but a shadow of your voice,
Which proclaims the news: Behold, God comes to us!
Your withered body, a reed; that Herod broke
But the voice continues, continues; no one to silence it.
Whose voice is that? From whom even the centuries tremble?
A hungry lion! No, No - a man of faith.
REFLECTION
St. Basil the Great said, "Man is not something visible." Just as a house resembles a house, so the outward man resembles the outward appearance of a man. To the house is given honor according to the one who dwells in the house; so it is to man according to the spirit that dwells in him. In the physical sense it is obvious that the house is not the master but just a house in which the master dwells, but in the spiritual sense it is obvious that the body is not the man but only the house in which the man dwells.
CONTEMPLATION
To contemplate the departure of the Lord to the Mount of Temptation:
1. How, after His baptism, He immediately directs Himself to fasting and to prayer;
2. How to a baptized man, the devil creates intrigue, especially during the time of fasting and of prayer;
3. How He, meek as a lamb, yet decisively as the master rejects all the temptations of the devil.
HOMILY
About submission to the Will of God
"Your will be done, on earth as in heaven" (St. Matthew 6:10).
Blessed be John the Baptist, for he fulfilled the Good News before the arrival of the Good News! Going into the wilderness, he gave himself up completely to the will of God, both body and soul. The will of God was carried out in his body on earth as well as in the heaven of his soul. Neither hunger nor wild beasts did harm his body throughout the many years that he spent in the wilderness. Neither was his soul harmed by despair because of loneliness, nor pride because of heavenly visions. He did not seek from man either bread or knowledge. God granted him everything that was necessary for him because he gave himself up completely to the will of God.
Neither did he direct his footsteps in the wilderness nor away from the wilderness. An invisible rudder from on high steered his life. For when it was necessary for him to depart the wilderness and go out to meet the Lord, it is said: "The Word of God came to John" (St. Luke 3:2). As an innocent youth, in this manner John spoke simply about his communication with the powers of heaven: "And I did not know Him [Christ] but the One Who sent me to baptize with water told me, `On whomever you see the Spirit come down and remain, He is the One Who will baptize with the Holy Spirit.' Now I have seen and testified that He is the Son of God" (St. John 1: 33-34). How tenderly and simply he speaks about heavenly things! How he is as awesome as a lion when he speaks out against the injustice of men, against Herod and Herodias! The lamb and the lion dwell in him together. Heaven is as close to him as a mother is to her child. The will of God is as accessible and clear to him as the angels in heaven.
O Lord, Most-wise, direct the lives of us sinners in the wilderness of this life according to Your will as You directed the life of St. John the Baptist.
To You be glory and thanks always. Amen.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
7. ЈАНУАР (стари) или 20. ЈАНУАР (нови календар)
1. Свети Јован Крститељ. Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Богојављења, црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку, која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака.
Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има овога дана, 7. јануара Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте, да се ваистину пре могао назвати ангелом, како га Свето писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао.
За руку светог Јована прича се, да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена а понекад згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.
2. Свети мученик Атанасије. Овај мученик Христов беше прости сиромашан човек, али богат вером и мудар Духом Божјим. Једном нехотично ступи у препирку о вери с неким Турчином. Турчин беше школован и вешт на речи, но Атанасије се труђаше свим силама, да истакне и утврди истинитост и преимућство хришћанске вере над мухамеданском. У том се растану. Другог дана Атанасије би позван пред суд. Овај Турчин стајаше ту као његов тужитељ. Када судија позва Атанасија да се одрекне вере Христове и потурчи, као што је тобож изјавио пред својим сапутником дан раније, узвикну Атанасије: „Пре ћу примити хиљаду смрти него што ћу се одрећи вере Христове!” Зато би на смрт осуђен и обезглављен 1700. године у Смирни. Тело му је сахрањено у цркви свете Параскеве у истом граду.
Тридесет година поста и молчања!
То ни горске звери не могу поднети.
Лав глад своју блажи музиком рикања,
И дрво зашуми кад ветар налети,
А ти не зашуми, вит рикну, нит јекну,
Пустињом ни плач ти ни песма одјекну!
Човек ли си, реци? Како ти је име?
Да л’ ћеш икад хтети проговорит’ с киме?
— „Глас, глас, глас, ја сам глас, а Он Реч Божија,
Послат сам да вичем деци Израиља:
Покајте се, људи, ево Он долази,
Добар плод творите свак по својој снази.
Ево, ево иде, о чудо чудеса,
У оред воде скривен огањ са небеса!
Ево јагње Божје сред вукова ходи;
Вукови, перите ћуд вучју у води! —
Тридесет година молчања и поста,
Шта од твога тела сем гласа преоста?
Твоје сухо тело, сенка гласа твога,
Што вест једну гласи: ево к нама Бога!
Твоје сухо тело, трску, Ирод скрши,
Но глас оде, оде, — нико да г' угуши.
Чиј' је глас то? од ког векови трепере?
Лава гладног? не, не — човека од вере.
РАСУЂИВАЊЕ
„Човек није нешто видљиво”, рекао је свети Василије Велики. Као што кућа личи на кућу тако спољашњи човек на спољашњег човека. Но кући се одаје част према ономе ко станује у њој, тако и човеку према духу који станује у њему. И телесном виду јасно је, да кућа није домаћин но само кућа у којој станује домаћин; али само духовном виду јасно је, да тело није човек но само кућа у којој станује човек.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам одлазак Господа на гору искушења, и то:
1. како се Он после крштења одмах упућује на пост и молитву,
2. како крштеном човеку ђаво прави сплетке нарочито у време поста и молитве,
3. како Он кротко као јагње но одлучно као господар одби сва искушења ђаволска.
БЕСЕДА
о покорности вољи Божјој
Нека буде воља твоја и на земљи као на небу (По Матеју 6, 10)
Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божјој, и телом и душом. И воља Божја вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе. Ни глад, ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године, нити му душу повреди очајање због самоће нити гордост због небесних виђења. Он не потражи од људи ни хлеба ни знања. Све му Бог даде што му беше од потребе, јер се беше потпуно предао вољи Божјој.
Нити он управљаше своје кораке у пустињу ни из пустиње. Невидљива крма свише крманила је животом његовим. Јер када требаше да изађе из пустиње и пође у сусрет Господу, вели се: быстъ глаголъ Божїй Јоану (По Луки 3, 2). Као невини младенац тако просто прича Јован своје општење са силама небеским: и ја га не знадох (тојест Христа); него онај који ме посла да крстим водом ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је Онај који ће крстити Духом светијим. И ја видех и засведочих да је овај Син Божји (По Јовану 1, 33–34). Како нежно и просто говори он о небеским предметима! А како је страшан, као лав, кад говори против неправде људи, против Ирода и Иродијаде! Јагње и лав у њему живе заједно. Њему је небо блиско као детету мајка. И воља Божја њему је тако приступачна и јасна као и ангелима на небу.
Господе премудри, управи према Твојој вољи живот и нас грешних у пустињи овог живота као што си управио живот светог Јована Крститеља. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има овога дана, 7. јануара Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте, да се ваистину пре могао назвати ангелом, како га Свето писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао.
За руку светог Јована прича се, да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена а понекад згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.
2. Свети мученик Атанасије. Овај мученик Христов беше прости сиромашан човек, али богат вером и мудар Духом Божјим. Једном нехотично ступи у препирку о вери с неким Турчином. Турчин беше школован и вешт на речи, но Атанасије се труђаше свим силама, да истакне и утврди истинитост и преимућство хришћанске вере над мухамеданском. У том се растану. Другог дана Атанасије би позван пред суд. Овај Турчин стајаше ту као његов тужитељ. Када судија позва Атанасија да се одрекне вере Христове и потурчи, као што је тобож изјавио пред својим сапутником дан раније, узвикну Атанасије: „Пре ћу примити хиљаду смрти него што ћу се одрећи вере Христове!” Зато би на смрт осуђен и обезглављен 1700. године у Смирни. Тело му је сахрањено у цркви свете Параскеве у истом граду.
Тридесет година поста и молчања!
То ни горске звери не могу поднети.
Лав глад своју блажи музиком рикања,
И дрво зашуми кад ветар налети,
А ти не зашуми, вит рикну, нит јекну,
Пустињом ни плач ти ни песма одјекну!
Човек ли си, реци? Како ти је име?
Да л’ ћеш икад хтети проговорит’ с киме?
— „Глас, глас, глас, ја сам глас, а Он Реч Божија,
Послат сам да вичем деци Израиља:
Покајте се, људи, ево Он долази,
Добар плод творите свак по својој снази.
Ево, ево иде, о чудо чудеса,
У оред воде скривен огањ са небеса!
Ево јагње Божје сред вукова ходи;
Вукови, перите ћуд вучју у води! —
Тридесет година молчања и поста,
Шта од твога тела сем гласа преоста?
Твоје сухо тело, сенка гласа твога,
Што вест једну гласи: ево к нама Бога!
Твоје сухо тело, трску, Ирод скрши,
Но глас оде, оде, — нико да г' угуши.
Чиј' је глас то? од ког векови трепере?
Лава гладног? не, не — човека од вере.
РАСУЂИВАЊЕ
„Човек није нешто видљиво”, рекао је свети Василије Велики. Као што кућа личи на кућу тако спољашњи човек на спољашњег човека. Но кући се одаје част према ономе ко станује у њој, тако и човеку према духу који станује у њему. И телесном виду јасно је, да кућа није домаћин но само кућа у којој станује домаћин; али само духовном виду јасно је, да тело није човек но само кућа у којој станује човек.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам одлазак Господа на гору искушења, и то:
1. како се Он после крштења одмах упућује на пост и молитву,
2. како крштеном човеку ђаво прави сплетке нарочито у време поста и молитве,
3. како Он кротко као јагње но одлучно као господар одби сва искушења ђаволска.
БЕСЕДА
о покорности вољи Божјој
Нека буде воља твоја и на земљи као на небу (По Матеју 6, 10)
Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божјој, и телом и душом. И воља Божја вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе. Ни глад, ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године, нити му душу повреди очајање због самоће нити гордост због небесних виђења. Он не потражи од људи ни хлеба ни знања. Све му Бог даде што му беше од потребе, јер се беше потпуно предао вољи Божјој.
Нити он управљаше своје кораке у пустињу ни из пустиње. Невидљива крма свише крманила је животом његовим. Јер када требаше да изађе из пустиње и пође у сусрет Господу, вели се: быстъ глаголъ Божїй Јоану (По Луки 3, 2). Као невини младенац тако просто прича Јован своје општење са силама небеским: и ја га не знадох (тојест Христа); него онај који ме посла да крстим водом ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је Онај који ће крстити Духом светијим. И ја видех и засведочих да је овај Син Божји (По Јовану 1, 33–34). Како нежно и просто говори он о небеским предметима! А како је страшан, као лав, кад говори против неправде људи, против Ирода и Иродијаде! Јагње и лав у њему живе заједно. Њему је небо блиско као детету мајка. И воља Божја њему је тако приступачна и јасна као и ангелима на небу.
Господе премудри, управи према Твојој вољи живот и нас грешних у пустињи овог живота као што си управио живот светог Јована Крститеља. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič
