The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 28, and New Calendar date February 10 .
1. VENERABLE EPHREM THE SYRIAN
Ephrem was born in Syria of poor parents during the reign of Emperor Constantine the Great. He spent his young life rather tempestuously; but all at once a change took place in his soul and he began to burn with love for the Lord Jesus. Ephrem was a disciple of St. James Nisibis (January 13). From the enormous Grace of God, wisdom flowed from his tongue as a brook of honey and ceaseless tears flowed from his eyes. Industrious as a bee, Ephrem continually either wrote books or orally taught the monks in the monastery and the people in the town of Edessa or he dedicated himself to prayer and contemplation. Numerous are his books and beautiful are his prayers. The most famous is his prayer recited during the Honorable Fast Season which reads:
Lord and Master of my life, give
me not a spirit of sloth, vain
curiosity, lust for power and idle talk.
But give to me, your servant, a spirit
of soberness, humility, patience and love.
O Lord and King, grant me to see
my own faults and not to condemn
my brother: for blessed are you
to the ages of ages. Amen.
When they wanted to appoint him a bishop by force, he pretended to be insane and began to race through the city of Edessa dragging his garment behind him. Seeing this, the people left him in peace. Ephrem was a contemporary and friend of St. Basil the Great. Saint Ephrem is considered mainly to be the Apostle of Repentance. Even today his works soften many hearts hardened by sin and return them to Christ. He died in extreme old age in the year 378 A.D.
2. VENERABLE ISAAC THE SYRIAN
Isaac was born in Nineveh and in his youth lived an ascetical life in the Monastery of Mar [Saint] Matthew in the proximity of Nineveh. When Isaac became known because of the sanctity of his life and of his many miracles, he was elected bishop of Nineveh and was forced to accept that rank. But, after only five months, he left the bishopric and secretly withdrew into the wilderness to the Monastery of Rabban Shabur. He compiled many works of which about a hundred homilies on the spiritual life and asceticism, written primarily from his personal experience, have come down to us today. He was unequaled as a psychologist and as a director in the spiritual life. Even such saints as was St. Simeon [the New Stylite] of the Wonderful Mountain near Antioch sought counsel from him. Isaac died in extreme old age toward the end of the seventh century.
3. VENERABLE PALLADIUS, SYRIAN HERMIT
Palladius was a great ascetic and miracle-worker. In front of his cell there appeared a corpse of a certain wealthy man whom robbers had killed and looted. When Palladius was brought to court and, in order to be spared from misery, he prayed to God and through prayer resurrected the dead man. He died in the fourth century.
4. THE VENERABLE EPHREM OF THE MONASTERY OF THE CAVES IN KIEV
Ephrem died in 1096 A.D. He instituted the Feast of the Translation of the Relics of St. Nicholas to Bari, Italy. This feast is celebrated on May 9.
HYMN OF PRAISE
SAINT EPHREM THE SYRIAN
In Ephrem, the heart burns
Out of love for Christ,
And Ephrem's tongue speaks of
The pure wisdom of the Gospel.
Ephrem, the honey-bearing bee,
Ephrem, the fruit-bearing rain!
With repentance, Ephrem breathes,
With tears, he proclaims repentance.
Ephrem writes: "Repent ye!
For God glorifies penitents!"
O wonderful leader and teacher,
By life and in books,
Ephrem, comforter to the sorrowful,
An awesome whip without cares,
Toward others, honey of mercy,
Toward himself, a sword of austerity.
Of Ephrem, the Church is proud,
The angels call him brother,
This even becomes Ephrem,
This ingratiating theologian,
The Church glorifies its Syrian,
The glorifier of God's Son.
Ephrem, the honey-bearing bee,
Ephrem, the fruit-bearing rain,
Intercessor, day and night,
Ephrem. the all-mighty monk!
Toward himself a sword of austerity,
Toward others, honey of mercy!
The Church glorifies its Syrian,
The glorifier of God's Son.
REFLECTION
The absence of envy among the saints is a startling and wonderful phenomenon. Not only did the saints not allow envy to seize their hearts but, with all their might, labored to uplift their companions and to diminish themselves. On one occasion when St. Hilarion of Palestine visited St. Anthony in Egypt, St. Anthony exclaimed: "Welcome Venus, the morning star!" To that St. Hilarion replied: "Greetings and health be to you, the shining pillar who sustains the universe!" When they praised St. Macarius as a monk, the saint replied: "Brethren, forgive me, I am not a monk but, I have seen monks!" When some people told St. Sisoes that he attained the same level of perfection as St. Anthony, Sisoes replied: "If only I had but a single thought as does Anthony, I would be all aflame."
CONTEMPLATION
To contemplate the Lord Jesus as a Servant:
1. How He voluntarily descended among men to be a servant to all;
2. How He never refused anyone a good service which was requested of Him;
3. How, even today, as always, He invisibly and silently serves the whole world.
HOMILY
About the Man Whom no one knows
"`Who are you?' Jesus said to them: `The beginning' " (St. John 8:25).
The Lord Jesus is the beginning of creation, the beginning of restoration, the beginning of salvation, the beginning of resurrection, and the beginning of immortal glory.
Wherever there is any evil in the world that needs to be uprooted, He is the beginning. Without Him, it is impossible. Wherever there is any good that is desired to be done in the world, He is the beginning. Without Him, it is impossible. If anyone desires to uproot dissent and malice in the family, in the village, in the town, in the entire world, without Him, it is impossible. One must begin with Him. If anyone desires to instill good-will, peace, love and unity in the family, in the village, in the town, among the peoples in the entire world, without Him it is impossible. He is the beginning.
Why is it that without Christ, one cannot uproot evil nor sow good? Because all evil is from sin and only He can forgive sins. When He and only He forgives sin, then sin is plucked out by the root. No type of good is possible to be sown without Him because in Him is the treasury of all good; all the seeds of good. He is the only Sower of Good in the field of the world.
The Apostle Paul, who understood all of this better than we, says: " I can do all things through [Jesus] Christ Who strengthens me" (Philippians 4:13). Without Jesus Christ, who can begin to heal oneself of evil, to heal others from evil and to sow good in oneself and to sow good in others? No one, truly no one.
Therefore, brethren, if we are determined to uproot evil in ourselves and in others and in place of evil to sow good in ourselves and in others, let us begin with the Beginning [Christ]; i.e., let us begin with the Conqueror over evil and the Sower of good; with the Lord Jesus Christ.
O Lord Jesus Christ, You be to us the beginning in every struggle against sin and in every good work.
To You be glory and thanks always. Amen.
1. Преподобни Јефрем Сирин. Рођен у Сирији од бедних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост провео доста бурно, но наједном наста прелом у души његовој, и он почне сав пламтети љубављу према Господу Исусу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског (13. јануар). Од велике Божје благодати лила се мудрост с језика његовог као медени поток а из очију су му непрестано текле сузе. Трудољубив као пчела Јефрем је непрестано или писао књиге или усмено поучавао монахе у манастиру и народ у граду Едеси, или пак сам се предавао молитви и размишљању. Многобројне су његове књиге, прекрасне су његове молитве. Најпознатија му је она молитва уз Часни Пост: Господи и Владико живота мојего. Кад су га хтели силом узети за епископа, он се направи луд и почне јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Видевши то људи оставе га на миру. Био је савременик и пријатељ светог Василија Великог. Свети Јефрем је углавном апостол покајања. Његови списи и дан данас мекшају многа срца, отврдла од греха, и враћају их Христу. Упокојио се у дубокој старости 378. године.
2. Преподобни Исаак Сирин. Рођен у Ниниви, и у младости подвизавао се у манастиру Мар–Матејском, у близини Ниниве. Када се прочу због светости живота и многих чудеса он би изабран за епископа Нинивског и приморан да се прими тога чина. Но само после пет месеци он остави епископство и тајом се удаљи у пустињски манастир Раббан–Шабур. Саставио је много дела, од којих је до нас дошло око 100 беседа о духовном животу и подвижништву, писаних у главном по сопственим доживљајима. Несравњив као психолог и руководитељ у духовном животу. Чак и такви светитељи као што је био свети Симеон Дивногорац тражили су од њега савет. Упокојио се у дубокој старости концем ВИИ столећа.
3. Преподобни Паладије, пустињак сиријски. Велики подвижник и чудотворац. Пред његовом келијом осване леш некога богаташа, кога разбојници беху убили и опљачкали. Када Паладија потерају на суд, он, да би се спасао беде, помоли се Богу и молитвом васкрсе мртваца. Упокојио се у ИВ столећу.
4. Преподобни Јефрем Печерски 1096. године. Установио празновање преноса моштију светог Николаја у Бари 9. маја.
У Јефрема срце гори
Од љубави према. Христу,
А Јефремов језик збори
Јеванђелску мудрост чисту.
Јефрем пчела медоносна,
Јефрем киша плодоносна!
Покајањем Јефрем дише,
Покајање плачем јавља.
„Покајте се!" Јефрем пише
„Покајнике Бог прославља!''
Дивни вођа и учитељ,
И животом и књигама,
Јефрем — тужним утешитељ
А бич страшни збригама,
Према другим мед милости,
Према себи мач строгости.
Јефремом се Црква дичи,
Ангели га братом зову,
То Јефрему и приличи,
Умилноме богослову.
Црква слави свог Сирина;
Прослављача Божјег Сина.
Јефрем пчела медоносна,
Јефрем киша плодоносна,
Молитвеник даноноћни,
Јефрем монах многомоћни!
Према себи мач строгости,
Према другим мед милости!
Црква слави свог Сирина,
Прослављача Божјег Сина.
РАСУЂИВАЊЕ
Одсуство зависти код светитеља јесте једна поражавајућа и дивна појава. Не само да светитељи нису дозвољавали, да завист заплени њихово срце него су се свим силама трудили, да другове своје узвисе а себе умање. Када је једном свети Иларион Палестински посетио светог Антонија у Мисиру, свети Антоније узвикне: „Добро дошао, даницо, звездо јутарња!” На што свети Иларион одговори: „Здраво да си и ти, светли стубе, што подржаваш васиону!” Кад су светог Макарија хвалили као монаха, одговори светитељ: „Опростите, братије, ја нисам монах али сам видео монахе!” Кад су неки говорили светом Сисоју, да је он достигао светог Антонија у савршенству, одговори Сисој: „Кад бих ја имао само једну мисао Антонијеву, ја бих био сав као огањ!”
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као слугу, и то:
1. како Он драговољно сиђе међу људе, да буде слуга свима;
2. како Он никоме не отказа добру услугу, која се од Њега захтевала;.
3. како Он невидљиво ћутљиво и данас као и од увек служи васцелом свету.
БЕСЕДА
о Човеку кога нико не зна
Ко си ти? И рече им Исус: почетак (По Јовану 8, 25)
Господ Исус је почетак стварања, почетак обнављања, почетак спасавања, почетак васкрсења и славе бесмртне.
Где год се неко зло у свету жели искоренити, Он је почетак. Без Њега се не може. Где год се неко добро у свету жели назидати, Он је почетак, Без Њега се не може. Жели ли се искоренити неслога и злоба у породици, у селу, у граду, у васцелом свету, без Њега се не може. С Њим се мора почети. Жели ли се унети добра воља, мир, љубав и слога у породици, у селу, у граду, у народу, у васцелом свету, без Њега се не може. Он је почетак.
Зашто се без Христа не може зло искоренити, нити добро насадити? Зато што је свако зло од греха, а грехе једини Он може опраштати. Када Он, и само Он, опрости грех, онда је грех ишчупан из корена. А никакво добро не може се без Њега насадити зато што је у Њега сва ризница добра, све семе добра. Једини је Он сејач добра по њиви света.
Апостол Павле, који је све ово појмио боље од нас, вели: све могу у Исусу Христу који ми моћ даје (Филибљанима 4,13.) а без Исуса Христа ко може почети лечити себе од зла, лечити друге од зла, и усађивати добро у себе, и. усађивати добро у друге? Нико, ваистину нико.
Зато, браћо, ако смо решени зло искорењивати у себи и у другима, и место зла добро усађивати у себе и у друге, почнимо с почетком, то јест почнимо са победитељем зла и сејачем добра — са Господом Исусом Христом.
О Господе Исусе Христе, буди нам Ти почетак у свакој борби против зла, и у сваком добром делу. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič
1. VENERABLE EPHREM THE SYRIAN
Ephrem was born in Syria of poor parents during the reign of Emperor Constantine the Great. He spent his young life rather tempestuously; but all at once a change took place in his soul and he began to burn with love for the Lord Jesus. Ephrem was a disciple of St. James Nisibis (January 13). From the enormous Grace of God, wisdom flowed from his tongue as a brook of honey and ceaseless tears flowed from his eyes. Industrious as a bee, Ephrem continually either wrote books or orally taught the monks in the monastery and the people in the town of Edessa or he dedicated himself to prayer and contemplation. Numerous are his books and beautiful are his prayers. The most famous is his prayer recited during the Honorable Fast Season which reads:
Lord and Master of my life, give
me not a spirit of sloth, vain
curiosity, lust for power and idle talk.
But give to me, your servant, a spirit
of soberness, humility, patience and love.
O Lord and King, grant me to see
my own faults and not to condemn
my brother: for blessed are you
to the ages of ages. Amen.
When they wanted to appoint him a bishop by force, he pretended to be insane and began to race through the city of Edessa dragging his garment behind him. Seeing this, the people left him in peace. Ephrem was a contemporary and friend of St. Basil the Great. Saint Ephrem is considered mainly to be the Apostle of Repentance. Even today his works soften many hearts hardened by sin and return them to Christ. He died in extreme old age in the year 378 A.D.
2. VENERABLE ISAAC THE SYRIAN
Isaac was born in Nineveh and in his youth lived an ascetical life in the Monastery of Mar [Saint] Matthew in the proximity of Nineveh. When Isaac became known because of the sanctity of his life and of his many miracles, he was elected bishop of Nineveh and was forced to accept that rank. But, after only five months, he left the bishopric and secretly withdrew into the wilderness to the Monastery of Rabban Shabur. He compiled many works of which about a hundred homilies on the spiritual life and asceticism, written primarily from his personal experience, have come down to us today. He was unequaled as a psychologist and as a director in the spiritual life. Even such saints as was St. Simeon [the New Stylite] of the Wonderful Mountain near Antioch sought counsel from him. Isaac died in extreme old age toward the end of the seventh century.
3. VENERABLE PALLADIUS, SYRIAN HERMIT
Palladius was a great ascetic and miracle-worker. In front of his cell there appeared a corpse of a certain wealthy man whom robbers had killed and looted. When Palladius was brought to court and, in order to be spared from misery, he prayed to God and through prayer resurrected the dead man. He died in the fourth century.
4. THE VENERABLE EPHREM OF THE MONASTERY OF THE CAVES IN KIEV
Ephrem died in 1096 A.D. He instituted the Feast of the Translation of the Relics of St. Nicholas to Bari, Italy. This feast is celebrated on May 9.
HYMN OF PRAISE
SAINT EPHREM THE SYRIAN
In Ephrem, the heart burns
Out of love for Christ,
And Ephrem's tongue speaks of
The pure wisdom of the Gospel.
Ephrem, the honey-bearing bee,
Ephrem, the fruit-bearing rain!
With repentance, Ephrem breathes,
With tears, he proclaims repentance.
Ephrem writes: "Repent ye!
For God glorifies penitents!"
O wonderful leader and teacher,
By life and in books,
Ephrem, comforter to the sorrowful,
An awesome whip without cares,
Toward others, honey of mercy,
Toward himself, a sword of austerity.
Of Ephrem, the Church is proud,
The angels call him brother,
This even becomes Ephrem,
This ingratiating theologian,
The Church glorifies its Syrian,
The glorifier of God's Son.
Ephrem, the honey-bearing bee,
Ephrem, the fruit-bearing rain,
Intercessor, day and night,
Ephrem. the all-mighty monk!
Toward himself a sword of austerity,
Toward others, honey of mercy!
The Church glorifies its Syrian,
The glorifier of God's Son.
REFLECTION
The absence of envy among the saints is a startling and wonderful phenomenon. Not only did the saints not allow envy to seize their hearts but, with all their might, labored to uplift their companions and to diminish themselves. On one occasion when St. Hilarion of Palestine visited St. Anthony in Egypt, St. Anthony exclaimed: "Welcome Venus, the morning star!" To that St. Hilarion replied: "Greetings and health be to you, the shining pillar who sustains the universe!" When they praised St. Macarius as a monk, the saint replied: "Brethren, forgive me, I am not a monk but, I have seen monks!" When some people told St. Sisoes that he attained the same level of perfection as St. Anthony, Sisoes replied: "If only I had but a single thought as does Anthony, I would be all aflame."
CONTEMPLATION
To contemplate the Lord Jesus as a Servant:
1. How He voluntarily descended among men to be a servant to all;
2. How He never refused anyone a good service which was requested of Him;
3. How, even today, as always, He invisibly and silently serves the whole world.
HOMILY
About the Man Whom no one knows
"`Who are you?' Jesus said to them: `The beginning' " (St. John 8:25).
The Lord Jesus is the beginning of creation, the beginning of restoration, the beginning of salvation, the beginning of resurrection, and the beginning of immortal glory.
Wherever there is any evil in the world that needs to be uprooted, He is the beginning. Without Him, it is impossible. Wherever there is any good that is desired to be done in the world, He is the beginning. Without Him, it is impossible. If anyone desires to uproot dissent and malice in the family, in the village, in the town, in the entire world, without Him, it is impossible. One must begin with Him. If anyone desires to instill good-will, peace, love and unity in the family, in the village, in the town, among the peoples in the entire world, without Him it is impossible. He is the beginning.
Why is it that without Christ, one cannot uproot evil nor sow good? Because all evil is from sin and only He can forgive sins. When He and only He forgives sin, then sin is plucked out by the root. No type of good is possible to be sown without Him because in Him is the treasury of all good; all the seeds of good. He is the only Sower of Good in the field of the world.
The Apostle Paul, who understood all of this better than we, says: " I can do all things through [Jesus] Christ Who strengthens me" (Philippians 4:13). Without Jesus Christ, who can begin to heal oneself of evil, to heal others from evil and to sow good in oneself and to sow good in others? No one, truly no one.
Therefore, brethren, if we are determined to uproot evil in ourselves and in others and in place of evil to sow good in ourselves and in others, let us begin with the Beginning [Christ]; i.e., let us begin with the Conqueror over evil and the Sower of good; with the Lord Jesus Christ.
O Lord Jesus Christ, You be to us the beginning in every struggle against sin and in every good work.
To You be glory and thanks always. Amen.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
28. ЈАНУАР (стари) или 10. ФЕБРУАР (нови календар)
1. Преподобни Јефрем Сирин. Рођен у Сирији од бедних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост провео доста бурно, но наједном наста прелом у души његовој, и он почне сав пламтети љубављу према Господу Исусу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског (13. јануар). Од велике Божје благодати лила се мудрост с језика његовог као медени поток а из очију су му непрестано текле сузе. Трудољубив као пчела Јефрем је непрестано или писао књиге или усмено поучавао монахе у манастиру и народ у граду Едеси, или пак сам се предавао молитви и размишљању. Многобројне су његове књиге, прекрасне су његове молитве. Најпознатија му је она молитва уз Часни Пост: Господи и Владико живота мојего. Кад су га хтели силом узети за епископа, он се направи луд и почне јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Видевши то људи оставе га на миру. Био је савременик и пријатељ светог Василија Великог. Свети Јефрем је углавном апостол покајања. Његови списи и дан данас мекшају многа срца, отврдла од греха, и враћају их Христу. Упокојио се у дубокој старости 378. године.
2. Преподобни Исаак Сирин. Рођен у Ниниви, и у младости подвизавао се у манастиру Мар–Матејском, у близини Ниниве. Када се прочу због светости живота и многих чудеса он би изабран за епископа Нинивског и приморан да се прими тога чина. Но само после пет месеци он остави епископство и тајом се удаљи у пустињски манастир Раббан–Шабур. Саставио је много дела, од којих је до нас дошло око 100 беседа о духовном животу и подвижништву, писаних у главном по сопственим доживљајима. Несравњив као психолог и руководитељ у духовном животу. Чак и такви светитељи као што је био свети Симеон Дивногорац тражили су од њега савет. Упокојио се у дубокој старости концем ВИИ столећа.
3. Преподобни Паладије, пустињак сиријски. Велики подвижник и чудотворац. Пред његовом келијом осване леш некога богаташа, кога разбојници беху убили и опљачкали. Када Паладија потерају на суд, он, да би се спасао беде, помоли се Богу и молитвом васкрсе мртваца. Упокојио се у ИВ столећу.
4. Преподобни Јефрем Печерски 1096. године. Установио празновање преноса моштију светог Николаја у Бари 9. маја.
У Јефрема срце гори
Од љубави према. Христу,
А Јефремов језик збори
Јеванђелску мудрост чисту.
Јефрем пчела медоносна,
Јефрем киша плодоносна!
Покајањем Јефрем дише,
Покајање плачем јавља.
„Покајте се!" Јефрем пише
„Покајнике Бог прославља!''
Дивни вођа и учитељ,
И животом и књигама,
Јефрем — тужним утешитељ
А бич страшни збригама,
Према другим мед милости,
Према себи мач строгости.
Јефремом се Црква дичи,
Ангели га братом зову,
То Јефрему и приличи,
Умилноме богослову.
Црква слави свог Сирина;
Прослављача Божјег Сина.
Јефрем пчела медоносна,
Јефрем киша плодоносна,
Молитвеник даноноћни,
Јефрем монах многомоћни!
Према себи мач строгости,
Према другим мед милости!
Црква слави свог Сирина,
Прослављача Божјег Сина.
РАСУЂИВАЊЕ
Одсуство зависти код светитеља јесте једна поражавајућа и дивна појава. Не само да светитељи нису дозвољавали, да завист заплени њихово срце него су се свим силама трудили, да другове своје узвисе а себе умање. Када је једном свети Иларион Палестински посетио светог Антонија у Мисиру, свети Антоније узвикне: „Добро дошао, даницо, звездо јутарња!” На што свети Иларион одговори: „Здраво да си и ти, светли стубе, што подржаваш васиону!” Кад су светог Макарија хвалили као монаха, одговори светитељ: „Опростите, братије, ја нисам монах али сам видео монахе!” Кад су неки говорили светом Сисоју, да је он достигао светог Антонија у савршенству, одговори Сисој: „Кад бих ја имао само једну мисао Антонијеву, ја бих био сав као огањ!”
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као слугу, и то:
1. како Он драговољно сиђе међу људе, да буде слуга свима;
2. како Он никоме не отказа добру услугу, која се од Њега захтевала;.
3. како Он невидљиво ћутљиво и данас као и од увек служи васцелом свету.
БЕСЕДА
о Човеку кога нико не зна
Ко си ти? И рече им Исус: почетак (По Јовану 8, 25)
Господ Исус је почетак стварања, почетак обнављања, почетак спасавања, почетак васкрсења и славе бесмртне.
Где год се неко зло у свету жели искоренити, Он је почетак. Без Њега се не може. Где год се неко добро у свету жели назидати, Он је почетак, Без Њега се не може. Жели ли се искоренити неслога и злоба у породици, у селу, у граду, у васцелом свету, без Њега се не може. С Њим се мора почети. Жели ли се унети добра воља, мир, љубав и слога у породици, у селу, у граду, у народу, у васцелом свету, без Њега се не може. Он је почетак.
Зашто се без Христа не може зло искоренити, нити добро насадити? Зато што је свако зло од греха, а грехе једини Он може опраштати. Када Он, и само Он, опрости грех, онда је грех ишчупан из корена. А никакво добро не може се без Њега насадити зато што је у Њега сва ризница добра, све семе добра. Једини је Он сејач добра по њиви света.
Апостол Павле, који је све ово појмио боље од нас, вели: све могу у Исусу Христу који ми моћ даје (Филибљанима 4,13.) а без Исуса Христа ко може почети лечити себе од зла, лечити друге од зла, и усађивати добро у себе, и. усађивати добро у друге? Нико, ваистину нико.
Зато, браћо, ако смо решени зло искорењивати у себи и у другима, и место зла добро усађивати у себе и у друге, почнимо с почетком, то јест почнимо са победитељем зла и сејачем добра — са Господом Исусом Христом.
О Господе Исусе Христе, буди нам Ти почетак у свакој борби против зла, и у сваком добром делу. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič
