The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 23, and New Calendar date May 6.
1. SAINT GEORGE, THE HOLY AND GREAT MARTYR
This glorious and victorious saint was born in Cappadocia the son of wealthy and virtuous parents. His father suffered for Christ and his mother then moved to Palestine. When George grew up, he entered the military, where in his twentieth year, attained the rank of a Tribune and as such was in the service of the Emperor Diocletian. When Diocletian began the terrible persecution against Christians, George came before him and courageously confessed that he is a Christian. The emperor had him thrown into prison and ordered that his feet be placed in a stockade of wooden hobbles and that a heavy stone be placed on his chest. After that, the emperor commanded that George be tied to a wheel under which was a board with large nails and he was to be rotated until his entire body became as one bloody wound. After that, they buried him in a pit with only his head showing above the ground and there they left him for three days and three nights. Then George was given a deadly poison to drink by some magician. But, through all of these sufferings, George continuously prayed to God and God healed him instantly and saved him from death to the great astonishment of the people. When he resurrected a dead man through his prayer, many then accepted the Faith of Christ. Among these also was Alexandra, the wife of the Emperor Athanasius, the chief pagan priest and the farmers: Glycerius, Valerius, Donatus and Therinus. Finally the emperor ordered George and his wife Alexandra beheaded. Blessed Alexandra died on the scaffold before being beheaded. St. George was beheaded in the year 303 A.D. The miracles which have occurred over the grave of St. George are without number. Numerous are his appearances, either in dreams or openly, to those who have invoked him and implored his help from that time until today. Enflamed with love for Christ the Lord, it was not difficult for this saintly George to leave all for the sake of this love: rank, wealth, imperial honor, his friends and the entire world. For this love, the Lord rewarded him with the wealth of unfading glory in heaven and on earth and eternal life in His kingdom. In addition, the Lord bestowed upon him the power and authority to assist all those in miseries and difficulties who honor him and call upon his name.
2. THE HOLY NEO-MARTYR LAZARUS
This neo-martyr Lazarus was a Bulgarian by birth from Gabrovo. As a young man he left the place of his birth and went to Anatolia. Lazarus tended sheep in the village of Soma. As a Christian, Lazarus provoked the wrath of the Turks against himself and was cast into prison by a certain Aga. After prolonged tortures from inhuman tormentors, which Lazarus heroically endured out of love for Christ, this young martyr was killed on April 23, 1802, in his twenty-eighth year. The Lord received him into His eternal courts and glorified him in heaven and on earth. Countless miracles have occurred over the relics of St. Lazarus.
HYMN OF PRAISE
SAINT GEORGE THE GREAT MARTYR
Saint George on a tall horse
Saved the maiden from the dragon,
On his lance, the sign of the Cross,
Holy weapon, invincible,
With that weapon, the dragon he slayed,
The spared maiden, to the father he returned,
With his goodness, he indebted God Himself
With a wreath of glory, God repaid him.
Saint George with a hero's heart,
All wealth, he distributed to the poor,
Rejected the honor and glory of the world
For the sake of the Name of Christ, the Victor,
Sufferings he embraced; sufferings willingly,
His body crushed for the salvation of the soul,
With his goodness, he indebted God Himself,
With a wreath of glory, God repaid him.
George, the Saint and Victor-bearer
Even now walks with the cross on his lance,
Justice he defends, injustice he punishes,
Whoever invokes him with faith and tears,
Whoever prays to him with a repenting soul,
George, the Saint flies to his aid.
With his goodness, he indebted God Himself,
With a wreath of glory, God repaid him
REFLECTION
During a certain uprising in Constantinople during the reign of Emperor Constantine, some embittered men broke off the nose and ears of the statue of the emperor in the city. Many adulators quickly came to the emperor and with great disgust relayed to the emperor how rebels broke the nose and ears from his statues and they asked the emperor to punish the transgressors with the most severe punishment. The great emperor felt his nose and ears with his hands and said to the flatterers: "I feel that my nose and ears are whole and undamaged!" The flatterers were ashamed and withdrew. With every royal generosity we all need to endure insults from others. Yet, with particular caution listen to accusations against other people, which our flatterers bring to us. We should always confess before God and before ourselves, that we, by our sins, deserved even greater insults than those which are perpetrated against us.
CONTEMPLATION
To contemplate the resurrected Lord Jesus:
1. How His resurrection is the beginning of the new and bright day in the history of mankind;
2. How His resurrection is my peace, my strength and the resurrection of my soul while I am still in the body.
HOMILY
About stirring up pure minds
"This is now, beloved, the second letter I am writing to you; through them by way of reminder I am trying to stir up your sincere disposition" (2 St. Peter 3:1).
Do you see brethren, the goal with which the Apostle Peter writes in his epistle? To stir up in people their pure minds! The apostle considers this as the main thing. And truly, it is the main thing. For if in every man the dormant pure mind would be awakened, there would not be a single human soul left on earth who would not have believed in Christ the Lord; who would not have confessed Him as the crucified and resurrected Savior of the world; and who would not have contritely turned to repentance for sins committed by the inducement of an impure mind.
Nothing distances us more from the Good News [Gospel] than an impure mind. What makes the human mind of man impure? Sin makes the human mind impure as milk when you pour in poison; it all becomes poisonous, so the human mind when impure sin enters into it, it all becomes impure. Every sin is impure; every sin makes the mind of man impure, muddy and poisonous. All knowledge which an impure mind possesses is impure as a muddied and soiled image of an object in a muddied and soiled mirror. "To the pure all things are pure" (Titus 1:15), said Paul, the other chief apostle. While Adam had a pure mind in Paradise, all of his knowledge about the Creator and created things was clear and true. Sin darkened his mind and the minds of his descendants. That paradisaical, pure mind of the sinless man is not dead rather is dormant in men under sin. It is necessary only to awaken it and then it will unerringly lead man back to Christ. That is why the apostle takes the responsibility to awaken in men that original pure, clear, discerning mind given to him by God.
O, my brethren, let us assist the holy apostle in awakening of men; He who was crucified upside down on the cross because of His preaching, let us help him in as much as it concerns us, and to awaken in every one of us, our own pure mind. If every one of us does this, we will see that all of us have one mind. For a pure mind is one while an impure mind is legion!
O resurrected Lord, You awaken in us a pure mind through the prayers of Your Holy Apostle Peter.
To You be glory and thanks always. Amen.
1. Свети великомученик Ђорђе. Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико у народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а свети Ђорђе би посечен 303. године. Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у дарству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.
2. Свети мученик Лазар Нови. Овај новомученик, Лазар, беше родом Бугарин из Габрова. Као младић остави своје место рођења и оде у Анадолију. У неком селу, Соми, чуваше Лазар овце. Но као хришћанин изазове гнев Турака против себе, и би бачен у тамницу од некога аге. После дугих мучења нечовечних истјазања, која Лазар јуначки поднесе из љубави према Христу, овај млади мученик би убијен, 23. априла 1802. године у својој 28 години. Господ га прими у вечне дворе Своје, и прослави га на небу и на земљи. Над моштима светог Лазара догодише се многобројна чудеса.
Свети Ђорђе на коњу високу
Од аждаје избави девојку,
На копљу му знаменије крста,
Оружије свето, непобедно,
Тим оружјем аждају порази,
Здраву оцу девојку поврати,
Самог Бога добротом задужи,
Венцем славе Бог му се одужи.
Свети Ђорђе са срцем јуначким,
Све богатство раздаде убогим,
А част светску и славу одбаци
Рад имена Христа Победнога,
Муке прими, муке драговољне,
Тело скруши рад спасења души,
Самог Бога добротом задужи
Венцем славе Бог му се одужи.
Ђорђе свети и победоносни
И сад ходи са копљем крстатим,
Правду брани, неправду кажњава,
Ко га виче с вером и плакањем,
Ко га моли с душевним кајањем,
Ђорђе свети у помоћ му лети.
Ђорђе Бога добротом задужи,
Венцем славе Бог му се одужи.
РАСУЂИВАЊЕ
При некој узбуни у Цариграду у време цара Константина неки озлојеђени људи одбију нос и уши на кипу царевом у граду. Ласкавци многи пак брзо дођу к цару и, као са великим гнушањем, испричају цару, како су бунтовници одбили нос и уши на његовом кипу тражећи од цара да казни преступнике највећом казном. А велики овај цар опипа се руком по носу и ушима и рекне удварачима: „Ја осећам да су ми и нос и уши читави и неповређени!” Удварачи се постидеше и удаљише.
Са оваквом царском великодушношћу треба ми сви да подносимо увреде од других. И још: с нарочитом осторожношћу да слушамо потворе на друге људе, које нам удварачи наши достављају. Вазда пак треба да исповедамо пред Богом и самим собом, да смо ми гресима својим заслужили и много веће увреде од оних које нам се чине.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како је Његово васкрсење почетак новог и светлог дана у историји човечјег рода;
2. како је Његово васкрсење мир мој, и сила моја и васкрсење душе моје још док сам у телу.
БЕСЕДА
о буђењу чистога разума
Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум (Друга Петрова 3, 1)
Видите ли, браћо, с каквим циљем апостол Петар пише своје посланице? Да пробуди код људи њихов чисти разум! То апостол сматра за главно. И заиста то и јесте главно. Јер кад би се у свих људи пробудио успавани чисти разум, не би остало ниједне људске душе на земљи, која не би поверовала у Христа Господа, која Га не би исповедила као распетог и васкрслог Спаситеља света, и која не би скрушено прибегла покајању за учињене грехе по наговору нечиста разума.
Ништа тако не удаљава од Јеванђеља као нечист разум. Шта чини разум људски нечистим? Грех. Као млеко кад се у њ наспе отров што постане све отровом, тако и разум људски кад у њ уђе нечист грех сав постане нечистотом. Сваки је грех нечистота; сваки грех чини разум човеков нечистим, мутним, отрованим. Све знање које има нечист разум јесте нечисто. Као мутни и прљави ликови предмета у мутном и прљавом огледалу. Чистоме све је чисто, рекао је други врховни апостол. Док је Адам имао чист разум у Рају, све његово знање о Творцу и створењима било је јасно и истинито. Но грех је помрачио и његов разум и разум његових потомака. Онај рајски, чисти разум безгрешног човека није мртав него је успаван у људима под грехом. Треба га само пробудити, и он ће онда непогрешно привести човека ка Христу. Зато апостол и ставља себи у дужност, да код људи пробуди тај првобитни, чисти, јасни, видовити, од Бога дани разум.
О браћо моја, помозимо у буђењу људи светом апостолу, који се на крст стрмоглав распе ради своје проповеди, помозимо му бар у колико се нас самих тиче, и пробудимо сваки свој чист разум. И кад свак од нас то учини, видећемо, да сви имамо један разум. Јер чист разум је један, док је нечист разум — легион!
О васкрсли Господе, пробуди Ти у нама чисти разум молитвама Твога светог апостола Петра. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič
1. SAINT GEORGE, THE HOLY AND GREAT MARTYR
This glorious and victorious saint was born in Cappadocia the son of wealthy and virtuous parents. His father suffered for Christ and his mother then moved to Palestine. When George grew up, he entered the military, where in his twentieth year, attained the rank of a Tribune and as such was in the service of the Emperor Diocletian. When Diocletian began the terrible persecution against Christians, George came before him and courageously confessed that he is a Christian. The emperor had him thrown into prison and ordered that his feet be placed in a stockade of wooden hobbles and that a heavy stone be placed on his chest. After that, the emperor commanded that George be tied to a wheel under which was a board with large nails and he was to be rotated until his entire body became as one bloody wound. After that, they buried him in a pit with only his head showing above the ground and there they left him for three days and three nights. Then George was given a deadly poison to drink by some magician. But, through all of these sufferings, George continuously prayed to God and God healed him instantly and saved him from death to the great astonishment of the people. When he resurrected a dead man through his prayer, many then accepted the Faith of Christ. Among these also was Alexandra, the wife of the Emperor Athanasius, the chief pagan priest and the farmers: Glycerius, Valerius, Donatus and Therinus. Finally the emperor ordered George and his wife Alexandra beheaded. Blessed Alexandra died on the scaffold before being beheaded. St. George was beheaded in the year 303 A.D. The miracles which have occurred over the grave of St. George are without number. Numerous are his appearances, either in dreams or openly, to those who have invoked him and implored his help from that time until today. Enflamed with love for Christ the Lord, it was not difficult for this saintly George to leave all for the sake of this love: rank, wealth, imperial honor, his friends and the entire world. For this love, the Lord rewarded him with the wealth of unfading glory in heaven and on earth and eternal life in His kingdom. In addition, the Lord bestowed upon him the power and authority to assist all those in miseries and difficulties who honor him and call upon his name.
2. THE HOLY NEO-MARTYR LAZARUS
This neo-martyr Lazarus was a Bulgarian by birth from Gabrovo. As a young man he left the place of his birth and went to Anatolia. Lazarus tended sheep in the village of Soma. As a Christian, Lazarus provoked the wrath of the Turks against himself and was cast into prison by a certain Aga. After prolonged tortures from inhuman tormentors, which Lazarus heroically endured out of love for Christ, this young martyr was killed on April 23, 1802, in his twenty-eighth year. The Lord received him into His eternal courts and glorified him in heaven and on earth. Countless miracles have occurred over the relics of St. Lazarus.
HYMN OF PRAISE
SAINT GEORGE THE GREAT MARTYR
Saint George on a tall horse
Saved the maiden from the dragon,
On his lance, the sign of the Cross,
Holy weapon, invincible,
With that weapon, the dragon he slayed,
The spared maiden, to the father he returned,
With his goodness, he indebted God Himself
With a wreath of glory, God repaid him.
Saint George with a hero's heart,
All wealth, he distributed to the poor,
Rejected the honor and glory of the world
For the sake of the Name of Christ, the Victor,
Sufferings he embraced; sufferings willingly,
His body crushed for the salvation of the soul,
With his goodness, he indebted God Himself,
With a wreath of glory, God repaid him.
George, the Saint and Victor-bearer
Even now walks with the cross on his lance,
Justice he defends, injustice he punishes,
Whoever invokes him with faith and tears,
Whoever prays to him with a repenting soul,
George, the Saint flies to his aid.
With his goodness, he indebted God Himself,
With a wreath of glory, God repaid him
REFLECTION
During a certain uprising in Constantinople during the reign of Emperor Constantine, some embittered men broke off the nose and ears of the statue of the emperor in the city. Many adulators quickly came to the emperor and with great disgust relayed to the emperor how rebels broke the nose and ears from his statues and they asked the emperor to punish the transgressors with the most severe punishment. The great emperor felt his nose and ears with his hands and said to the flatterers: "I feel that my nose and ears are whole and undamaged!" The flatterers were ashamed and withdrew. With every royal generosity we all need to endure insults from others. Yet, with particular caution listen to accusations against other people, which our flatterers bring to us. We should always confess before God and before ourselves, that we, by our sins, deserved even greater insults than those which are perpetrated against us.
CONTEMPLATION
To contemplate the resurrected Lord Jesus:
1. How His resurrection is the beginning of the new and bright day in the history of mankind;
2. How His resurrection is my peace, my strength and the resurrection of my soul while I am still in the body.
HOMILY
About stirring up pure minds
"This is now, beloved, the second letter I am writing to you; through them by way of reminder I am trying to stir up your sincere disposition" (2 St. Peter 3:1).
Do you see brethren, the goal with which the Apostle Peter writes in his epistle? To stir up in people their pure minds! The apostle considers this as the main thing. And truly, it is the main thing. For if in every man the dormant pure mind would be awakened, there would not be a single human soul left on earth who would not have believed in Christ the Lord; who would not have confessed Him as the crucified and resurrected Savior of the world; and who would not have contritely turned to repentance for sins committed by the inducement of an impure mind.
Nothing distances us more from the Good News [Gospel] than an impure mind. What makes the human mind of man impure? Sin makes the human mind impure as milk when you pour in poison; it all becomes poisonous, so the human mind when impure sin enters into it, it all becomes impure. Every sin is impure; every sin makes the mind of man impure, muddy and poisonous. All knowledge which an impure mind possesses is impure as a muddied and soiled image of an object in a muddied and soiled mirror. "To the pure all things are pure" (Titus 1:15), said Paul, the other chief apostle. While Adam had a pure mind in Paradise, all of his knowledge about the Creator and created things was clear and true. Sin darkened his mind and the minds of his descendants. That paradisaical, pure mind of the sinless man is not dead rather is dormant in men under sin. It is necessary only to awaken it and then it will unerringly lead man back to Christ. That is why the apostle takes the responsibility to awaken in men that original pure, clear, discerning mind given to him by God.
O, my brethren, let us assist the holy apostle in awakening of men; He who was crucified upside down on the cross because of His preaching, let us help him in as much as it concerns us, and to awaken in every one of us, our own pure mind. If every one of us does this, we will see that all of us have one mind. For a pure mind is one while an impure mind is legion!
O resurrected Lord, You awaken in us a pure mind through the prayers of Your Holy Apostle Peter.
To You be glory and thanks always. Amen.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
23. АПРИЛ (стари) или 6. МАЈ (нови календар)
1. Свети великомученик Ђорђе. Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико у народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а свети Ђорђе би посечен 303. године. Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у дарству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.
2. Свети мученик Лазар Нови. Овај новомученик, Лазар, беше родом Бугарин из Габрова. Као младић остави своје место рођења и оде у Анадолију. У неком селу, Соми, чуваше Лазар овце. Но као хришћанин изазове гнев Турака против себе, и би бачен у тамницу од некога аге. После дугих мучења нечовечних истјазања, која Лазар јуначки поднесе из љубави према Христу, овај млади мученик би убијен, 23. априла 1802. године у својој 28 години. Господ га прими у вечне дворе Своје, и прослави га на небу и на земљи. Над моштима светог Лазара догодише се многобројна чудеса.
Свети Ђорђе на коњу високу
Од аждаје избави девојку,
На копљу му знаменије крста,
Оружије свето, непобедно,
Тим оружјем аждају порази,
Здраву оцу девојку поврати,
Самог Бога добротом задужи,
Венцем славе Бог му се одужи.
Свети Ђорђе са срцем јуначким,
Све богатство раздаде убогим,
А част светску и славу одбаци
Рад имена Христа Победнога,
Муке прими, муке драговољне,
Тело скруши рад спасења души,
Самог Бога добротом задужи
Венцем славе Бог му се одужи.
Ђорђе свети и победоносни
И сад ходи са копљем крстатим,
Правду брани, неправду кажњава,
Ко га виче с вером и плакањем,
Ко га моли с душевним кајањем,
Ђорђе свети у помоћ му лети.
Ђорђе Бога добротом задужи,
Венцем славе Бог му се одужи.
РАСУЂИВАЊЕ
При некој узбуни у Цариграду у време цара Константина неки озлојеђени људи одбију нос и уши на кипу царевом у граду. Ласкавци многи пак брзо дођу к цару и, као са великим гнушањем, испричају цару, како су бунтовници одбили нос и уши на његовом кипу тражећи од цара да казни преступнике највећом казном. А велики овај цар опипа се руком по носу и ушима и рекне удварачима: „Ја осећам да су ми и нос и уши читави и неповређени!” Удварачи се постидеше и удаљише.
Са оваквом царском великодушношћу треба ми сви да подносимо увреде од других. И још: с нарочитом осторожношћу да слушамо потворе на друге људе, које нам удварачи наши достављају. Вазда пак треба да исповедамо пред Богом и самим собом, да смо ми гресима својим заслужили и много веће увреде од оних које нам се чине.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како је Његово васкрсење почетак новог и светлог дана у историји човечјег рода;
2. како је Његово васкрсење мир мој, и сила моја и васкрсење душе моје још док сам у телу.
БЕСЕДА
о буђењу чистога разума
Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум (Друга Петрова 3, 1)
Видите ли, браћо, с каквим циљем апостол Петар пише своје посланице? Да пробуди код људи њихов чисти разум! То апостол сматра за главно. И заиста то и јесте главно. Јер кад би се у свих људи пробудио успавани чисти разум, не би остало ниједне људске душе на земљи, која не би поверовала у Христа Господа, која Га не би исповедила као распетог и васкрслог Спаситеља света, и која не би скрушено прибегла покајању за учињене грехе по наговору нечиста разума.
Ништа тако не удаљава од Јеванђеља као нечист разум. Шта чини разум људски нечистим? Грех. Као млеко кад се у њ наспе отров што постане све отровом, тако и разум људски кад у њ уђе нечист грех сав постане нечистотом. Сваки је грех нечистота; сваки грех чини разум човеков нечистим, мутним, отрованим. Све знање које има нечист разум јесте нечисто. Као мутни и прљави ликови предмета у мутном и прљавом огледалу. Чистоме све је чисто, рекао је други врховни апостол. Док је Адам имао чист разум у Рају, све његово знање о Творцу и створењима било је јасно и истинито. Но грех је помрачио и његов разум и разум његових потомака. Онај рајски, чисти разум безгрешног човека није мртав него је успаван у људима под грехом. Треба га само пробудити, и он ће онда непогрешно привести човека ка Христу. Зато апостол и ставља себи у дужност, да код људи пробуди тај првобитни, чисти, јасни, видовити, од Бога дани разум.
О браћо моја, помозимо у буђењу људи светом апостолу, који се на крст стрмоглав распе ради своје проповеди, помозимо му бар у колико се нас самих тиче, и пробудимо сваки свој чист разум. И кад свак од нас то учини, видећемо, да сви имамо један разум. Јер чист разум је један, док је нечист разум — легион!
О васкрсли Господе, пробуди Ти у нама чисти разум молитвама Твога светог апостола Петра. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič
