The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date April 16, and New Calendar date April 29.
1. THE HOLY FEMALE MARTYRS AGAPE, CHIONIA AND IRENE
All three were sisters from the vicinity of Aquileia. When Emperor Diocletian was staying in Aquileia he ordered that the distinguished spiritual father Chrysogonus be killed. At that time, an aged Presbyter Zoilus had a vision in which the location of the unburied body of Chrysogonus was revealed. Hurrying, the elder found the martyred body of Chrysogonus, placed it in a sarcophagus and kept it in his home. Thirty days later, St. Chrysogonus appeared to him and informed him that, in the course of nine days, those three maidens would suffer martyrdom and that he, too, would also die at that time. The same news was received in a vision by Anastasia, [ a woman endowed with moral and spiritual insight], who had followed the example of her teacher, Chrysogonus. Indeed, after nine days the Elder Zoilus died and those three sisters were brought to trial before the emperor. The emperor urged these three maidens to worship the idols, but they all refused and confessed their steadfast faith in Christ. Irene said to the emperor: "How stupid it is to worship things made of stone and wood, which were ordered for an agreed price and made by the hands of a mortal man." The enraged emperor cast them into prison. When the emperor departed for Macedonia, all slaves and prisoners were taken with him, among whom were these three saintly maidens. The emperor turned them over to a certain Commander Dulcitius for torturing. This commander, inflamed by dark passion, wanted to defile the virgins however, when the commander attempted to enter the prison while the virgins were praying to God he went insane. He fell among the black cauldrons and pots before the gates and began to embrace and kiss them and departed sooty and blackened. The emperor upon hearing about this incident ordered that another commander, Sisinius, take over the trial of these sisters. After prolonged torture, the judge condemned the first two sisters to death by burning and he detained Irene for a while longer hoping to defile her. But, when he sent Irene to the brothel with the soldiers, an angel of God saved this chaste virgin and staved off these soldiers and brought her to a hill. The next day, the commander with his soldiers went to this hill and were unable to ascend it. He then ordered that Irene be shot with arrows. St. Anastasia [the disciple of Chrysogonus] gathered the bodies of these three sisters into one place and honorably buried them. They all suffered honorably for Christ the King and Lord about the year 304 A.D.
2. THE HOLY MARTYR LEONIDES AND WITH HIM THE FEMALE MARTYRS: CHARIESSA, NICE, GALINA, CALLIS, NUNECHIA, BASILLISSA AND THEODORA
They were thrown into the sea but the sea received them not. They walked upon the sea as upon dry land and sang to God: "One field of battle, I ran O Lord, and the army pursued me; O Lord I did not deny You; O Lord, save my soul!" Seeing them the heathens, at first, were amazed but after that tied stones around their necks and again threw them into the depths of the sea and they drowned. They all suffered honorably for Christ the King and Lord in the year 281 A.D.
HYMN OF PRAISE
THE HOLY FEMALE MARTYRS AGAPIA, CHIONA AND IRENE
Chaste souls, chaste bodies,
As three lilies, pure and white,
Three sisters, heroines,
he golden chests of the Holy Spirit,
Blood, they spilled; their life they gave,
Crowned with wreaths.
Agapia, love pure,
Chiona, glistens as the snow,
And Irene, the name of peace.
In torments as in the midst of a feast
Glorified the Living God
And the resurrected Lord:
Most High God, whatever we have
Behold, to You, we give all:
Body, soul and all pains -
All You receive into Your hands!
From the molten fire, save the body,
From eternal wrath, save the soul!
O, thanks be to You, that You created us,
And even made us worthy of sufferings!
Three sisters, three virgins,
Martyrs, for the sake of the Trinity.
REFLECTION
A story of the Elder Barlaam. A certain man had three friends. Two of them he loved sincerely, but with tedium, he avoided the third. It so happened that the king summoned this man before him to render account and to repay his debt. He turned for help to his first friend who rejected him and departed. He then turned to his second friend but even he did not help him. With shame, he then turned to the third friend and he joyfully accompanied him before the king. The interpretation is this: the first friend is wealth; the second friend is a relative; the third friend is the good works of men in this world ; The king is God. Who, through death, sends summons and seeks payment of debt. A dying man seeks help in his wealth, but it turns away and passes on immediately into the hands of another owner. He then turns to his relatives, but his relatives send him off alone and they remain. Then, he reminds himself of his good works, which he carried out with tedium and these immediately accompany him on the path in the presence of the King and Judge. He, who has ears to hear, let him hear. The only companions of the soul to the other world are the works of man, be they good or be they bad. All of that which was dear and precious to man, leaves him and turns from him. Only his works, to the very last one, accompany him. He, who has a mind to understand, let him understand.
CONTEMPLATION
To contemplate the resurrected Lord Jesus:
1. How according to the testimony of St. Paul He appeared alive to five hundred people at once; "After that, He appeared to more than five hundred brothers at once, most of whom are still living, though some have fallen asleep " (1 Corinthians 15:6);
2. How He appeared to the Apostle James and, again, according to the testimony of the Apostle Paul: "After that, He appeared to James, then to all the apostles" (1 Corinthians 15:7);
3. How at the time of the Apostle Paul, there were still living many outside the circle of the apostles, who had seen Him.
HOMILY
About sobering up from sin
"Become sober as you ought and stop sinning" (1 Corinthians 15:34).
The Apostle Paul gives this commandment in relation to the resurrection of Christ. Since he had enumerated many proofs of the resurrection of the Lord, he decisively commands the faithful to sober up as is needed and not to sin anymore.
Why does the apostle place our sobriety on the dependence of the resurrection of the Lord? Because the resurrection of Christ from the dead is the main rebuttal to sinning. And, because nothing else in this world can turn us away from sinning as the knowledge that the Lord resurrected from the grave and now, sits alive on the Throne of Glory and is awaiting us on His judgment. Sinning, after that knowledge, is completely absurd. Sobering up from sinning, after that knowledge, is perfectly natural and reasonable.
"Become sober as your ought!" Not half-heartedly, but completely. Dismiss from your minds even the remembrance of sin. For sin is like a plant which can grow even in the most parched places. One drop of moisture and, seemingly, a withered plant becomes green. One remembrance of a seemingly long forgotten dead sin makes it come alive and causes it to become stronger.
The heathens and sinners, who did not have the example of the resurrection of the dead and are sinning, will have some kind of justification at the Judgment. They will say: "There was nothing so powerful that could have sobered us up from sinning. We believed that the grave was the last delta of the river of human life, for we did not have any proof of life after death." Thus, will the heathens speak? But, how will you Christians justify yourselves, you who learned of the resurrection of Christ and have not sobered up; you who have heard so many testimonies of the resurrection and the judgment and yet you continue to sin? How are you going to justify yourselves?
My brethren, sober up for once as you should and do not sin for Christ is risen from the grave. O resurrected and living Lord, help us to sober up from sin once and for all.
To You be glory and thanks always. Amen.
1. Свете мученице Агапија, Хионија и Ирина. Сестре рођене, из околине Аквилеје. Кад се цар Диоклецијан бављаше у Аквилеји нареди да се погуби знаменити духовник Хрисогон. У то време неки стари презвитер Зоил имаше виђење којим му се откри, где се налази тело Хрисогоново несахрањено. Пожури старац, нађе тело мучениково, положи га у сандук и држаше у своме дому. Тридесети дан после тога јави му се свети Хрисогон и извести га, да ће у току девет дана оне три девојке мученички пострадати, а да ће и он у том времену преставити се. Исто то извешће прими у виђењу и Анастасија Узорешителница, која беше пошла за својим учитељем Хрисогоном. И заиста после 9 дана и старац Зоил престави се, и оне три сестре изведене беху на суд пред цара. Цар саветоваше свете девојке, да се поклоне идолима, но оне све отказаше и исповедише своју тврду веру у Христа Ирина рече цару, како је глупо клањати се стварима од камена и дрвета, које су поручене, за погођену цену, да се направе рукама каквог смртног човека. Разјарен цар баци их у тамницу. А када цар пође у Македонију, поведоше за њим све робове и сужње, међу којима и ове три свете. Даде их цар неком војводи Дулкитију на истјазање. Овај војвода распаљен мрачном страшћу, хтеде да оскрвни девице, но када хтеде ући к њима у тамницу, у време када се оне мољаху Богу, њему се узе памет, те нападе на црне котлове и лонце испред врата да грли и љуби, те тако сав оде гарав и црн. Чувши цар за овај случај нареди, да други војвода Сисиније, предузме суђење овим сестрама. После тешког истјазања судија осуди прве две сестре на сажежење, а Ирину задржа још неко време надајући се, да ће је. моћи оскврнити. Но када посла Ирину по војницима у блудилиште, ангели Божји спасоше ову чисту девицу, вратише војнике а њу изведоше на једно брдо. Сутрадан изађе војвода с војницима ка томе брду, но не могавши се успети нареди, те Ирину стрелама устрелише. Света Анастасија прикупи сва три тела на једно место и чесно сахрани. Све чесно пострадаше за Христа Цара и Господа око 304. године.
2. Свете мученице Леонид и с њим мученице: Хариеса, Никија. Галина, Калида Нунехија, Василиса и Теодора. Бачене у море, но море их не прими. Оне хођаху по мору као по суху и појаху Богу: Једно поприште трчах, Господе, и војска гоњаше за мном, Господе, и не одрекох се Тебе, Господе, спаси дух мој! — видећи их тако незнабошци најпре се задивише, но по том везаше им камење о врат и поново их бацише у дубину морску, и потопише. Сви чесно пострадаше за Христа Цара и Господа 281. године.
Чисте душе, чиста тела,
Ко три крина, чиста бела,
Три сестрице јунакиње,
Светог Духа златне скриње,
Крв пролише. живот даше,
Венцима се увенчаше.
Агапија — љубав чиста,
Хионија — ко снег блиста,
И Ирина — име мира,
У мукама ко сред пира
Величаху живог Бога
И Господа Васкрслога:
Вишњи Боже што имамо
Теби, ево, све давамо:
Тело, душу, и све муке —
Све у Твоје прими руке!
Спаси тело огња течног,
Спаси душу гнева вечног!
О хвала Ти што нас створи,
И још мука удостоји! —
Три сестрице, три девице,
Због Тројице мученице.
РАСУЂИВАЊЕ
Прича старца Варлаама. Имао један човек три пријатеља; два од њих љубљаше он искрено, а трећега с досадом избегаваше. Деси се да цар позва тог човека да плати дуг. Он се обрати за помоћ првом пријатељу, но овај га се одрече и оде. Он се обрати другом, но ни овај му не поможе. Он се са стидом обрати трећем, и овај радосно пође са њим пред цара. Толковање: први пријатељ је богатство, други родбина, а трећи добра дела човекова у овом свету. Цар је Бог који кроз смрт шаље позив и тражи дуг. Човек умирући тражи помоћи у свога богатства, но ово се окреће и прелази одмах у руке другог господара. Тада се он обраћа родбини, но родбина га испраћа самог и остаје. Тада он помишља на добра дела своја, која је с досадом вршио, и ова одмах полазе са њим на пут пред Цара и Судију. — Ко има уши да чује, нека чује. Једини пратиоци душе за онај свет јесу дела човекова, било добра, било зла. Све оно што је човеку било мило и драго оставља га и окреће се од њега; само дела његова, сва до једнога, иду са њим. Ко има разум да разуме, нека разуме.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како се јавио жив, после смрти, пет стотини људи одједном, по сведочанству апостола Павла;
2. како се јавио апостолу Јакову, опет по сведочанству апостола Павла (Прва Коринћанима 15, 6–7);
3. како су у време апостола Павла били живи још многи изван круга апостола, који су Га видели.
БЕСЕДА
о отрежњењу од греха
Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите (Прва Коринћанима 15,34)
Ову заповест даје апостол у вези са васкрсењем Христовим Пошто је изређао многе доказе васкрсења Господњег, он одлучно заповеда вернима, да се отрезне као што треба и да више не греше.
Зашто апостол ставља наше отрежњење у зависност од васкрсења Господа? Зато што је васкрсење Христа из мртвих главни утук грешењу. И зато што нас ништа у свету не може одвратити од грешења као сазнање, да је Господ устао из гроба, да жив седи сада на престолу славе, и да чека нас на Своме Суду. Грешење и после тога сазнања савршено је безумље. А отрежњење од грешења после тога сазнања савршено је природно и разумно.
Отријезните се једанпут као што треба! Не полутански него потпуно. Избите из своје памети и сећање на грех. Јер грех је као биљка која може расти и у најбезводнијим крајевима. Једна кап влаге — и привидно усахла биљка озелени. И једно сећање на привидно давно умрли грех оживљава га и чини силним.
Незнабошци, који не имадоше пример васкрсења из мртвих и грешише, имаће неког оправдања на Суду. Они ће рећи: није било ништа тако силно што би нас могло отрезнити од грешења. Ми смо држали да је гроб последње ушће реке човечјег живота, јер нисмо имали доказа живота после смрти. Тако ће незнабошци. Али како ћете се ви, хришћани, оправдати, ви који сазнасте за васкрсење Христа и не отрезнисте се; ви који чусте толика сведочанства о Васкрсу и о Суду, и продужисте грешити, — како ћете се ви оправдати? Браћо моја, отрезните се једанпут као што треба и не. грешите, јер Христос васкрсе из гроба. О васкрсли и живи Господе, помози нам отрезнити се од грешења једном за свагда. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič
1. THE HOLY FEMALE MARTYRS AGAPE, CHIONIA AND IRENE
All three were sisters from the vicinity of Aquileia. When Emperor Diocletian was staying in Aquileia he ordered that the distinguished spiritual father Chrysogonus be killed. At that time, an aged Presbyter Zoilus had a vision in which the location of the unburied body of Chrysogonus was revealed. Hurrying, the elder found the martyred body of Chrysogonus, placed it in a sarcophagus and kept it in his home. Thirty days later, St. Chrysogonus appeared to him and informed him that, in the course of nine days, those three maidens would suffer martyrdom and that he, too, would also die at that time. The same news was received in a vision by Anastasia, [ a woman endowed with moral and spiritual insight], who had followed the example of her teacher, Chrysogonus. Indeed, after nine days the Elder Zoilus died and those three sisters were brought to trial before the emperor. The emperor urged these three maidens to worship the idols, but they all refused and confessed their steadfast faith in Christ. Irene said to the emperor: "How stupid it is to worship things made of stone and wood, which were ordered for an agreed price and made by the hands of a mortal man." The enraged emperor cast them into prison. When the emperor departed for Macedonia, all slaves and prisoners were taken with him, among whom were these three saintly maidens. The emperor turned them over to a certain Commander Dulcitius for torturing. This commander, inflamed by dark passion, wanted to defile the virgins however, when the commander attempted to enter the prison while the virgins were praying to God he went insane. He fell among the black cauldrons and pots before the gates and began to embrace and kiss them and departed sooty and blackened. The emperor upon hearing about this incident ordered that another commander, Sisinius, take over the trial of these sisters. After prolonged torture, the judge condemned the first two sisters to death by burning and he detained Irene for a while longer hoping to defile her. But, when he sent Irene to the brothel with the soldiers, an angel of God saved this chaste virgin and staved off these soldiers and brought her to a hill. The next day, the commander with his soldiers went to this hill and were unable to ascend it. He then ordered that Irene be shot with arrows. St. Anastasia [the disciple of Chrysogonus] gathered the bodies of these three sisters into one place and honorably buried them. They all suffered honorably for Christ the King and Lord about the year 304 A.D.
2. THE HOLY MARTYR LEONIDES AND WITH HIM THE FEMALE MARTYRS: CHARIESSA, NICE, GALINA, CALLIS, NUNECHIA, BASILLISSA AND THEODORA
They were thrown into the sea but the sea received them not. They walked upon the sea as upon dry land and sang to God: "One field of battle, I ran O Lord, and the army pursued me; O Lord I did not deny You; O Lord, save my soul!" Seeing them the heathens, at first, were amazed but after that tied stones around their necks and again threw them into the depths of the sea and they drowned. They all suffered honorably for Christ the King and Lord in the year 281 A.D.
HYMN OF PRAISE
THE HOLY FEMALE MARTYRS AGAPIA, CHIONA AND IRENE
Chaste souls, chaste bodies,
As three lilies, pure and white,
Three sisters, heroines,
he golden chests of the Holy Spirit,
Blood, they spilled; their life they gave,
Crowned with wreaths.
Agapia, love pure,
Chiona, glistens as the snow,
And Irene, the name of peace.
In torments as in the midst of a feast
Glorified the Living God
And the resurrected Lord:
Most High God, whatever we have
Behold, to You, we give all:
Body, soul and all pains -
All You receive into Your hands!
From the molten fire, save the body,
From eternal wrath, save the soul!
O, thanks be to You, that You created us,
And even made us worthy of sufferings!
Three sisters, three virgins,
Martyrs, for the sake of the Trinity.
REFLECTION
A story of the Elder Barlaam. A certain man had three friends. Two of them he loved sincerely, but with tedium, he avoided the third. It so happened that the king summoned this man before him to render account and to repay his debt. He turned for help to his first friend who rejected him and departed. He then turned to his second friend but even he did not help him. With shame, he then turned to the third friend and he joyfully accompanied him before the king. The interpretation is this: the first friend is wealth; the second friend is a relative; the third friend is the good works of men in this world ; The king is God. Who, through death, sends summons and seeks payment of debt. A dying man seeks help in his wealth, but it turns away and passes on immediately into the hands of another owner. He then turns to his relatives, but his relatives send him off alone and they remain. Then, he reminds himself of his good works, which he carried out with tedium and these immediately accompany him on the path in the presence of the King and Judge. He, who has ears to hear, let him hear. The only companions of the soul to the other world are the works of man, be they good or be they bad. All of that which was dear and precious to man, leaves him and turns from him. Only his works, to the very last one, accompany him. He, who has a mind to understand, let him understand.
CONTEMPLATION
To contemplate the resurrected Lord Jesus:
1. How according to the testimony of St. Paul He appeared alive to five hundred people at once; "After that, He appeared to more than five hundred brothers at once, most of whom are still living, though some have fallen asleep " (1 Corinthians 15:6);
2. How He appeared to the Apostle James and, again, according to the testimony of the Apostle Paul: "After that, He appeared to James, then to all the apostles" (1 Corinthians 15:7);
3. How at the time of the Apostle Paul, there were still living many outside the circle of the apostles, who had seen Him.
HOMILY
About sobering up from sin
"Become sober as you ought and stop sinning" (1 Corinthians 15:34).
The Apostle Paul gives this commandment in relation to the resurrection of Christ. Since he had enumerated many proofs of the resurrection of the Lord, he decisively commands the faithful to sober up as is needed and not to sin anymore.
Why does the apostle place our sobriety on the dependence of the resurrection of the Lord? Because the resurrection of Christ from the dead is the main rebuttal to sinning. And, because nothing else in this world can turn us away from sinning as the knowledge that the Lord resurrected from the grave and now, sits alive on the Throne of Glory and is awaiting us on His judgment. Sinning, after that knowledge, is completely absurd. Sobering up from sinning, after that knowledge, is perfectly natural and reasonable.
"Become sober as your ought!" Not half-heartedly, but completely. Dismiss from your minds even the remembrance of sin. For sin is like a plant which can grow even in the most parched places. One drop of moisture and, seemingly, a withered plant becomes green. One remembrance of a seemingly long forgotten dead sin makes it come alive and causes it to become stronger.
The heathens and sinners, who did not have the example of the resurrection of the dead and are sinning, will have some kind of justification at the Judgment. They will say: "There was nothing so powerful that could have sobered us up from sinning. We believed that the grave was the last delta of the river of human life, for we did not have any proof of life after death." Thus, will the heathens speak? But, how will you Christians justify yourselves, you who learned of the resurrection of Christ and have not sobered up; you who have heard so many testimonies of the resurrection and the judgment and yet you continue to sin? How are you going to justify yourselves?
My brethren, sober up for once as you should and do not sin for Christ is risen from the grave. O resurrected and living Lord, help us to sober up from sin once and for all.
To You be glory and thanks always. Amen.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
16. АПРИЛ (стари) или 29. АПРИЛ (нови календар)
1. Свете мученице Агапија, Хионија и Ирина. Сестре рођене, из околине Аквилеје. Кад се цар Диоклецијан бављаше у Аквилеји нареди да се погуби знаменити духовник Хрисогон. У то време неки стари презвитер Зоил имаше виђење којим му се откри, где се налази тело Хрисогоново несахрањено. Пожури старац, нађе тело мучениково, положи га у сандук и држаше у своме дому. Тридесети дан после тога јави му се свети Хрисогон и извести га, да ће у току девет дана оне три девојке мученички пострадати, а да ће и он у том времену преставити се. Исто то извешће прими у виђењу и Анастасија Узорешителница, која беше пошла за својим учитељем Хрисогоном. И заиста после 9 дана и старац Зоил престави се, и оне три сестре изведене беху на суд пред цара. Цар саветоваше свете девојке, да се поклоне идолима, но оне све отказаше и исповедише своју тврду веру у Христа Ирина рече цару, како је глупо клањати се стварима од камена и дрвета, које су поручене, за погођену цену, да се направе рукама каквог смртног човека. Разјарен цар баци их у тамницу. А када цар пође у Македонију, поведоше за њим све робове и сужње, међу којима и ове три свете. Даде их цар неком војводи Дулкитију на истјазање. Овај војвода распаљен мрачном страшћу, хтеде да оскрвни девице, но када хтеде ући к њима у тамницу, у време када се оне мољаху Богу, њему се узе памет, те нападе на црне котлове и лонце испред врата да грли и љуби, те тако сав оде гарав и црн. Чувши цар за овај случај нареди, да други војвода Сисиније, предузме суђење овим сестрама. После тешког истјазања судија осуди прве две сестре на сажежење, а Ирину задржа још неко време надајући се, да ће је. моћи оскврнити. Но када посла Ирину по војницима у блудилиште, ангели Божји спасоше ову чисту девицу, вратише војнике а њу изведоше на једно брдо. Сутрадан изађе војвода с војницима ка томе брду, но не могавши се успети нареди, те Ирину стрелама устрелише. Света Анастасија прикупи сва три тела на једно место и чесно сахрани. Све чесно пострадаше за Христа Цара и Господа око 304. године.
2. Свете мученице Леонид и с њим мученице: Хариеса, Никија. Галина, Калида Нунехија, Василиса и Теодора. Бачене у море, но море их не прими. Оне хођаху по мору као по суху и појаху Богу: Једно поприште трчах, Господе, и војска гоњаше за мном, Господе, и не одрекох се Тебе, Господе, спаси дух мој! — видећи их тако незнабошци најпре се задивише, но по том везаше им камење о врат и поново их бацише у дубину морску, и потопише. Сви чесно пострадаше за Христа Цара и Господа 281. године.
Чисте душе, чиста тела,
Ко три крина, чиста бела,
Три сестрице јунакиње,
Светог Духа златне скриње,
Крв пролише. живот даше,
Венцима се увенчаше.
Агапија — љубав чиста,
Хионија — ко снег блиста,
И Ирина — име мира,
У мукама ко сред пира
Величаху живог Бога
И Господа Васкрслога:
Вишњи Боже што имамо
Теби, ево, све давамо:
Тело, душу, и све муке —
Све у Твоје прими руке!
Спаси тело огња течног,
Спаси душу гнева вечног!
О хвала Ти што нас створи,
И још мука удостоји! —
Три сестрице, три девице,
Због Тројице мученице.
РАСУЂИВАЊЕ
Прича старца Варлаама. Имао један човек три пријатеља; два од њих љубљаше он искрено, а трећега с досадом избегаваше. Деси се да цар позва тог човека да плати дуг. Он се обрати за помоћ првом пријатељу, но овај га се одрече и оде. Он се обрати другом, но ни овај му не поможе. Он се са стидом обрати трећем, и овај радосно пође са њим пред цара. Толковање: први пријатељ је богатство, други родбина, а трећи добра дела човекова у овом свету. Цар је Бог који кроз смрт шаље позив и тражи дуг. Човек умирући тражи помоћи у свога богатства, но ово се окреће и прелази одмах у руке другог господара. Тада се он обраћа родбини, но родбина га испраћа самог и остаје. Тада он помишља на добра дела своја, која је с досадом вршио, и ова одмах полазе са њим на пут пред Цара и Судију. — Ко има уши да чује, нека чује. Једини пратиоци душе за онај свет јесу дела човекова, било добра, било зла. Све оно што је човеку било мило и драго оставља га и окреће се од њега; само дела његова, сва до једнога, иду са њим. Ко има разум да разуме, нека разуме.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како се јавио жив, после смрти, пет стотини људи одједном, по сведочанству апостола Павла;
2. како се јавио апостолу Јакову, опет по сведочанству апостола Павла (Прва Коринћанима 15, 6–7);
3. како су у време апостола Павла били живи још многи изван круга апостола, који су Га видели.
БЕСЕДА
о отрежњењу од греха
Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите (Прва Коринћанима 15,34)
Ову заповест даје апостол у вези са васкрсењем Христовим Пошто је изређао многе доказе васкрсења Господњег, он одлучно заповеда вернима, да се отрезне као што треба и да више не греше.
Зашто апостол ставља наше отрежњење у зависност од васкрсења Господа? Зато што је васкрсење Христа из мртвих главни утук грешењу. И зато што нас ништа у свету не може одвратити од грешења као сазнање, да је Господ устао из гроба, да жив седи сада на престолу славе, и да чека нас на Своме Суду. Грешење и после тога сазнања савршено је безумље. А отрежњење од грешења после тога сазнања савршено је природно и разумно.
Отријезните се једанпут као што треба! Не полутански него потпуно. Избите из своје памети и сећање на грех. Јер грех је као биљка која може расти и у најбезводнијим крајевима. Једна кап влаге — и привидно усахла биљка озелени. И једно сећање на привидно давно умрли грех оживљава га и чини силним.
Незнабошци, који не имадоше пример васкрсења из мртвих и грешише, имаће неког оправдања на Суду. Они ће рећи: није било ништа тако силно што би нас могло отрезнити од грешења. Ми смо држали да је гроб последње ушће реке човечјег живота, јер нисмо имали доказа живота после смрти. Тако ће незнабошци. Али како ћете се ви, хришћани, оправдати, ви који сазнасте за васкрсење Христа и не отрезнисте се; ви који чусте толика сведочанства о Васкрсу и о Суду, и продужисте грешити, — како ћете се ви оправдати? Браћо моја, отрезните се једанпут као што треба и не. грешите, јер Христос васкрсе из гроба. О васкрсли и живи Господе, помози нам отрезнити се од грешења једном за свагда. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič
