The Prologue March 8 / March 21

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date March 8 , and New Calendar date March 21.

1. SAINT THEOPHYLACTUS, BISHOP OF NICOMEDIA

When the emperor's advisor Tarasius, as a layman, was elected Patriarch ofConstantinople, then with him and from him, many of his friends, admirers, and others of the laity received the monastic tonsure. Among them was Theophylactus. Tarasius appointed him Bishop of Nicomedia. As a bishop, Theophylactus was a good shepherd to his entrusted flock and proved to be exceptionally filled with compassion toward the less fortunate and indigent. After the death of St. Tarasius, the Patriarchal Throne was occupied by Nicephorus and shortly after that, the Imperial Throne was occupied by Leo the Armenian, who was an Iconoclast and, as such, raised up a absolute storm in the Church of Christ. Even though Iconoclasm had been anathematized by the Seventh Ecumenical Council [Nicæa, 783 A.D.], nevertheless, Emperor Leo re-instated it and by this wanted to supplant Orthodoxy. Saint Theophylactus opposed the emperor to his face and, when the emperor would not yield, Theophylactus said to him, "O emperor, violent injury will unexpectedly befall you, and you will not find anyone who will save you from it." Because of these words and by the order of the emperor, Theophylactus was ousted from his position and banished into exile, where he spent thirty years undergoing many hardships and insults and, where, in the end, he rendered his soul to the Lord about the year 845 A.D.

2. THE HOLY PRIEST-MARTYR THEODORETUS


The Emperor Constantine built a cathedral church of special beauty in Antioch. The people called this church "the golden church" because of the gold-plated exterior and interior and because of the many appointments of gold and silver housed in it. The emperor donated a great deal of land to this church for the upkeep of the clergy whose number was significant. The custodian of these appointments and all other precious items in the church was the presbyter Theodoretus,(*) and rare devotion. When Julian the Apostate began his reign, he denied Christ and, even though he was baptized, stirred up a persecution against Christians. Julian, his uncle of the same name, came to Antioch and began to plunder the "golden church." He summoned Theodoretus, the custodian of the treasury, to court and counseled him to deny Christ. Not only did Theodoretus refuse to deny Christ, but he also insulted the Emperor Julian because of his apostasy from the True Faith and his return to idolatry, as a dog returning to his own vomit. When the wicked judge, out of rage, urinated in the "golden church," St. Theodoretus prophesied a horrible death for him, which shortly happened. Theodoretus was beheaded by an axe for his faith in Christ. From the time that Judge Julian had urinated in the church, he felt pains in the lower part of his body. The entire lower half of his body was eaten away by worms, so that he vomited up his apostate soul in the most horrible pains. Also, according to the prophecy of Theodoretus, Felix, Julian's assistant, diedof a hemorrhage from the mouth immediately after the beheading of this righteous man. St. Theodoretus was beheaded in the year 362 A.D. and was translated to the All-glorious kingdom of Christ the King.]

(*) In the Greek Synaxarion, St. Theodoretus is commemorated on March 3.

HYMN OF PRAISE


ADAM'S LAMENT

Outside the empty Paradise, Adam folds his hands,
Banished and alienated he throbbed from pain;
The angels of heaven, until then his companions,
As beautiful dreams, flew hurriedly away,
Before the banished one, before the cursed one,
Until yesterday, the mighty proprietor of Paradise!
And Adam sobbed on the cold boulder:
Woe to my descendants! Woe to me a sinner!
For one moment, my Creator I despised
To be despised by all that was created
Throughout the days and nights, throughout the centuries long,
Instead of God, a serpent to have for a companion!
Instead of me, over all created things to rule,
Over me, now, everything will rule:
The winds and the heat, the elements of nature,
The beasts and scorpions, repulsive things and serpents.
Instead of freedom, behold, fear grips me,
And confuses my thoughts and chills me to the bone.
There is only One Who is able to help:
The One that I offended--Have mercy O God!

REFLECTION

Be more trusting in the Lord than in your own mother. Confess all to Him. He will not betray you. Embrace all of His commandments as beneficial. They will not deceive you. In as much as you trust in God, so also be vigilant toward your enemies, toward your body, the world and demons. All of this was expressed much better by the glorious saint of God, Ephrem the Syrian, saying, "In embracing the commandments of God, have simplicity, and in warding off hostile intrigues, have the cunning (the dove and the serpent)."

CONTEMPLATION

To contemplate the Lord Jesus in the Garden of Gethsemane:

1. How He repeatedly commands the disciples to watch and pray to God;
2. How He rises three times from His sweat-inducing prayer, goes over to the disciples and finds that they are asleep;
3. How they were all overcome by temptation because they forsook their teacher and fled for they were not prepared to overcome the fear of men;
4. How we, too, become lazy and are not vigilant and do not pray to God, for when temptation comes, we forsake the Lord Christ.

HOMILY

About the vision of the eyes and the vision of the soul

"Coming in human likeness; and found human in appearance" (Philippians 2:7).

This, the Apostle Paul says, that same apostle who said about the Lord Jesus: "He is in the image of the invisible God, the first-born of all creation" (Colossians 1:15), and "In Him dwells the whole fullness of the Deity bodily" (Colossians 2:9). This is the Lord according to His essence and according to His internal nature but "found human in appearance." Men, whose hearts are hardened as stone and whose minds are darkened, recognize objects around themselves only through their eyes. Such men, in those days, looked with their eyes and saw Jesus as a man. It was not given to them to know anymore about Him except what their physical eyes saw. Physical man saw in Jesus and beheld only the body but did not see in that body neither God nor a perfect and sinless man.

Even today, whosoever judges only by that which he sees denies to Jesus all that he cannot see in other men. No one can speak the truth about the Lord who judges Him only with their eyes. That which the eyes can see of Him is but a small veil behind which is hidden the eternal mysteries of heaven and the greatest mysteries of time and of earth. In order to see that which is hidden in Him, behind the physical veil, one must have spiritual vision, which is the Spirit of God in one's heart, the Spirit Who draws back the veil and reveals the mysteries.

O, Lord, Mystery Most Sweet, make us worthy of the visit of Your Holy Spirit.

To You be glory and thanks always. Amen.


+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

8. МАРТ (стари) или 21. МАРТ (нови календар)

1. Свети Теофилакт, епископ никомидијски. Када први царски саветник Тарасије би као световњак изабран за патријарха Цариградског, тада уз њега и од њега примише монашки чин више његових пријатеља и поштовалаца из световног сталежа. Међу овима би и овај Теофилакт. Тарасије га посла за епископа у Никомидију. Као епископ Теофилакт беше пастир добри стаду словесном, и показа се необично испуњен милосрђем према бедним и сиротним. По смрти свети Тарасија патријаршијски престо у Цариграду заузе Никифор, а мало по том заузе царски престо Лав Јерменин, који беше иконоборац, и као такав подиже читаву буру у цркви Христовој. Иако иконоборна јерес беше проклета на ВИИ Васељенском Сабору, овај цар ипак васпостави је и хтеде њоме заменити Православље. Свети Теофилакт у очи се опре цару, па кад цар не попусти, рече му Теофилакт: „Доћи ће, царе, на те љута пагуба изненада, и не ћеш наћи ко ће те од ње избавити!” Због ових речи свети Теофилакт би наредбом царевом уклоњен са свога положаја и послат на заточење, где проведе 30 година подневши многе тескобе и увреде, и где најзад преда душу своју Господу, око 845. године.

2. Свети свештеномученик Теодорит. (У грчком Синаксару помиње се свети Теодорит под 3. мартом). Цар Константин сагради у Антиохији цркву саборну, особите красоте. Народ назва ову цркву златна црква због позлате и споља и. изнутра и због многих сасуда у цркви од злата и сребра. И подари цар велика имања тој цркви на издржавање свештеника којих број беше знатан. Чувар оних сасуда и свих драгоцености у цркви беше презвитер Теодорит, свештеник велике вере и ретког благочешћа. Када Јулијан Отпадник поче царовати, иако беше крштен одрече се Христа и подиже гоњење на хришћане. Његов стриц опет, са именом Јулијан, дође у Антиохију, и опљачка златну цркву а Теодорита као ризничара узе на суд и саветоваше га да се одрекне Христа. Не само да се Теодорит не хте одрећи Господа свога него наружи цара Јулијана што он отпаде од вере праве и поврати се на идолопоклонство као пас на бљувотину. Кад се зли судија из обести помокри у златној цркви, прорече му Теодорит ужасну смрт, која га ускоро и снађе. Теодорит би секиром посечен за Христа, а судија Јулијан осети болове у доњем телу од онога часа како се помокри у цркви. И цело доње тело разједоше му црви, те избљува душу своју отпадничку у најгрознијим мукама. Тако и Феликс, помоћник његов, по пророчанству Теодоритову, сконча убрзо добивши одмах по посечењу овога праведника, крволиптање на уста, Теодорит свети би обезглављен 362. године и пресели се у преславно царство Христа цара.

Изван празног Раја Адам скрсти руке,
Изгнан и отуђен уздахну од муке;
Ангели небесни, дотле му другови,
Хитро одлетеше, као лепи снови,
Испред изгнаника, испред проклетника,
А до јуче моћног рајскога власника!
Па зарида Адам на студеној стени:
— Авај мом потомству! авај грешном мени!
Један тренут презрех Створитеља мога
Да презиран будем од свег створенога
Кроз дане и ноћи, кроз столећа дуга —
Место Бога змију да имам за друга!
Место ја да владам над свакојом твари,
Нада мном ће све сад, све да господари:
Ветри и врућине, природне стихије,
Скоти и скорпије, гадови и змије.
И место слободе ево страх ме држи,
И мути ми мисли, и леди до сржи.
Само један има што помоћи може:
Тог Једног увредих — о смилуј се, Боже!

РАСУЂИВАЊЕ

Буди поверљив према Богу више него према мајци: све Њему исповеди — не ће те издати; све Његове заповести прими одмах као добре — не ће те обманути. Но колико си поверљив према Богу толико буди опрезан према непријатељу, према телу, свету и демону. Све ово лепше је изразио дивни Божји светитељ Јефрем Сирин рекавши: „У примању Божјих заповести имај простоту, а у одбијању сплетки противничких — лукавство (голуб и змија).”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса у Гетсиманском врту, и то:

1. како поновљено заповеда ученицима, да бдију и Богу се моле;
2. како Он три пута устаје са Своје знојне молитве, обилази ученике, и налази их да спавају;
3. како их снађе напаст зато што оставише свога Учитеља те сви побјегоше, јер не бише приправни да одоле страху од људи;
4. како се и ми ленимо, и не бдимо, и не молимо се Богу, због чега чим искушење наиђе напуштамо Господа Христа.

БЕСЕДА

о виду очију и о виду духа

На очи нађе се као човјек (Филибљанима 2, 7).

То апостол Павле говори, онај исти апостол, који је о Господу Исусу рекао, даје Он обличје Бога што се не види, да је рођен пре сваке твари (Колошанима 1, 15), и да у Њему живи свака пуноћа Божансва тјелесно (2, 9). То је Господ по суштини и унутрашњем бићу своме, но на очи нађе се као човјек. Људи којима је срце окамењено и ум помрачен распознају предмете около себе само очима. Такви људи у оне дане погледаше очима и видеше Исуса као човека, и не даде им се да ишта више дознаду о Њему сем оно што телесним очима видеше. Телесни људи погледаше у Исуса и видеше тело,али не видеше у том телу ни Бога ни човека (идеалног и безгрешног).

И данас ко суди само према ономе што види, одриче Исусу све оно што не може да види и код осталих људи. Нико не може о Господу правду рећи, ко Га само очима цени. Оно што очи могу од Њега да виде то је само једна мала завеса, иза које се крију вечите тајне неба и највеће тајне времена и земље. Но да се види оно што се крије у Њему иза телесне завесе, за то треба имати вид духовни, тојест Духа Божјега у срцу своме, Духа, који отшкрињава завесу и показује тајне.

Господе, Тајно најслађа, удостој нас посете Духа Твог Светог. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič