The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 22, and New Calendar date February 4.
1. THE HOLY APOSTLE TIMOTHY
Timothy was one of the Seventy Apostles. He was born in Lystra in Lycaonia of a Greek father and a Jewish mother. The Apostle Paul praised his mother and grandmother because of their sincere faith. "I yearn to see you again, recalling your tears, so that I may be filled with joy, as I recall your sincere faith that first lived in your grandmother Lois and in your mother Eunice and that, I am confident, lives also in you" (II Timothy 1: 4-5). Timothy first met with the great apostle in Lystra and was himself a witness when Paul healed the one lame from birth. Later, Timothy was an almost constant traveling companion of Paul, traveling with him to Achaia, Macedonia, Italy and Spain. Sweet in soul, he was a great zealot for the Faith, and a superb preacher. Timothy contributed much to the spreading and establishing of the Christian Faith. Paul calls him "my own son in the faith." "Paul an apostle of Christ Jesus, Who is our hope, to Timothy, my own son in the Faith: grace, mercy and peace from God our Father and Jesus Christ our Lord" (I Timothy 1: 1-2). After Paul's martyrdom, Timothy had St. John the Evangelist as his teacher. But when the Emperor Domentian banished John from Ephesus to the island of Patmos, Timothy remained in Ephesus to serve as bishop. During the time of an idolatrous feast called Katagogium, the pagans, resentful of the Christians, treacherously and in disguise, attacked Timothy and killed him about the year 93 A.D. Later his honorable relics were translated to Constantinople and interred in the Church of the Twelve Apostles along side of the grave of St. Luke the Evangelist and St. Andrew the First-called.
2. THE VENERABLE MARTYR ANASTASIUS
Anastasius was a Persian by birth. His pagan name was Magundat. When Emperor Heraclius warred with the Persians, Magundat deserted to the Christians, went to Jerusalem where he was baptized and received the name Anastasius. It was not enough for him to be baptized, but, in order to give himself completely to serving the Lord he was also tonsured a monk. Among his other mortifications, Anastasius joyfully read the hagiography of the holy martyrs and in reading them he moistened the book with his tears and ardently yearned for martyrdom. The Lord finally crowned him with the martyr's wreath. In prison for a long time, he was cruelly tortured, until Emperor Chozroes pronounced the death sentence. After that death sentence, Anastasius was suffocated under water and after being removed from the water, the executioner beheaded him and sent his head to the emperor. He suffered on January 22, 628 A.D., in the town of Bethsaloe near Nineveh.
HYMN OF PRAISE
SAINT TIMOTHY
Holy Apostles warmed by the Spirit,
Spiritual athletes, illumined by the Spirit,
By the victory of Christ, they conquered the world,
They conquered the world and established the Church.
As giant eagles, they flew mightily,
In torment and in death, they raced bravely;
From the world, they easily departed,
From Christ, they were never able to separate.
Their love for Christ separated them from everything,
Their love for Christ glorified them for all ages.
They were ridiculed at times, by worldly tyrants,
Now, they are crowned with the glow of eternal day:
Ridiculed at times, by worldly sages,
And now, brothers of angels and leaders of the saints!
Pray for us, O eagles of Christ,
So that Christ may restore us sinners with the Spirit.
Saint Timothy, star among stars,
Help even us by your prayers.
REFLECTION
The Orthodox Church possesses an inexhaustible treasure in proofs of life after death. One of the numerous proofs is cited here: one example, which, at the same time, witnesses that the souls of men live after physical death and that voluntary obedience leads to blessed eternity. When St. Theodosius the Great founded a monastery, he had only seven monks in the beginning. In order to confirm these monks in remembrance of death, he ordered them to dig out a grave. When the grave was finished, Theodosius stood above the grave surrounded by the seven monks, and said, "Behold my children the grave is ready! Are there any among you who is ready for death, in order to be buried in this grave?" One of them, Basil by name and a priest by rank, fell to his knees and sought a blessing from Theodosius to die. Theodosius ordered that a memorial service for the soul be held for Basil: the third, the ninth and the fortieth day as is the custom for the deceased. When the fortieth day memorial service was completed, Basil completely healthy, laid down and died. He was buried in the new grave. On the fortieth day after his burial, Basil appeared among the brethren in church one morning and chanted with them. In the beginning, only Theodosius saw him and he prayed to God that He open the eyes of the others. The entire brotherhood looked and saw Basil among them. One brother, Letius, out of joy spread his arms and wanted to embrace Basil, but he vanished and Letius heard Basil's voice saying; "Save yourselves, fathers and brothers, save yourselves."
CONTEMPLATION
To contemplate the lack of concern by the Lord Jesus with regard to food and clothing:
1. His lack of concern about Himself which He shows in His works;
2. His lack of concern about food and clothing which He preached to others. "So do not worry and say, `what are we to eat?' or `what are we to drink?' or `what are we to wear?' " (St. Matthew 6:31).
HOMILY
About God's omniscience and providence
"Even all the hairs of your head are counted" (St. Matthew 10:30).
Brethren, "the hairs of your head are counted" much less the days of your life! Do not be afraid, therefore, that you will die before your appointed time nor yet hope that you will somehow be able to extend your life for one day against the will of Him Who counts and measures. Let this knowledge teach you meekness and fear of God.
"The hairs of your head are counted" much less your sufferings on earth! Do not be afraid, therefore, that you will suffer more beyond measure. Fear even less that your sufferings will remain forgotten and unaccounted for by Him Who sees all. This knowledge will teach you patience and confidence toward your Creator and Provider.
"The hairs of your head are counted" much less your friends and enemies on earth! Do not be afraid, therefore, that you will have either too many friends or too many enemies. Neither be afraid that your enemies will overcome you nor be assured that your friends will defend you. Concern yourself only that you have God for a friend and do not be afraid of anything. Behold, He is your only friend Who loves you without change.
O Good Lord, Wise Provider Who knows the number, measure and time of all, banish from us every fear, except the fear of You. That through fear of You, we may arrive to the pure and holy love toward You, our Creator and Benefactor.
To You be glory and thanks always. Amen.
1. Свети апостол Тимотеј. Један од Седамдесет апостола. Рођен у Листри Ликаонској од оца Грка и мајке Јеврејке. Мајку и бабу му похваљује апостол Павле због вере нелицемерне (Друга Тимотеју 1, 4–5). У Листри се Тимотеј срео први пут са великим апостолом, и сам био сведок када је Павле исцелио хромог од рођења. Доцније је Тимотеј био без мало сталан сапутник Павлов, обишавши са њим Ахају, Македонију, Италију и Шпанију. Велики ревнитељ вере, изврстан беседник и сладак душом, Тимотеј је много допринео распрострањењу и утврђењу вере хришћанске. Павле га назива правим сином у вјери (Прва Тимотеју 1, 2). По мученичкој смрти Павловој Тимотеј је имао за учитеља светог Јована Јеванђелиста. Али када овога цар Дометијан прогна из Ефеса на острво Патмос, Тимотеј оста у Ефесу да епископује. У време неког идолског празника званог Катагогиум незнабошци, кивни на хришћане, мучки и под маскама нападну Тимотеја и убију га (око 93. године). Чесне мошти његове доцније су пренете у Цариград и сахрањене у цркви Светих Апостола, до гроба светог Луке Јеванђелиста и светог Андреја Првозваног.
2. Преподобни мученик Анастасије. Персијанац по роду. Незнабожачко му име беше Магундат. Када цар Ираклије ратоваше с Персијанцима, Магундат пребегне хришћанима, оде у Јерусалим, где се крсти и добије име Анастасије. Не беше му доста што се крсти него се и замонаши, да би се сав предао служењу Господу. Поред осталих подвига врло је рано читао житија светих мученика, и читајући квасио је књигу сузама, и сам жарко чезнући за мучеништвом. Господ га је најзад увенчао венцем мученичким. Дуго лежаше у тамници и би љуто мучен, док му цар Хозрое не изрече смртну пресуду. По тој пресуди Анастасије би удављен у води, па после извађен из воде, и джелат му одсече главу и посла цару. Пострада 22. јануара 628. године у граду Бетсалое, близу Ниниве.
Апостоли Свети, Духом загрејани,
Духовни атлети, Духом обасјани,
Победом Христовом свет су победили,
Свет су победили, Цркву утврдили.
Орлови велики, летели су снажно,
У муке и у смрт јурили одважно.
Од света се лако, лако растадоше,
Од Христа се никад растат не могоше.
Христова их љубав од свега растави,
Христова их љубав ва веки прослави.
Поругани некад од земних тирана,
Сад су крунисани блеском вечног дана;
Исмејани негда од земних мудраца,
Сад — браћа ангела, и вође светаца!
Молите се за нас, Христови орлови,
И нас грешне Христос Духом да обнови.
Свети Тимотеје, звездо међ звездама,
Помози и нама твојим молитвама.
РАСУЂИВАЊЕ
Православна црква поседује неисцрпно благо у доказима живота после смрти. Да наведемо овде један од безбројних, један пример, који у исто време сведочи и да душе људске живе после телесне смрти и да драговољна послушност води блаженој бесмртности. Када свети Теодосије Велики основа манастир, имађаше у почетку само седам монаха. Да би ове добро утврдио у сећању на смрт, нареди да се ископа један гроб. Када гроб би готов, Теодосије стаде више гроба, окружен седморицом, и рече: „Ево, децо, гроба готова!” Има лико међу вама готов за смрт, да би се сахранио у овај гроб? Један од њих, Василије по имену и свештеник по чину, паде на колена и потражи од Теодосија благослов да умре. Теодосије нареди, да се Василију држе помени и подушја: трећина, деветина и четрдесетница, како је обичај над мртвима. Када се сврши четрдесетодневни помен, Василије, здрав потпуно, леже и умре. би сахрањен у нови гроб. У четрдесети дан пак по његовом погребу, Василије се јави једно јутро међу братијом у цркви и појаше са њима. Виде га најпре само Теодосије, пасе помоли Богу, да Бог отвори очи и осталима. И сва братија погледаше и видеше Василија међу собом. Један брат, Летије, од радости рашири руке и хтеде загрлити Василија, но овај ишчезе. А чу се глас Василијев: „Спасавајте се, оци и братије, спасавајте се!”
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам безбрижност Господа Исуса у погледу јела и одела, и то:
1. безбрижност Његову о Себи, коју Он на делу показује;
2. безбрижност о јелу и оделу, коју Он и другима проповеда (По Матеју 6, 31.).
БЕСЕДА
о Божјем свезнању и промислу
А вама је и коса на глави сва избројана (По Матеју 10, 30)
И коса вам је на глави избројана, браћо, а камоли дани живота! Не бојте се, дакле, да ћете умрети пре одређеног времена, нити се надајте пак, да ћете ма како моћи продужити живот и за један дан мимо воље Онога који броји и мери. Ово сазнање нека вас научи кротости и страху Божјем.
И коса вам је на глави избројана, а камоли страдања ваша на земљи! Не бојте се, дакле, да ћете страдати више од мере. Још мање бојте се, да ће ваша страдања остати заборављена и неурачуната од Онога који све види. Ово сазнање научиће вас стрпљењу, и поверењу према Творцу вашем и Промислитељу.
И коса вам је на глави избројана, а камоли ваши пријатељи и непријатељи на земљи! Не бојте се, дакле, да ћете имати ни сувише пријатеља ни сувише непријатеља; нити се бојте да ће вас ваши непријатељи савладати, нити се надајте да ће вас ваши пријатељи одбранити. Само се старајте, да имате Бога за пријатеља, и не бојте се ништа. Гле, Он је једини пријатељ ваш, који вас непроменљиво воли.
О Господе благи, Промислитељу мудри, који знаш свему број, меру и време, одагнај од нас сваки страх осим страха од Тебе. Да би кроз страх од Тебе дошли до чисте и свете љубави према Теби, Творцу и Добротвору нашем. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič
1. THE HOLY APOSTLE TIMOTHY
Timothy was one of the Seventy Apostles. He was born in Lystra in Lycaonia of a Greek father and a Jewish mother. The Apostle Paul praised his mother and grandmother because of their sincere faith. "I yearn to see you again, recalling your tears, so that I may be filled with joy, as I recall your sincere faith that first lived in your grandmother Lois and in your mother Eunice and that, I am confident, lives also in you" (II Timothy 1: 4-5). Timothy first met with the great apostle in Lystra and was himself a witness when Paul healed the one lame from birth. Later, Timothy was an almost constant traveling companion of Paul, traveling with him to Achaia, Macedonia, Italy and Spain. Sweet in soul, he was a great zealot for the Faith, and a superb preacher. Timothy contributed much to the spreading and establishing of the Christian Faith. Paul calls him "my own son in the faith." "Paul an apostle of Christ Jesus, Who is our hope, to Timothy, my own son in the Faith: grace, mercy and peace from God our Father and Jesus Christ our Lord" (I Timothy 1: 1-2). After Paul's martyrdom, Timothy had St. John the Evangelist as his teacher. But when the Emperor Domentian banished John from Ephesus to the island of Patmos, Timothy remained in Ephesus to serve as bishop. During the time of an idolatrous feast called Katagogium, the pagans, resentful of the Christians, treacherously and in disguise, attacked Timothy and killed him about the year 93 A.D. Later his honorable relics were translated to Constantinople and interred in the Church of the Twelve Apostles along side of the grave of St. Luke the Evangelist and St. Andrew the First-called.
2. THE VENERABLE MARTYR ANASTASIUS
Anastasius was a Persian by birth. His pagan name was Magundat. When Emperor Heraclius warred with the Persians, Magundat deserted to the Christians, went to Jerusalem where he was baptized and received the name Anastasius. It was not enough for him to be baptized, but, in order to give himself completely to serving the Lord he was also tonsured a monk. Among his other mortifications, Anastasius joyfully read the hagiography of the holy martyrs and in reading them he moistened the book with his tears and ardently yearned for martyrdom. The Lord finally crowned him with the martyr's wreath. In prison for a long time, he was cruelly tortured, until Emperor Chozroes pronounced the death sentence. After that death sentence, Anastasius was suffocated under water and after being removed from the water, the executioner beheaded him and sent his head to the emperor. He suffered on January 22, 628 A.D., in the town of Bethsaloe near Nineveh.
HYMN OF PRAISE
SAINT TIMOTHY
Holy Apostles warmed by the Spirit,
Spiritual athletes, illumined by the Spirit,
By the victory of Christ, they conquered the world,
They conquered the world and established the Church.
As giant eagles, they flew mightily,
In torment and in death, they raced bravely;
From the world, they easily departed,
From Christ, they were never able to separate.
Their love for Christ separated them from everything,
Their love for Christ glorified them for all ages.
They were ridiculed at times, by worldly tyrants,
Now, they are crowned with the glow of eternal day:
Ridiculed at times, by worldly sages,
And now, brothers of angels and leaders of the saints!
Pray for us, O eagles of Christ,
So that Christ may restore us sinners with the Spirit.
Saint Timothy, star among stars,
Help even us by your prayers.
REFLECTION
The Orthodox Church possesses an inexhaustible treasure in proofs of life after death. One of the numerous proofs is cited here: one example, which, at the same time, witnesses that the souls of men live after physical death and that voluntary obedience leads to blessed eternity. When St. Theodosius the Great founded a monastery, he had only seven monks in the beginning. In order to confirm these monks in remembrance of death, he ordered them to dig out a grave. When the grave was finished, Theodosius stood above the grave surrounded by the seven monks, and said, "Behold my children the grave is ready! Are there any among you who is ready for death, in order to be buried in this grave?" One of them, Basil by name and a priest by rank, fell to his knees and sought a blessing from Theodosius to die. Theodosius ordered that a memorial service for the soul be held for Basil: the third, the ninth and the fortieth day as is the custom for the deceased. When the fortieth day memorial service was completed, Basil completely healthy, laid down and died. He was buried in the new grave. On the fortieth day after his burial, Basil appeared among the brethren in church one morning and chanted with them. In the beginning, only Theodosius saw him and he prayed to God that He open the eyes of the others. The entire brotherhood looked and saw Basil among them. One brother, Letius, out of joy spread his arms and wanted to embrace Basil, but he vanished and Letius heard Basil's voice saying; "Save yourselves, fathers and brothers, save yourselves."
CONTEMPLATION
To contemplate the lack of concern by the Lord Jesus with regard to food and clothing:
1. His lack of concern about Himself which He shows in His works;
2. His lack of concern about food and clothing which He preached to others. "So do not worry and say, `what are we to eat?' or `what are we to drink?' or `what are we to wear?' " (St. Matthew 6:31).
HOMILY
About God's omniscience and providence
"Even all the hairs of your head are counted" (St. Matthew 10:30).
Brethren, "the hairs of your head are counted" much less the days of your life! Do not be afraid, therefore, that you will die before your appointed time nor yet hope that you will somehow be able to extend your life for one day against the will of Him Who counts and measures. Let this knowledge teach you meekness and fear of God.
"The hairs of your head are counted" much less your sufferings on earth! Do not be afraid, therefore, that you will suffer more beyond measure. Fear even less that your sufferings will remain forgotten and unaccounted for by Him Who sees all. This knowledge will teach you patience and confidence toward your Creator and Provider.
"The hairs of your head are counted" much less your friends and enemies on earth! Do not be afraid, therefore, that you will have either too many friends or too many enemies. Neither be afraid that your enemies will overcome you nor be assured that your friends will defend you. Concern yourself only that you have God for a friend and do not be afraid of anything. Behold, He is your only friend Who loves you without change.
O Good Lord, Wise Provider Who knows the number, measure and time of all, banish from us every fear, except the fear of You. That through fear of You, we may arrive to the pure and holy love toward You, our Creator and Benefactor.
To You be glory and thanks always. Amen.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
22. ЈАНУАР (стари) или 4. ФЕБРУАР (нови календар)
1. Свети апостол Тимотеј. Један од Седамдесет апостола. Рођен у Листри Ликаонској од оца Грка и мајке Јеврејке. Мајку и бабу му похваљује апостол Павле због вере нелицемерне (Друга Тимотеју 1, 4–5). У Листри се Тимотеј срео први пут са великим апостолом, и сам био сведок када је Павле исцелио хромог од рођења. Доцније је Тимотеј био без мало сталан сапутник Павлов, обишавши са њим Ахају, Македонију, Италију и Шпанију. Велики ревнитељ вере, изврстан беседник и сладак душом, Тимотеј је много допринео распрострањењу и утврђењу вере хришћанске. Павле га назива правим сином у вјери (Прва Тимотеју 1, 2). По мученичкој смрти Павловој Тимотеј је имао за учитеља светог Јована Јеванђелиста. Али када овога цар Дометијан прогна из Ефеса на острво Патмос, Тимотеј оста у Ефесу да епископује. У време неког идолског празника званог Катагогиум незнабошци, кивни на хришћане, мучки и под маскама нападну Тимотеја и убију га (око 93. године). Чесне мошти његове доцније су пренете у Цариград и сахрањене у цркви Светих Апостола, до гроба светог Луке Јеванђелиста и светог Андреја Првозваног.
2. Преподобни мученик Анастасије. Персијанац по роду. Незнабожачко му име беше Магундат. Када цар Ираклије ратоваше с Персијанцима, Магундат пребегне хришћанима, оде у Јерусалим, где се крсти и добије име Анастасије. Не беше му доста што се крсти него се и замонаши, да би се сав предао служењу Господу. Поред осталих подвига врло је рано читао житија светих мученика, и читајући квасио је књигу сузама, и сам жарко чезнући за мучеништвом. Господ га је најзад увенчао венцем мученичким. Дуго лежаше у тамници и би љуто мучен, док му цар Хозрое не изрече смртну пресуду. По тој пресуди Анастасије би удављен у води, па после извађен из воде, и джелат му одсече главу и посла цару. Пострада 22. јануара 628. године у граду Бетсалое, близу Ниниве.
Апостоли Свети, Духом загрејани,
Духовни атлети, Духом обасјани,
Победом Христовом свет су победили,
Свет су победили, Цркву утврдили.
Орлови велики, летели су снажно,
У муке и у смрт јурили одважно.
Од света се лако, лако растадоше,
Од Христа се никад растат не могоше.
Христова их љубав од свега растави,
Христова их љубав ва веки прослави.
Поругани некад од земних тирана,
Сад су крунисани блеском вечног дана;
Исмејани негда од земних мудраца,
Сад — браћа ангела, и вође светаца!
Молите се за нас, Христови орлови,
И нас грешне Христос Духом да обнови.
Свети Тимотеје, звездо међ звездама,
Помози и нама твојим молитвама.
РАСУЂИВАЊЕ
Православна црква поседује неисцрпно благо у доказима живота после смрти. Да наведемо овде један од безбројних, један пример, који у исто време сведочи и да душе људске живе после телесне смрти и да драговољна послушност води блаженој бесмртности. Када свети Теодосије Велики основа манастир, имађаше у почетку само седам монаха. Да би ове добро утврдио у сећању на смрт, нареди да се ископа један гроб. Када гроб би готов, Теодосије стаде више гроба, окружен седморицом, и рече: „Ево, децо, гроба готова!” Има лико међу вама готов за смрт, да би се сахранио у овај гроб? Један од њих, Василије по имену и свештеник по чину, паде на колена и потражи од Теодосија благослов да умре. Теодосије нареди, да се Василију држе помени и подушја: трећина, деветина и четрдесетница, како је обичај над мртвима. Када се сврши четрдесетодневни помен, Василије, здрав потпуно, леже и умре. би сахрањен у нови гроб. У четрдесети дан пак по његовом погребу, Василије се јави једно јутро међу братијом у цркви и појаше са њима. Виде га најпре само Теодосије, пасе помоли Богу, да Бог отвори очи и осталима. И сва братија погледаше и видеше Василија међу собом. Један брат, Летије, од радости рашири руке и хтеде загрлити Василија, но овај ишчезе. А чу се глас Василијев: „Спасавајте се, оци и братије, спасавајте се!”
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам безбрижност Господа Исуса у погледу јела и одела, и то:
1. безбрижност Његову о Себи, коју Он на делу показује;
2. безбрижност о јелу и оделу, коју Он и другима проповеда (По Матеју 6, 31.).
БЕСЕДА
о Божјем свезнању и промислу
А вама је и коса на глави сва избројана (По Матеју 10, 30)
И коса вам је на глави избројана, браћо, а камоли дани живота! Не бојте се, дакле, да ћете умрети пре одређеног времена, нити се надајте пак, да ћете ма како моћи продужити живот и за један дан мимо воље Онога који броји и мери. Ово сазнање нека вас научи кротости и страху Божјем.
И коса вам је на глави избројана, а камоли страдања ваша на земљи! Не бојте се, дакле, да ћете страдати више од мере. Још мање бојте се, да ће ваша страдања остати заборављена и неурачуната од Онога који све види. Ово сазнање научиће вас стрпљењу, и поверењу према Творцу вашем и Промислитељу.
И коса вам је на глави избројана, а камоли ваши пријатељи и непријатељи на земљи! Не бојте се, дакле, да ћете имати ни сувише пријатеља ни сувише непријатеља; нити се бојте да ће вас ваши непријатељи савладати, нити се надајте да ће вас ваши пријатељи одбранити. Само се старајте, да имате Бога за пријатеља, и не бојте се ништа. Гле, Он је једини пријатељ ваш, који вас непроменљиво воли.
О Господе благи, Промислитељу мудри, који знаш свему број, меру и време, одагнај од нас сваки страх осим страха од Тебе. Да би кроз страх од Тебе дошли до чисте и свете љубави према Теби, Творцу и Добротвору нашем. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič
