The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 23, and New Calendar date February 5 .
1. THE PRIESTLY-MARTYR CLEMENT, BISHOP OF ANCYRA
Clement was born in the year 258 A.D. in the city of Ancyra of a pagan father and a Christian mother. His devout mother Euphrosyne prophesised that her son would die a martyr's death and then she departed this world when Clement was twelve years old. Her friend Sophia took Clement to her home as a son and assisted in rearing him in the Christian spirit. Clement was so famous because of his virtuous living that he was elected bishop of Ancyra at the age of twenty. In his young years, he attained the wisdom of a mature adult, and by great restraint he tamed and conquered his body. Clement fed on bread and vegetables only and did not eat anything butchered or bloody. During the reign of Diocletian, he was tortured so horribly "as no one ever, since the beginning of the world." He spent twenty-eight years in difficulties and in dungeons. Eleven different torturers tormented and tortured him. At one time, when they struck him in the face, spat upon him and broke his teeth, he cried out to Domentian, his torturer: "You do me great honor, O Domentian, for you are not torturing me, because even the mouth of my Lord Jesus Christ was also beaten and struck in the face and behold, I , the unworthy, now became worthy of that!" When Clement was brought to Rome before Emperor Diocletian, the emperor placed various weapons on one side for torture and on the other side gifts, such as decorations [medals], clothing and money; all that the emperor could bestow, and then he told Clement to choose. The martyr of Christ glanced with scorn at all the emperor's gifts and chose the instruments of torture. Clement was indescribably tortured: piece by piece they removed the flesh from his body so that the white bones showed beneath the flesh. Finally, he was beheaded by a soldier in Ancyra while, as bishop, he was celebrating the Divine Liturgy in church in the year 312 A.D. The miracles of St. Clement are without number.
2. THE SIXTH ECUMENICAL COUNCIL [CONSTANTINOPLE, 680 A.D.]
The first session was held in Constantinople in the first half of the year 681 A.D., and the second session was held in the second half of the year 691 A.D. This Council condemned the Monothelite heresy, which erroneously taught that in Christ there was only one divine will and not a human will. Along with this, the Council passed several canons concerning the order and discipline of the clergy.
3. SAINT PAULINUS THE MERCIFUL
At first, Paulinus was a Roman senator and afterwards, a bishop in Nola. He followed the example of his friend St. Ambrose and received baptism. Following his baptism, Paulinus withdrew to Spain and into the Pyrenees mountains where he lived a life of asceticism. But as no lighted lamp can be hidden, so also St. Paulinus was discovered and elected as Bishop of Nola. He was a good and merciful shepherd. He died peacefully in the year 431 A.D. His relics repose in the Church of St. Bartholomew in Rome.
HYMN OF PRAISE
TO THE CREATOR
With my soul, I bow before You, O Infinite Creator,
When I speak Your Name, I belittle You,
And, with my every thought, I belittle You with mine -
What is the mind able to think before the open sea of Your spaciousness?
Before Your awesome mountains and chasms?
Before Your immeasurable height and width,
Before Your straight places, slopes, depths and distance
And closeness, O God; O yes, even closeness!
And still, more miraculous, Your humble lowliness!
You, as a man, lowered Yourself into our lowliness,
Lowered and constrained Yourself into a mortal valley,
That You raise the valley to the heavenly firmament,
And worn-out creation to turn into new.
Of all the characteristics, Your lowliness
Halts my thought, You bind my lips!
What can I think, what can I say
About the hungry, thirsty and crucified God?
What can I say to You, the richest One,
That, because of me, You became the poorest One?
Let the tongue keep silent; let the tears speak;
Save, with Your mercy, what Your thought created.
REFLECTION
Compassion has always been a characteristic of a true shepherd of Christ's flock. St. John Chrysostom in his glorious homilies did not emphasize or underscore anything more strongly than compassion. St. John the Merciful, Patriarch of Alexandria, wept every day when the opportunity was not given to him to show compassion to someone. St. Paulinus deserved to be called the Merciful, for in truth, he was compassionate in the full Christian sense of that word. Once, when the Vandals looted Nola, they seized many men into slavery. A certain widow whose only son the Vandal Prince Rig had taken into slavery, came to her bishop and, weeping, sought money from him to pay the ransom for her son. Not possessing anything, Bishop Paulinus dressed in the clothes of a simple man and asked the widow to take him before the prince and to exchange him for her son. The prince released the widow's son and took Paulinus with him to Africa where Paulinus served as the prince's gardener until, by God's Providence, he was freed and returned to Nola with the other slaves.
CONTEMPLATION
To contemplate the Lord Jesus as Healer:
1. As a Healer of bodily infirmities;
2. As an Exorcist of evil spirits from the insane;
3. As a Healer of the human spirit and mind by the light of divine teaching;
4. As my own Healer of all pains and evils.
HOMILY
About the angelic state of the saints
"But those who are deemed worthy to attain the coming age - they can no longer die, for they are like angels" (St. Luke 20:35-36).
Thus speaks He Who knows, He Who saw and He Who cannot be deceived. Brethren, what have we to doubt anymore? This testimony is clearer than a summer's noon, harder than diamonds and more precious that all the riches of this world; and this is the testimony: Those who are "deemed worthy" of that world and resurrection "can no longer die" but are immortal as angels of God.
What are the angels like? Those same angels who appeared at the time of Abraham and assisted men are the same ones [angels] who, today, appear and assist men. They are not dead but alive; they have not grown old, but they are young. They are the same ones [angels] who beheld Adam in Paradise and who will behold the Final Resurrection and the Judgment and the Kingdom of the Saints.
The righteous are similar to angels. The apostles, prophets, saints and martyrs live even today and will live always and "no longer can they die." Hundreds and thousands of years pass but they cannot die nor age anymore, rather "they are like angels."
That the righteous will be crowned with immortality, that the Lord testified to us in the above words and showed this by His own resurrection and proved through His glorified saints.
O, my brethren, let us awaken and labor to become worthy to obtain that blessed world!
O, resurrected and immortal Lord, help us to become worthy of Your immortal kingdom in which You reign with Your angels and Your saints throughout the ages of ages!
To You be glory and thanks always. Amen.
1. Свештеномученик Климент, епископ анкирски. Рођен 258. године у граду Анкири од оца незнабошца и мајке хришћанке. Његова благочестива мајка Ефросинија прорече своме сину мученичку смрт, и остави овај свет када Клименту беше 12 година. Њена другарица Софија узме Климента у своју кућу као сина, и поможе његово васпитавање у хришћанском духу. Толико беше Климент прочувен због свог добродетељног живота, да би изабран за епископа Анкирског у 20. години свога живота. У младим годинама он је стекао старческу мудрост, и великом уздржљивошћу укротио и победио своје тело. Хранио се само хлебом и зељем, и ништа није јео заклано и крвно. У време Диоклецијана би мучен тако страшно „како никад нико од постања света.” 28 година провео је на мукама и по тамницама. 11 разних мучитеља истјазаваху га и мучаху. Када га једном удараху по лицу, пљуваху и зубе му кршаху, он довикну мучитељу Доментијану: „Почаст ми чиниш, о Доментијане, а не мучиш ме, јер и Господу мојему Исусу Христу уста бејаху тако бијена и образи шамарани, па гле и ја недостојни сада се тога удостојих!” Када би доведен пред цара Диоклецијана у Рим, цар постави на једну страну разна оруђа за мучење а на другу дарове, одликовања, одела, новце — све што цар може даривати, па онда рече Клименту да бира. Мученик Христов с презрењем погледа на сва блага царева, па изабра оруђа за мучења. И би мучен неисказано: комад по комад меса откидан му је с тела, тако да су се кости белеле испод меса. Најзад би посечен од војника, 312. године у цркви Анкири, када као архијереј служаше службу Божју. Чудеса светог Климента су безбројна.
2. Шести Васељенски Сабор, одржан у Цариграду у први мах 681. године а у други мах 691. године. Овај Сабор осудио је јеретике монотелите, који су погрешно учили, као да је у Христу била само божанска воља без човечанске. Још је уз то донео неколико правила о реду и дисциплини свештенства.
3. Свети Павлин Милостиви. Најпре римски сенатор а после епископ у Ноли. Следовао је примеру свога пријатеља светог Амвросија и примио крштење, после кога удаљи се у Шпанију у планине Пиринејске, где се подвизавао. Но како се ниједан светилник не може сакрити, то и свети Павлин би пронађен и изабран за епископа Нолског. Био је пастир добри и милостиви. Мирно се упокојио 431. године. Мошти му почивају у Риму и цркви светог Вартоломеја.
О бескрајни Творче, душом Ти се клањам,
Кад Ти име речем, ја Те умањавам,
И сваком те мишљу умањавам својом —
Шта ум мислит може пред пучином Твојом?
Шта ли језик зборит кад ћутати мора
Пред страхотом Твојих гора и понора?
Пред безмерном Твојом висином, ширином,
Равнином, стрмином, дубином, даљином
И близином, Боже, о да — и близином!
И још најчудније — смерном Ти низином!
Ти ко човек сиђе у нашу низину,
Сиђе и стесни се у смртну долину,
Да долину дигнеш небескоме крову,
И твар овешталу окренеш у нову.
Од свих особина низина ми Твоја
Зауставља мис'о, веже уста моја!
Шта мислити могу, шта ли рећи могу
О гладном и жедном и распетом Богу?
Шта да Ти и кажем, о Најбогатији,
Што због мене поста Најсиромашнији?
Нека језик ћути, нека суза збори:
Милошћу спасавај што умом сотвори!
РАСУЂИВАЊЕ
Милосрђе је вазда било одликом правих пастира стада Христовог. Свети Јован Златоуст у својим славним беседама ништа није тако јако наглашавао и похваљивао као милосрђе. Свети Јован Милостиви, патријарх Александријски, плакао је свакога онога дана, када му се није дала прилика, да укаже некоме милост. Свети Павлин назват је заслужно Милостивим, јер је у истини био милостив у пуном хришћанском смислу те речи. Једном када су Вандали опљачкали Нолу, поведу у исто време многе људе у ропство. Удовица нека, чијег јединца беше кнез вандалски Рига узео у ропство, дође своме епископу и плачући потражи од њега новаца, да плати откуп за сина свога. Немајући нигде ништа епископ Павлин обуче се у одело проста човека, и рече удовици, да њега води кнезу и да у замену за њенога сина. Кнез пусти удовичина сина а узе Павлина и одведе у Африку, где је Павлин служио као кнежев баштован, све док Промислом Божјим не буде ослобођен, и повраћен са осталим робљем натраг у Нолу.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као исцелитеља, и то:
1. као исцелитеља телесних болести;
2. као изгонитеља злих духова из суманутих;
3. као исцелитеља духа и ума људског светлошћу божанске науке;
4. као мог сопственог исцелитеља од свих мука и зала.
БЕСЕДА
о ангелско стању светитеља
А који се удостоји добитп онај свијет... више не могу умријети јер су као анђели (По Луки 20, 35-36)
Тако говори Онај који зна, који је видео, и који се не може преварити. Шта имамо да сумњамо више, браћо? Сведочанство ово јасније је од летњега подне, и тврђе од дијаманта, и драгоценије од свих блага овога света; а то је сведочанство, да они који се удостоје онога света и васкрсења више не могу умрети, него су бесмртни као ангели Божји.
А какви су ангели? Они исти ангели који су се јављали у време Аврама и помагали људима, исти они и данас се јављају и помажу. Нису умрли него су живи; и нису остарели него су млади. Исти они гледали су Адама у Рају, и гледаће последње васкрсење, Суд, и царство светитеља.
Ангелима су слични праведници. Апостоли и пророци, светитељи и мученици, живе и данас, и живеће вавек, и више не могу умрети. Стотине и хиљаде година пролазе но они нити више умиру нити старе, него су као ангели.
Да ће праведници бити венчани бесмрћем, то нам је Господ и горњим речима посведочио, и Својим сопственим васкрсењем показао, и кроз прослављене светитеље доказао.
О браћо моја, пробудимо се, и потрудимо се само да се удостојимо задобити онај блажени свет!
О Господе, васкрсли и бесмртни, помози нам удостојити се царства Твог бесмртног, у коме Ти царујеш с ангелима и светитељима Твојим вавек века! Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič
1. THE PRIESTLY-MARTYR CLEMENT, BISHOP OF ANCYRA
Clement was born in the year 258 A.D. in the city of Ancyra of a pagan father and a Christian mother. His devout mother Euphrosyne prophesised that her son would die a martyr's death and then she departed this world when Clement was twelve years old. Her friend Sophia took Clement to her home as a son and assisted in rearing him in the Christian spirit. Clement was so famous because of his virtuous living that he was elected bishop of Ancyra at the age of twenty. In his young years, he attained the wisdom of a mature adult, and by great restraint he tamed and conquered his body. Clement fed on bread and vegetables only and did not eat anything butchered or bloody. During the reign of Diocletian, he was tortured so horribly "as no one ever, since the beginning of the world." He spent twenty-eight years in difficulties and in dungeons. Eleven different torturers tormented and tortured him. At one time, when they struck him in the face, spat upon him and broke his teeth, he cried out to Domentian, his torturer: "You do me great honor, O Domentian, for you are not torturing me, because even the mouth of my Lord Jesus Christ was also beaten and struck in the face and behold, I , the unworthy, now became worthy of that!" When Clement was brought to Rome before Emperor Diocletian, the emperor placed various weapons on one side for torture and on the other side gifts, such as decorations [medals], clothing and money; all that the emperor could bestow, and then he told Clement to choose. The martyr of Christ glanced with scorn at all the emperor's gifts and chose the instruments of torture. Clement was indescribably tortured: piece by piece they removed the flesh from his body so that the white bones showed beneath the flesh. Finally, he was beheaded by a soldier in Ancyra while, as bishop, he was celebrating the Divine Liturgy in church in the year 312 A.D. The miracles of St. Clement are without number.
2. THE SIXTH ECUMENICAL COUNCIL [CONSTANTINOPLE, 680 A.D.]
The first session was held in Constantinople in the first half of the year 681 A.D., and the second session was held in the second half of the year 691 A.D. This Council condemned the Monothelite heresy, which erroneously taught that in Christ there was only one divine will and not a human will. Along with this, the Council passed several canons concerning the order and discipline of the clergy.
3. SAINT PAULINUS THE MERCIFUL
At first, Paulinus was a Roman senator and afterwards, a bishop in Nola. He followed the example of his friend St. Ambrose and received baptism. Following his baptism, Paulinus withdrew to Spain and into the Pyrenees mountains where he lived a life of asceticism. But as no lighted lamp can be hidden, so also St. Paulinus was discovered and elected as Bishop of Nola. He was a good and merciful shepherd. He died peacefully in the year 431 A.D. His relics repose in the Church of St. Bartholomew in Rome.
HYMN OF PRAISE
TO THE CREATOR
With my soul, I bow before You, O Infinite Creator,
When I speak Your Name, I belittle You,
And, with my every thought, I belittle You with mine -
What is the mind able to think before the open sea of Your spaciousness?
Before Your awesome mountains and chasms?
Before Your immeasurable height and width,
Before Your straight places, slopes, depths and distance
And closeness, O God; O yes, even closeness!
And still, more miraculous, Your humble lowliness!
You, as a man, lowered Yourself into our lowliness,
Lowered and constrained Yourself into a mortal valley,
That You raise the valley to the heavenly firmament,
And worn-out creation to turn into new.
Of all the characteristics, Your lowliness
Halts my thought, You bind my lips!
What can I think, what can I say
About the hungry, thirsty and crucified God?
What can I say to You, the richest One,
That, because of me, You became the poorest One?
Let the tongue keep silent; let the tears speak;
Save, with Your mercy, what Your thought created.
REFLECTION
Compassion has always been a characteristic of a true shepherd of Christ's flock. St. John Chrysostom in his glorious homilies did not emphasize or underscore anything more strongly than compassion. St. John the Merciful, Patriarch of Alexandria, wept every day when the opportunity was not given to him to show compassion to someone. St. Paulinus deserved to be called the Merciful, for in truth, he was compassionate in the full Christian sense of that word. Once, when the Vandals looted Nola, they seized many men into slavery. A certain widow whose only son the Vandal Prince Rig had taken into slavery, came to her bishop and, weeping, sought money from him to pay the ransom for her son. Not possessing anything, Bishop Paulinus dressed in the clothes of a simple man and asked the widow to take him before the prince and to exchange him for her son. The prince released the widow's son and took Paulinus with him to Africa where Paulinus served as the prince's gardener until, by God's Providence, he was freed and returned to Nola with the other slaves.
CONTEMPLATION
To contemplate the Lord Jesus as Healer:
1. As a Healer of bodily infirmities;
2. As an Exorcist of evil spirits from the insane;
3. As a Healer of the human spirit and mind by the light of divine teaching;
4. As my own Healer of all pains and evils.
HOMILY
About the angelic state of the saints
"But those who are deemed worthy to attain the coming age - they can no longer die, for they are like angels" (St. Luke 20:35-36).
Thus speaks He Who knows, He Who saw and He Who cannot be deceived. Brethren, what have we to doubt anymore? This testimony is clearer than a summer's noon, harder than diamonds and more precious that all the riches of this world; and this is the testimony: Those who are "deemed worthy" of that world and resurrection "can no longer die" but are immortal as angels of God.
What are the angels like? Those same angels who appeared at the time of Abraham and assisted men are the same ones [angels] who, today, appear and assist men. They are not dead but alive; they have not grown old, but they are young. They are the same ones [angels] who beheld Adam in Paradise and who will behold the Final Resurrection and the Judgment and the Kingdom of the Saints.
The righteous are similar to angels. The apostles, prophets, saints and martyrs live even today and will live always and "no longer can they die." Hundreds and thousands of years pass but they cannot die nor age anymore, rather "they are like angels."
That the righteous will be crowned with immortality, that the Lord testified to us in the above words and showed this by His own resurrection and proved through His glorified saints.
O, my brethren, let us awaken and labor to become worthy to obtain that blessed world!
O, resurrected and immortal Lord, help us to become worthy of Your immortal kingdom in which You reign with Your angels and Your saints throughout the ages of ages!
To You be glory and thanks always. Amen.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
23. ЈАНУАР (стари) или 5. ФЕБРУАР (нови календар)
1. Свештеномученик Климент, епископ анкирски. Рођен 258. године у граду Анкири од оца незнабошца и мајке хришћанке. Његова благочестива мајка Ефросинија прорече своме сину мученичку смрт, и остави овај свет када Клименту беше 12 година. Њена другарица Софија узме Климента у своју кућу као сина, и поможе његово васпитавање у хришћанском духу. Толико беше Климент прочувен због свог добродетељног живота, да би изабран за епископа Анкирског у 20. години свога живота. У младим годинама он је стекао старческу мудрост, и великом уздржљивошћу укротио и победио своје тело. Хранио се само хлебом и зељем, и ништа није јео заклано и крвно. У време Диоклецијана би мучен тако страшно „како никад нико од постања света.” 28 година провео је на мукама и по тамницама. 11 разних мучитеља истјазаваху га и мучаху. Када га једном удараху по лицу, пљуваху и зубе му кршаху, он довикну мучитељу Доментијану: „Почаст ми чиниш, о Доментијане, а не мучиш ме, јер и Господу мојему Исусу Христу уста бејаху тако бијена и образи шамарани, па гле и ја недостојни сада се тога удостојих!” Када би доведен пред цара Диоклецијана у Рим, цар постави на једну страну разна оруђа за мучење а на другу дарове, одликовања, одела, новце — све што цар може даривати, па онда рече Клименту да бира. Мученик Христов с презрењем погледа на сва блага царева, па изабра оруђа за мучења. И би мучен неисказано: комад по комад меса откидан му је с тела, тако да су се кости белеле испод меса. Најзад би посечен од војника, 312. године у цркви Анкири, када као архијереј служаше службу Божју. Чудеса светог Климента су безбројна.
2. Шести Васељенски Сабор, одржан у Цариграду у први мах 681. године а у други мах 691. године. Овај Сабор осудио је јеретике монотелите, који су погрешно учили, као да је у Христу била само божанска воља без човечанске. Још је уз то донео неколико правила о реду и дисциплини свештенства.
3. Свети Павлин Милостиви. Најпре римски сенатор а после епископ у Ноли. Следовао је примеру свога пријатеља светог Амвросија и примио крштење, после кога удаљи се у Шпанију у планине Пиринејске, где се подвизавао. Но како се ниједан светилник не може сакрити, то и свети Павлин би пронађен и изабран за епископа Нолског. Био је пастир добри и милостиви. Мирно се упокојио 431. године. Мошти му почивају у Риму и цркви светог Вартоломеја.
О бескрајни Творче, душом Ти се клањам,
Кад Ти име речем, ја Те умањавам,
И сваком те мишљу умањавам својом —
Шта ум мислит може пред пучином Твојом?
Шта ли језик зборит кад ћутати мора
Пред страхотом Твојих гора и понора?
Пред безмерном Твојом висином, ширином,
Равнином, стрмином, дубином, даљином
И близином, Боже, о да — и близином!
И још најчудније — смерном Ти низином!
Ти ко човек сиђе у нашу низину,
Сиђе и стесни се у смртну долину,
Да долину дигнеш небескоме крову,
И твар овешталу окренеш у нову.
Од свих особина низина ми Твоја
Зауставља мис'о, веже уста моја!
Шта мислити могу, шта ли рећи могу
О гладном и жедном и распетом Богу?
Шта да Ти и кажем, о Најбогатији,
Што због мене поста Најсиромашнији?
Нека језик ћути, нека суза збори:
Милошћу спасавај што умом сотвори!
РАСУЂИВАЊЕ
Милосрђе је вазда било одликом правих пастира стада Христовог. Свети Јован Златоуст у својим славним беседама ништа није тако јако наглашавао и похваљивао као милосрђе. Свети Јован Милостиви, патријарх Александријски, плакао је свакога онога дана, када му се није дала прилика, да укаже некоме милост. Свети Павлин назват је заслужно Милостивим, јер је у истини био милостив у пуном хришћанском смислу те речи. Једном када су Вандали опљачкали Нолу, поведу у исто време многе људе у ропство. Удовица нека, чијег јединца беше кнез вандалски Рига узео у ропство, дође своме епископу и плачући потражи од њега новаца, да плати откуп за сина свога. Немајући нигде ништа епископ Павлин обуче се у одело проста човека, и рече удовици, да њега води кнезу и да у замену за њенога сина. Кнез пусти удовичина сина а узе Павлина и одведе у Африку, где је Павлин служио као кнежев баштован, све док Промислом Божјим не буде ослобођен, и повраћен са осталим робљем натраг у Нолу.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као исцелитеља, и то:
1. као исцелитеља телесних болести;
2. као изгонитеља злих духова из суманутих;
3. као исцелитеља духа и ума људског светлошћу божанске науке;
4. као мог сопственог исцелитеља од свих мука и зала.
БЕСЕДА
о ангелско стању светитеља
А који се удостоји добитп онај свијет... више не могу умријети јер су као анђели (По Луки 20, 35-36)
Тако говори Онај који зна, који је видео, и који се не може преварити. Шта имамо да сумњамо више, браћо? Сведочанство ово јасније је од летњега подне, и тврђе од дијаманта, и драгоценије од свих блага овога света; а то је сведочанство, да они који се удостоје онога света и васкрсења више не могу умрети, него су бесмртни као ангели Божји.
А какви су ангели? Они исти ангели који су се јављали у време Аврама и помагали људима, исти они и данас се јављају и помажу. Нису умрли него су живи; и нису остарели него су млади. Исти они гледали су Адама у Рају, и гледаће последње васкрсење, Суд, и царство светитеља.
Ангелима су слични праведници. Апостоли и пророци, светитељи и мученици, живе и данас, и живеће вавек, и више не могу умрети. Стотине и хиљаде година пролазе но они нити више умиру нити старе, него су као ангели.
Да ће праведници бити венчани бесмрћем, то нам је Господ и горњим речима посведочио, и Својим сопственим васкрсењем показао, и кроз прослављене светитеље доказао.
О браћо моја, пробудимо се, и потрудимо се само да се удостојимо задобити онај блажени свет!
О Господе, васкрсли и бесмртни, помози нам удостојити се царства Твог бесмртног, у коме Ти царујеш с ангелима и светитељима Твојим вавек века! Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič
