The Prologue January 02 / January 15

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 2, and New Calendar date January 15. 1. SAINT SYLVESTER, BISHOP OF ROME

Sylvester was born in Rome and from his early youth was learned in worldly wisdom and in the Faith of Christ. He always conducted his life according to the Gospel commandments. He benefited much from the instruction of Timothy the priest whose death for the Faith Sylvester himself witnessed and, observing the example of the heroic sacrifice of his teacher, was imbued with such a spirit throughout his entire life. At age thirty, he became the Bishop of Rome. He amended the customs of Christians. For example, he dispensed the fast on Saturdays, which was practiced by many Christians up to that time, and ordered that fasting be observed only on Holy and Great Saturday as well as on those Saturdays that fall within the fasting seasons. By his prayers and miracles Sylvester assisted in bringing Emperor Constantine and his mother Helena into the True Faith. They were later baptized. He participated with the Empress Helena in finding the Honorable Cross. He governed the Church of God for twenty years. His earthly life ended honorably and he was translated into the heavenly Kingdom.

2. THE VENERABLE SERAPHIM OF SAROV

Seraphim was one of the greatest Russian ascetics, discerners and miracle-workers. He was born in 1759 A.D and died in 1833 A.D. Seraphim was distinguished by great humility. When the entire world praised him, he referred to himself as "the wretched Seraphim."

3. SAINT THEODOTA

Theodota was the mother of the brothers Cosmas and Damian, the Unmercenaries and Miracle-workers. Theodota lived a God-pleasing life and in such a life she instructed her sons.

4. THE VENERABLE AMMON

Ammon was a great ascetic of the fifth century. He was the abbot of the Tabennesiote Monastery in Upper Egypt. Three thousand monks lived the ascetical life under his direction. He possessed the abundant gift of miracle-working and discernment. Once when a monk asked him for advice, he said to him, "Be like a convict in prison, as he continually asks: when will the judge come, and so should you ask with trembling."

HYMN OF PRAISE

SAINT SYLVESTER

O Lord, most wonderful, wonderful in Your saints, You are,
Mighty and Merciful, through Your saints, You appear.
As the sun through the stars, You shine through Your saints,
To the humble You give strength; To Paradise You raise them.
To the simple You impart wisdom; through them the wise, You shame,
To the unfortunate; you comfort with kindness; with heaven, You nourish the hungry.
Saints of every type, You have,
Among the saints, from every age, You receive
From every age and from every stock,
Without caste, without mark: the last or the first.
Pure from sin and, in good, fruitful,
Noble souls, kindred to Your Christ,
You call them saints. Everyone You call
To be a saint. Those who respond, You cleanse,
Wash them from sins that white as wool they become,
In such as these, all heaven rejoices with You,
Sylvester was such a one; In him You rejoice, and
Because of him, blessing You impart to us.

REFLECTION

How do you respond to those who say that Christ the Miracle-worker cannot fit in our logic? Simply reply: You fit into His logic. In His logic, all eternity fits and all the nobleness of time and, then, if you wish, a place will be found even for you. If a barrel cannot fit into a thimble, you can fit a thimble into a barrel. Blessed Clement of Alexandria says; "Philosophers are children until they become men though Christ. For truth is never thinking only." Christ came to correct man and, therefore, men's logic. He is our Logos and our Logic. That is why we must direct our reason toward Him and not Him toward our reason. He is the corrector of our reason. The sun is not regulated according to our clock, but our clock is regulated according to the sun.

CONTEMPLATION

To contemplate the Lord Jesus as the Divine Word [The Logos]:

1. How the Triune God created everything by His Word, i.e., by Christ the Lord;

2. How senseless is every man, who distances himself from Christ, the Word of God, and in whom there is no Christ.

HOMILY

About pride

"Pride goes before disaster,and a haughty spiritbefore a fall" (Proverbs 16:18).

Of all that exists on the four corners of the earth, what, O mortal man, can make us proud except stupidities and demonic illusions. Did we not enter into the world naked and wretched and are we not going to depart this world in the same manner? Everything that we have, did we not borrow it; and by our death, are we not going to return everything? Oh, how many times has this been said and overheard? The wise apostle says, "For we have brought nothing into the world, just as we shall not be able to take anything out of it" (I Timothy 6:7). And, when we offer sacrifice to God of ordinary bread and wine, we say, "Thine own of Thine own, we offer unto Thee" (Divine Liturgy of St. John Chrysostom). For nothing that we have in this world is ours: not even a crumb of bread nor a drop of wine; nothing that is not of God. In truth, pride is the daughter of stupidity, the daughter of a darkened mind, born of evil ties with the demons.

Pride is a broad window through which all of our merits and good works evaporate. Nothing makes us so empty before men and so unworthy before God as does pride. When the Lord is not proud, why should we be proud? Who has more reason to be proud than the Lord, Who created the world and Who sustains it by His power? And behold, He humbles himself as a servant, a servant to the whole world: a servant even to the death, to the death on the Cross!

O humble Lord, burn up within our hearts the devil's sowing of pride with the fire of Your Holy Spirit, and plant within it the noble sowing of humility and meekness.


+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

2. ЈАНУАР (стари) или 15. ЈАНУАР (нови календар)

1. Свети Силвестар, епископ римски. Рођен у Риму, и од младости изучен светској мудрости и вери Христовој. Свој живот је увек управљао према заповестима јеванђелским. Много се користио поукама свештеника Тимотеја, чијем је погубљењу за веру и сам присуствовао, па гледајући пример јуначког пожртвовања свога учитеља и сам се запојио таквим духом за цео живот свој. У 30. години постао је епископом Римским. Поправљао је обичаје хришћана. Тако, на пример, укинуо је пост сваке суботе, како се то дотле држало код неких хришћана, и одредио, да се пости само Велика Субота као и оне суботе које падну уз постове. Својим молитвама и чудесима помагао је, да се цар Константин и мајка му Јелена обрате у веру праву и крсте. Садејствовао царици Јелени, да пронађе Часни Крст. Управљао је црквом Божјом 20 година, и чесно је скончао свој земски живот преселивши се у царство небеско.

2. Преподобни Серафим Саровски. Један од највећих руских подвижника, прозорљиваца и чудотвораца. Рођен 1759. а преславио се 1833. године. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао: „убоги Серафим.”

3. Света Теодота, мајка свете браће Козме и Дамјана, бесребреника и чудотвораца. Живела је животом богоугодним, и у такав живот упутила и синове своје.

4. Преподобни Амон. Велики подвижник столећа. Био настојатељ манастира Тавенисиотског у горњем Мисиру. Под његовим руководством подвизавало се око 3.000 монаха. Имао благодатни дар чудотворства и прозорљивости. Кад га је један монах питао за савет, он му рекне: „Буди сличан преступнику у тамници, и као што он непрестано пита: кад ће доћи судија? тако се и ти питај са страхом.”

Господе предивни, у светим си диван,
Кроз свеце се jављаш моћан, милостиван.
Ко сунце кроз звезде Ти кроз свеце сијаш,
Смерним силу дајеш, у Рај их узвијаш.
Простим мудрост делиш, кроз њих зналце срамиш,
Бедне благом блажиш, гладне небом храниш.
Ти од сваке врсте светитеља имаш,
Од сваког узраста Ти у свеце примаш,
Од сваког узраста, и од сваке крви,
Без касте, без марке: последњи ил’ први.
Чисте од грехова, и у добру родне,
Душе благородне, Твоме Христу сродне
Ти свецима зовеш. И сваког призиваш
Да светитељ буде. Одзване омиваш,
Омиваш од греха, да с’ ко вуна беле,
Сва небеса с Тобом таквим се веселе.
Силвестар би такав, њему се веселиш,
Због њега и нама ти благослов делиш.

РАСУЂИВАЊЕ

Како да одговориш онима који говоре: не може Христос Чудотворац да стане у нашу логику? Одговори просто: станите ви у Његову. У Његову логику стаје сва вечност и све благородство времена, па ће се, ако желите, наћи места и за вас. Ако не може буре у напрстак може напрстак у буре. Блажени Климент Александријски вели: „Филозофи су деца све док не постану људи кроз Христа... јер истина никад није само мишљење.” Христос је дошао да поправи људе, па, дакле, и логику људску. Он је наш Логос и наша Логика. Зато ми морамо управљати наш разум према Њему а не Њега према нашем разуму. Он је коректив нашег разума. Не равна се сунце према нашем сату него наш сат према сунцу.

СОРЗЕЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса Христа као божанско Слово (Логоса), и то:

1. како је троједини Бог све саздао Словом Својим, тојест Христом Господом;
2. како је бесловесан сваки човек, који се удаљава од Христа, Слова Божјега, и у коме нема Христа.

БЕСЕДА

о охолости

Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст (Приче Соломунове 16, 18)

Од свега што постоји на четири стране света шта нас, људе смртне, може учинити охолим осим глупости и демонске обмане? Нисмо ли голи и јадни дошли у овај свет, и нећемо ли такви из њега изаћи? Све што имамо нисмо ли позајмили, и не ћемо ли смрћу све морати повратити? Ах, колико је пута ово речено и — пречувено! Ништа не донесосмо у овај свeт, дакле не можемо ништа ни однети (Прва Тимотеју 6, 7), говори премудри апостол. И кад Богу жртву приносимо, прост хлеб и просто вино, ми говоримо: Твоја од Твојих Теби приносимо! јер ништа у свету ми немамо своје: ни мрву хлеба, ни кап вина — ништа што од Бога није. Ваистину, охолост је кћи глупости, кћи ума помрачена, рођена из зле везе с демонима.

Охолост је широк прозор, кроз који брзо изветравају све наше заслуге и сва добра дела. Ништа нас не чини пред људима тако празним ни пред Богом тако недостојним као охолост. Кад Господ није охол, како ми то да будемо? Ко би имао више права да буде охол од Господа, који свет створи и који га својом силом држи? И гле, Он се понизи до слуге, слуге целом свету; до смрти, смрти на крсту!

О Господе смерни, сагори у срцу нашем ђаволски усев охолости огњем Духа Твог Светог, и усади у њ благородни усев смерности и кротости. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič