The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date May 7, and New Calendar date May 20.
1. COMMEMORATION OF THE APPEARANCE OF THE HONORABLE CROSS OVER JERUSALEM
During the reign of Emperor Constantius, the son of St. Constantine, and Cyril the Patriarch of Jerusalem, the Honorable Cross appeared about 9:00 a.m. stretching out from Golgotha to above the Mount of Olives. This cross was brighter than the sun and more beautiful than the most beautiful rainbow. All the people, both believing and unbelieving, left their work and, in fear and amazement, observed this heavenly sign. Many unbelievers converted to the Faith of Christ, and so also did many Arian heretics abandon their evil heresy and returned to Orthodoxy. About this sign Patriarch Cyril wrote a letter to Emperor Constantius [337-361 A.D.] who leaned toward Arianism. This occurred on May 7, 357 A.D. Thus, even on this occasion it was demonstrated that the Christian Faith is not worldly theorizing, according to sensual understanding of man, but rather in God's power, demonstrated through numerous miracles and signs.
2. THE HOLY MARTYR ACACIUS
St. Acacius was a Roman officer during the reign of Emperor Maximian. Answering for his faith in Christ at the trial he said that he inherited this devout Faith from his parents and was strengthened in it by witnessing the many miraculous healings from the relics of Christian saints. After courageously enduring great tortures in the Thracian city of Pyrrinthus, Acacius was taken to Byzantium where he endured new tortures until he was finally beheaded. He suffered honorably and took up habitation in the eternal kingdom of joy in the year 303 A.D.
3. THE VENERABLE FATHERS OF GEORGIA
In the sixth century and two hundred years after St. Nina preached the Good News in Georgia, the All-Holy Mother of God appeared to John, an Antiochian ascetic, and commanded that he select twelve of his disciples and go to Georgia to strengthen the Faith of Orthodoxy. And so he did. Arriving in Georgia, these twelve missionaries were solemnly received by the prince of that country and the Catholicos Eulalius and immediately began their work with zeal. The people gathered around them in masses and they strengthened them in the Faith with great wisdom and many miracles. The head of these Christ-loving missionaries was St. John Zedazneli and the names of the others were: Abidus, Anthony, David, Zeno, Thaddeus, Jesse, Isderius, Joseph, Michael, Pyrrus, Stephen and Shio. With apostolic zeal they all confirmed the Faith of Christ in Georgia, established many monasteries and left many disciples after them. Thus, they were made worthy of glory in the heavens and power on earth.
HYMN OF PRAISE
THE HOLY MARTYR ACACIUS
Acacius, soldier of the King Most High
For death, Acacius prepares,
With the incense of prayer, the soul censes;
And the godless judge asks him:
Why does not Christ, the faithful redeem?
Why does He not your tormentors punish,
When, Almighty God, you call Him?
The martyr to him, meekly replies:
Great in mercy, the Lord Christ is,
And in mercy and in patience, long,
Awaits repentance, from the sinner,
And patient suffering from the faithful
If the sinners, He immediately punished
How would His mercy, He proclaim?
And the righteous, if they would not suffer
By what would they show the power of God?
And by what would they before the world shine?
The word said - the head beheaded
Into Paradise, the soul ascended.
REFLECTION
"I recognized that I was indebited more and that I was forgiven much. I was called to the priesthood from juridical and public offices and that is why I am afraid that I not be seen ungrateful if I would love less than what was forgiven me." These are the words of St. Ambrose who was unexpectedly called by God to change vocations from a secular judge to become archbishop of Christ's Church. With these words the saint demonstrated how the priestly calling is greater than the secular calling; how to the priestly vocation he comes by God's calling and how he who is called owes thanksgiving to God. The debt of thanksgiving to God, all the saints considered as their main debt. Without thanksgiving to God there can be no progress in the spiritual life. Thanksgiving to God, without ceasing, is the fruitful seed from which, if it is watered by the tears of continual repentance, a beautiful fruit blossoms - love toward God.
CONTEMPLATION
To contemplate the Descent of God the Holy Spirit upon the holy apostles:
1. How the apostles stand in one mind at prayer;
2. How, suddenly, there came a sound from heaven as a rushing mighty wind.
HOMILY
About how by sins good is being turned back from man
"Your sins have turned back these blessings from you" (Jeremiah 5:25).
If you do not possess good in abundance, O people, that means you have sin in abundance. Your sins have turned your good from you. O people, if you wish good for yourself, reject sin and do not sin anymore and you will travel toward good, and good will come to you and good will not depart from you.
O man, if you do not have good, it means that you have sin. Good cannot dwell in the same house with sin just as light and darkness cannot exist in the same place at the same time. When light departs, darkness settles in and when the darkness departs, the light shines. Thus, sin and good can be interchanged but they cannot dwell together.
O my brethren, "Your sins have turned back these blessings from you." These words were not spoken by only one prophet, to one people only, rather every true prophet spoke these words to his people. False prophets flatter the sins of their people, and thus, assist them even more to turn back good from their people. The true prophets go against the sins of the people, for they go along with good and cry out against sin, in order to be able to introduce good, which is from God, in the souls of their people. If the beehive begins to smell, will the honey carrying bees enter it and deposit their honey in it? No! And when the irrational bees do not want to enter in a putrid and smoke-ridden beehive, then how will the rational Spirit of God enter a soul, putrid and smoke-ridden from sin? And the Spirit of God is the possessor and the dispenser of all good gifts.
O Lord, Holy Spirit, help Your people by Your irresistible power that they drive away sin from their soul; so that You would be able to enter inside with Your life-creating gifts.
To You be glory and thanks always. Amen.
Please note: Daily Troparion, Kontakion, Bible readings and lives of Saints are conveniently available via the free Menologion software.
1. COMMEMORATION OF THE APPEARANCE OF THE HONORABLE CROSS OVER JERUSALEM
During the reign of Emperor Constantius, the son of St. Constantine, and Cyril the Patriarch of Jerusalem, the Honorable Cross appeared about 9:00 a.m. stretching out from Golgotha to above the Mount of Olives. This cross was brighter than the sun and more beautiful than the most beautiful rainbow. All the people, both believing and unbelieving, left their work and, in fear and amazement, observed this heavenly sign. Many unbelievers converted to the Faith of Christ, and so also did many Arian heretics abandon their evil heresy and returned to Orthodoxy. About this sign Patriarch Cyril wrote a letter to Emperor Constantius [337-361 A.D.] who leaned toward Arianism. This occurred on May 7, 357 A.D. Thus, even on this occasion it was demonstrated that the Christian Faith is not worldly theorizing, according to sensual understanding of man, but rather in God's power, demonstrated through numerous miracles and signs.
2. THE HOLY MARTYR ACACIUS
St. Acacius was a Roman officer during the reign of Emperor Maximian. Answering for his faith in Christ at the trial he said that he inherited this devout Faith from his parents and was strengthened in it by witnessing the many miraculous healings from the relics of Christian saints. After courageously enduring great tortures in the Thracian city of Pyrrinthus, Acacius was taken to Byzantium where he endured new tortures until he was finally beheaded. He suffered honorably and took up habitation in the eternal kingdom of joy in the year 303 A.D.
3. THE VENERABLE FATHERS OF GEORGIA
In the sixth century and two hundred years after St. Nina preached the Good News in Georgia, the All-Holy Mother of God appeared to John, an Antiochian ascetic, and commanded that he select twelve of his disciples and go to Georgia to strengthen the Faith of Orthodoxy. And so he did. Arriving in Georgia, these twelve missionaries were solemnly received by the prince of that country and the Catholicos Eulalius and immediately began their work with zeal. The people gathered around them in masses and they strengthened them in the Faith with great wisdom and many miracles. The head of these Christ-loving missionaries was St. John Zedazneli and the names of the others were: Abidus, Anthony, David, Zeno, Thaddeus, Jesse, Isderius, Joseph, Michael, Pyrrus, Stephen and Shio. With apostolic zeal they all confirmed the Faith of Christ in Georgia, established many monasteries and left many disciples after them. Thus, they were made worthy of glory in the heavens and power on earth.
HYMN OF PRAISE
THE HOLY MARTYR ACACIUS
Acacius, soldier of the King Most High
For death, Acacius prepares,
With the incense of prayer, the soul censes;
And the godless judge asks him:
Why does not Christ, the faithful redeem?
Why does He not your tormentors punish,
When, Almighty God, you call Him?
The martyr to him, meekly replies:
Great in mercy, the Lord Christ is,
And in mercy and in patience, long,
Awaits repentance, from the sinner,
And patient suffering from the faithful
If the sinners, He immediately punished
How would His mercy, He proclaim?
And the righteous, if they would not suffer
By what would they show the power of God?
And by what would they before the world shine?
The word said - the head beheaded
Into Paradise, the soul ascended.
REFLECTION
"I recognized that I was indebited more and that I was forgiven much. I was called to the priesthood from juridical and public offices and that is why I am afraid that I not be seen ungrateful if I would love less than what was forgiven me." These are the words of St. Ambrose who was unexpectedly called by God to change vocations from a secular judge to become archbishop of Christ's Church. With these words the saint demonstrated how the priestly calling is greater than the secular calling; how to the priestly vocation he comes by God's calling and how he who is called owes thanksgiving to God. The debt of thanksgiving to God, all the saints considered as their main debt. Without thanksgiving to God there can be no progress in the spiritual life. Thanksgiving to God, without ceasing, is the fruitful seed from which, if it is watered by the tears of continual repentance, a beautiful fruit blossoms - love toward God.
CONTEMPLATION
To contemplate the Descent of God the Holy Spirit upon the holy apostles:
1. How the apostles stand in one mind at prayer;
2. How, suddenly, there came a sound from heaven as a rushing mighty wind.
HOMILY
About how by sins good is being turned back from man
"Your sins have turned back these blessings from you" (Jeremiah 5:25).
If you do not possess good in abundance, O people, that means you have sin in abundance. Your sins have turned your good from you. O people, if you wish good for yourself, reject sin and do not sin anymore and you will travel toward good, and good will come to you and good will not depart from you.
O man, if you do not have good, it means that you have sin. Good cannot dwell in the same house with sin just as light and darkness cannot exist in the same place at the same time. When light departs, darkness settles in and when the darkness departs, the light shines. Thus, sin and good can be interchanged but they cannot dwell together.
O my brethren, "Your sins have turned back these blessings from you." These words were not spoken by only one prophet, to one people only, rather every true prophet spoke these words to his people. False prophets flatter the sins of their people, and thus, assist them even more to turn back good from their people. The true prophets go against the sins of the people, for they go along with good and cry out against sin, in order to be able to introduce good, which is from God, in the souls of their people. If the beehive begins to smell, will the honey carrying bees enter it and deposit their honey in it? No! And when the irrational bees do not want to enter in a putrid and smoke-ridden beehive, then how will the rational Spirit of God enter a soul, putrid and smoke-ridden from sin? And the Spirit of God is the possessor and the dispenser of all good gifts.
O Lord, Holy Spirit, help Your people by Your irresistible power that they drive away sin from their soul; so that You would be able to enter inside with Your life-creating gifts.
To You be glory and thanks always. Amen.
Please note: Daily Troparion, Kontakion, Bible readings and lives of Saints are conveniently available via the free Menologion software.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
7. МАЈ (стари) или 20. МАЈ (нови календар)
1. Спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму. У време цара Констанса, сина светог Константина, и патријарха Јерусалимског Кирила појави се изјутра у 9 сати Часни Крст над Голготом простирући се до изнад Горе Маслинске. Беше тај Крст светлији од сунца и краснији од најлепше дуге. Сав народ, и верни и неверни, оставише своје послове и у страху и дивљењу посматраху то небеско знамење. Многи неверници обратише се вери Христовој, а тако исто и многи јеретици аријани оставише своју злобну јерес и вратише се Православљу. О овоме знамењу написа патријарх Кирил писмо цару Констансу, који и сам нагињаше аријанству. То се догодило 7. маја 357. године. Тако се и овом приликом показа, да вера хришћанска није у мудровањима светским по чулном разуму људском него у сили Божјој, показаној кроз чудеса и знамења безбројна.
2. Свети мученик Акакије. Овај светитељ беше официр римски у време цара Максимијана. Одговарајући на суду за своју веру у Христа он рече, да је наследио веру благочестиву од својих родитеља, и да се у њој утврдио видећи многа чудесна исцелења од моштију хришћанских светитеља. После великих мука претрпљених храбро у Тракијском граду Пиринту Акакије би преведен у Византију, где издржа нове муке, док најзад не би мачем посечен. Чесно пострада и пресели се у царство вечне радости 303. године.
3. Преподобни оци грузински. У ВИ столећу а на 200 година после тога како је света Нина проповедала Јеванђеље у Грузији јави се Пресвета Богоматер Јовану, подвижнику Антиохијском, и нареди му да избере 12 својих ученика и оде у Грузију да утврди веру православну. Јован тако и учини. Приспевши у Грузију ових дванаест мисионара буду свечано дочекани од кнеза те земље и католикоса Евлалија, и одмах с ревношћу отпочну свој посао. Народ се стицао око њих у гомилама, и они су га утврђивали у вери великом мудрошћу и чудесима многим. Началник свих ових христољубивих мисионара био је свети Јован Зедазнијски. А имена су њихова: Авид, Антоније, Давид, Зинон, Тадеј, Иса, Издериос, Јосиф, Михаил, Пир, Стефан и Шијо. С апостолском ревношћу сви они утврђиваше веру Христову у Грузији, основаше многе манастире, и после себе оставише многе ученике. Тако се удостојише славе на небесима и силе на земљи.
Акакије, војин вишњег Цара,
Акакије за смрт се готови,
Душу кади тамјаном молитве;
А пита га судија безбожни:
Зашто Христос не избавља верне?
Што не казни ваше мучитеље,
Кад га зовеш Богом свемогућим?
Мученик му кротко одговара:
— Господ Христос велик је милошћу,
И милошћу и дугим трпљењем,
Од грешника чека покајање,
А од верних трпљиво страдање.
Кад би грешне Он одмах кажњав’о
Милост Своју како би јављао?
А праведни кад не би страдали
Силу Божју чим би показали?
И пред светом чим би засијали? —
Реч речена — глава посечена,
У Рај Божји душа узнесена.
РАСУЂИВАЊЕ
„Признајем, да сам ја био више дужан, и да ми је више опроштено: од судских и јавних послова ја сам позват на свештенство, па зато се бојим, да се не покажем неблагодаран, ако будем мање љубио него што ми је опроштено.“ Ово су речи светог Амвросија, који је изненадно био Богом позват да промени звање и да од светског судије постане архијереј цркве Христове. Овим речима светитељ показује, како је свештеничко звање више од световног, како се до истог долази Божјим призвањем, и како онај који је призват дугује благодарност Богу. Дуг благодарности Богу сви светитељи сматрали су својим главним дугом. Без благодарности Богу не може бити напредовања у духовном животу. Непрестана благодарност Богу јесте благородно семе, из кога, ако се залевало буде сузама непрестаног покајања, израста прекрасни плод — љубав према Богу.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам силазак Бога Духа Светога на свете апостоле, и то:
1. како апостоли свети стоје сви једнодушно на молитви;
2. како на једанпут постаје хука с неба као дување силнога ветра.
БЕСЕДА
о томе како се гресима одбија добро од људи
Гријеси ваши одбијају добро од вас (Књига пророка Јеремије 5, 25)
Ако немаш у изобиљу добра, народе, значи да имаш греха у изобиљу. Греси твоји одбијају добро твоје од тебе. Ако желиш добра себи, народе, одбаци грехе и не греши више, и пропутићеш добру, и добро ће доћи теби и неће се одвајати од тебе.
Ако немаш добра, човече, значи да греха имаш. Не може добро становати у истој кући са грехом, као што светлост и тама не могу бити истовремено на истом месту. Кад се светлост удаљи, тама настане; и кад се тама удаљи, светлост засија. Тако грех и добро могу се смењивати, но заједно обитавати не могу.
Гријеси наши одбијају добро од нас, о браћо моја. Ове речи није рекао само један пророк само једном народу, него је сваки прави пророк говорио ове речи своме народу. Лажни пророци ласкају гресима народа свога, и тако помажу још више одбијати добро од народа свога. А прави пророци иду на супрот гресима народним, јер они са добром иду, и вичу против греха, да би могли унети добро што је од Бога у душе народа свога. Ако се кошница засмради, хоће ли медоносне пчеле ући у њу и истоварати мед свој у њу? Не? Па кад бесловесне пчеле не ће да уђу у смрадну и димљиву кошницу, како ће тек словесни Дух Божји ући у душу смрадну и димљиву од греха? А Дух Божји је поседник и дародавац свих добрих дарова.
Господе Душе Свети, помози силом Твојом неодољивом људима Твојим, да одагнају грех из душе своје, те да би Ти могао ступити унутра са даровима Твојим животворним. Теби слава и хвала са Оцем и Сином вавек. Амин.
2. Свети мученик Акакије. Овај светитељ беше официр римски у време цара Максимијана. Одговарајући на суду за своју веру у Христа он рече, да је наследио веру благочестиву од својих родитеља, и да се у њој утврдио видећи многа чудесна исцелења од моштију хришћанских светитеља. После великих мука претрпљених храбро у Тракијском граду Пиринту Акакије би преведен у Византију, где издржа нове муке, док најзад не би мачем посечен. Чесно пострада и пресели се у царство вечне радости 303. године.
3. Преподобни оци грузински. У ВИ столећу а на 200 година после тога како је света Нина проповедала Јеванђеље у Грузији јави се Пресвета Богоматер Јовану, подвижнику Антиохијском, и нареди му да избере 12 својих ученика и оде у Грузију да утврди веру православну. Јован тако и учини. Приспевши у Грузију ових дванаест мисионара буду свечано дочекани од кнеза те земље и католикоса Евлалија, и одмах с ревношћу отпочну свој посао. Народ се стицао око њих у гомилама, и они су га утврђивали у вери великом мудрошћу и чудесима многим. Началник свих ових христољубивих мисионара био је свети Јован Зедазнијски. А имена су њихова: Авид, Антоније, Давид, Зинон, Тадеј, Иса, Издериос, Јосиф, Михаил, Пир, Стефан и Шијо. С апостолском ревношћу сви они утврђиваше веру Христову у Грузији, основаше многе манастире, и после себе оставише многе ученике. Тако се удостојише славе на небесима и силе на земљи.
Акакије, војин вишњег Цара,
Акакије за смрт се готови,
Душу кади тамјаном молитве;
А пита га судија безбожни:
Зашто Христос не избавља верне?
Што не казни ваше мучитеље,
Кад га зовеш Богом свемогућим?
Мученик му кротко одговара:
— Господ Христос велик је милошћу,
И милошћу и дугим трпљењем,
Од грешника чека покајање,
А од верних трпљиво страдање.
Кад би грешне Он одмах кажњав’о
Милост Своју како би јављао?
А праведни кад не би страдали
Силу Божју чим би показали?
И пред светом чим би засијали? —
Реч речена — глава посечена,
У Рај Божји душа узнесена.
РАСУЂИВАЊЕ
„Признајем, да сам ја био више дужан, и да ми је више опроштено: од судских и јавних послова ја сам позват на свештенство, па зато се бојим, да се не покажем неблагодаран, ако будем мање љубио него што ми је опроштено.“ Ово су речи светог Амвросија, који је изненадно био Богом позват да промени звање и да од светског судије постане архијереј цркве Христове. Овим речима светитељ показује, како је свештеничко звање више од световног, како се до истог долази Божјим призвањем, и како онај који је призват дугује благодарност Богу. Дуг благодарности Богу сви светитељи сматрали су својим главним дугом. Без благодарности Богу не може бити напредовања у духовном животу. Непрестана благодарност Богу јесте благородно семе, из кога, ако се залевало буде сузама непрестаног покајања, израста прекрасни плод — љубав према Богу.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам силазак Бога Духа Светога на свете апостоле, и то:
1. како апостоли свети стоје сви једнодушно на молитви;
2. како на једанпут постаје хука с неба као дување силнога ветра.
БЕСЕДА
о томе како се гресима одбија добро од људи
Гријеси ваши одбијају добро од вас (Књига пророка Јеремије 5, 25)
Ако немаш у изобиљу добра, народе, значи да имаш греха у изобиљу. Греси твоји одбијају добро твоје од тебе. Ако желиш добра себи, народе, одбаци грехе и не греши више, и пропутићеш добру, и добро ће доћи теби и неће се одвајати од тебе.
Ако немаш добра, човече, значи да греха имаш. Не може добро становати у истој кући са грехом, као што светлост и тама не могу бити истовремено на истом месту. Кад се светлост удаљи, тама настане; и кад се тама удаљи, светлост засија. Тако грех и добро могу се смењивати, но заједно обитавати не могу.
Гријеси наши одбијају добро од нас, о браћо моја. Ове речи није рекао само један пророк само једном народу, него је сваки прави пророк говорио ове речи своме народу. Лажни пророци ласкају гресима народа свога, и тако помажу још више одбијати добро од народа свога. А прави пророци иду на супрот гресима народним, јер они са добром иду, и вичу против греха, да би могли унети добро што је од Бога у душе народа свога. Ако се кошница засмради, хоће ли медоносне пчеле ући у њу и истоварати мед свој у њу? Не? Па кад бесловесне пчеле не ће да уђу у смрадну и димљиву кошницу, како ће тек словесни Дух Божји ући у душу смрадну и димљиву од греха? А Дух Божји је поседник и дародавац свих добрих дарова.
Господе Душе Свети, помози силом Твојом неодољивом људима Твојим, да одагнају грех из душе своје, те да би Ти могао ступити унутра са даровима Твојим животворним. Теби слава и хвала са Оцем и Сином вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič
