The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date May 6, and New Calendar date May 19.
1. THE HOLY RIGHTEOUS AND LONG-SUFFERING JOB
Job was a descendant of Esau the grandson of Abraham and lived in Arabia about 2,000 years before Christ. His father's name was Zareth and his mother's name was Bosora. However, his full name was Jobab. Job was an honorable, god-fearing man and very wealthy. In the seventy-ninth year of his life, God permitted difficult temptations to befall him through Satan as it is written in detail in the Book of Job. In one day, Job lost all his enormous estates, his sons and his daughters. After that a terrible disease befell him and his entire body was covered with sores from his head to his feet and Job lay on the rubbish heap outside the town and with a piece of potsherd scrapped away the pus from his wounds. Job did not murmur against God, but patiently endured all sufferings to the end. That is why God restored his health, gave him much greater riches than that which he had before and seven sons and three daughters were born to him as many as he previously had. Job lived for a total of two-hundred forty-eight years always glorifying and praising God. Job is considered to be the model of patient endurance of every suffering which God sends upon us and Job is a proto-type of the suffering of the Lord Jesus.
2. THE HOLY MARTYR BARBARUS
Barbarus was a soldier during the reign of Julian the Apostate. When the emperor's commander Bacchus led the Roman army against the Franks, Barbarus, who was secretly a Christian, was serving in the army. In battle there appeared a certain hero on the side of the Franks, similar to Goliath of old and he challenged the Romans to send one of their men to come out to do battle. Commander Bacchus advised Barbarus to go. Barbarus prayed in his heart to the Living Lord, went out and defeated that giant. As a result, the Frankish army became confused and fled. Then the commander prepared a great celebration and ordered that sacrifices be offered to the idols. During the sacrificial offerings, the commander learned that Barbarus kept himself apart. When he was asked about that, Barbarus declared that he is a Christian. The commander informed the emperor and the emperor ordered that Barbarus be subjected to the most severe tortures. But Barbarus endured all with rare courage and composure. During his tortures, many miracles were manifested and many soldiers, witnessing this, accepted the Faith of Christ. Among them was the Commander Bacchus along with Callimachus and Dionysius. All three were beheaded for the Name of Christ and, after them, Barbarus was also beheaded in the year 362 A.D. Their souls took up habitation in the kingdom of Christ the Immortal King.
3. SAINT BARBARUS THE ROBBER
After having committed many crimes, Barbarus repented and at first condemned himself to crawl on all fours for three years and to eat with dogs and, second, to live twelve years in the forest without clothes, without a roof and without food except grass and leaves. He received news from the angels that his sins are forgiven. Some merchants traveling through the forest and seeing Barbarus from afar thought that it was an animal and not a man, aimed their arrows at him and pierced him. Dying, Barbarus begged them to inform the nearest priest about him. The priest arrived and buried him honorably. From his body flowed healing myrrh (oil) which cured various diseases and pains of men.
HYMN OF PRAISE
JOB, THE SUFFERING SERVANT
Tell me brother, what you are able to endure,
And how much of a man you are, I will tell you.
Job the righteous rich man and all glorious
By Satan, on a dunghill was thrown,
And with pus and sores covered,
To dogs and to men, a horrifying sight!
Whatever he had, in a day perished
Except faith and except patience.
But with the weapon of faith and patience
Job, the horrible Satan overcame.
The uneven struggle, God looked on,
To the righteous one, victory He imparted.
With victory, all other riches,
And the envious devil shamed.
REFLECTION
Abba Isaiah said of himself: "I see myself resembling a horse wandering around without a rider. Whoever finds him, sits on him and rides him to his content. When one rider dismounts the horse, another saddles him and does the same, and so with the third and so forth." This great ascetic, about whom everyone spoke with amazement that he had attained perfection, said this of himself either out of humility or from remembrance of his time of imperfection. The main thing is that these words are true in relation to every Christian who walks spiritually unbridled and unrestrained. Just as soon as one passion dismounted from him, another mounted him. Just as soon as one wearied him and left him in despair, another mounted him with deluded hope that it will make him happy. Such a man does not have a rider who would direct him to the true path without digressing to the left or to the right. The only friendly rider which should be greeted with a welcome is the holy and powerful Christian spirit.
CONTEMPLATION
To contemplate the Ascension of the Lord Jesus:
1. How He first resurrected bodily and then ascended bodily;
2. How the souls of righteous men after death first ascend into heaven while the body awaits the general resurrection, general transfiguration and general ascension.
HOMILY
About the power that God gave to the words of the prophets
"Behold, I made My words in your mouth, a fire. And this people is the wood that it shall devour!" (Jeremiah 5:14).
You see brethren, that the effect of the word of God is different according to different people. The word of God is like fire, in whom the righteous one rejoices, as one frozen in the cold of this world; and the word of God is like fire which burns the unrighteous one whom this material world has overly warmed. The experienced spiritual fathers have left us proof that only the Name of Jesus brings power, joy and refreshment to the faithful - and this Name consumes evil spirits as a living fire. That is the way with every word of God. With some it creates comfort, with others irritation, with some it quiets anger, with others it increases anger, with some it provokes respect with fear and with others scorn. To the healthy it is honey; to the unhealthy it is the honey of wormwood.
But, why should the people be as wood which will be consumed? For, are the people to be blamed if the godless elders and false prophets lead them astray? The people are not to blame to such a degree as their elders and false prophets but nevertheless they are to blame to a certain extent. For God also gave the people to know the right path through conscience and through the preaching of God's word and the people should not blindly follow their blind leaders when they lead them on the false paths and distance them from God and God's law. Brethren, God is Just and He knows the measure of everyone's faults, and He will not permit the illiterate and the least to suffer as much as the literate and the greatest.
O All-seeing God, save us that we neither be blind leaders not blind followers. Strengthen our hearts that, as leaders and as followers, we will always be Your servants and only Your servants.
To You be glory and thanks always. Amen.
Please note: Daily Troparion, Kontakion, Bible readings and lives of Saints are conveniently available via the free Menologion software.
1. THE HOLY RIGHTEOUS AND LONG-SUFFERING JOB
Job was a descendant of Esau the grandson of Abraham and lived in Arabia about 2,000 years before Christ. His father's name was Zareth and his mother's name was Bosora. However, his full name was Jobab. Job was an honorable, god-fearing man and very wealthy. In the seventy-ninth year of his life, God permitted difficult temptations to befall him through Satan as it is written in detail in the Book of Job. In one day, Job lost all his enormous estates, his sons and his daughters. After that a terrible disease befell him and his entire body was covered with sores from his head to his feet and Job lay on the rubbish heap outside the town and with a piece of potsherd scrapped away the pus from his wounds. Job did not murmur against God, but patiently endured all sufferings to the end. That is why God restored his health, gave him much greater riches than that which he had before and seven sons and three daughters were born to him as many as he previously had. Job lived for a total of two-hundred forty-eight years always glorifying and praising God. Job is considered to be the model of patient endurance of every suffering which God sends upon us and Job is a proto-type of the suffering of the Lord Jesus.
2. THE HOLY MARTYR BARBARUS
Barbarus was a soldier during the reign of Julian the Apostate. When the emperor's commander Bacchus led the Roman army against the Franks, Barbarus, who was secretly a Christian, was serving in the army. In battle there appeared a certain hero on the side of the Franks, similar to Goliath of old and he challenged the Romans to send one of their men to come out to do battle. Commander Bacchus advised Barbarus to go. Barbarus prayed in his heart to the Living Lord, went out and defeated that giant. As a result, the Frankish army became confused and fled. Then the commander prepared a great celebration and ordered that sacrifices be offered to the idols. During the sacrificial offerings, the commander learned that Barbarus kept himself apart. When he was asked about that, Barbarus declared that he is a Christian. The commander informed the emperor and the emperor ordered that Barbarus be subjected to the most severe tortures. But Barbarus endured all with rare courage and composure. During his tortures, many miracles were manifested and many soldiers, witnessing this, accepted the Faith of Christ. Among them was the Commander Bacchus along with Callimachus and Dionysius. All three were beheaded for the Name of Christ and, after them, Barbarus was also beheaded in the year 362 A.D. Their souls took up habitation in the kingdom of Christ the Immortal King.
3. SAINT BARBARUS THE ROBBER
After having committed many crimes, Barbarus repented and at first condemned himself to crawl on all fours for three years and to eat with dogs and, second, to live twelve years in the forest without clothes, without a roof and without food except grass and leaves. He received news from the angels that his sins are forgiven. Some merchants traveling through the forest and seeing Barbarus from afar thought that it was an animal and not a man, aimed their arrows at him and pierced him. Dying, Barbarus begged them to inform the nearest priest about him. The priest arrived and buried him honorably. From his body flowed healing myrrh (oil) which cured various diseases and pains of men.
HYMN OF PRAISE
JOB, THE SUFFERING SERVANT
Tell me brother, what you are able to endure,
And how much of a man you are, I will tell you.
Job the righteous rich man and all glorious
By Satan, on a dunghill was thrown,
And with pus and sores covered,
To dogs and to men, a horrifying sight!
Whatever he had, in a day perished
Except faith and except patience.
But with the weapon of faith and patience
Job, the horrible Satan overcame.
The uneven struggle, God looked on,
To the righteous one, victory He imparted.
With victory, all other riches,
And the envious devil shamed.
REFLECTION
Abba Isaiah said of himself: "I see myself resembling a horse wandering around without a rider. Whoever finds him, sits on him and rides him to his content. When one rider dismounts the horse, another saddles him and does the same, and so with the third and so forth." This great ascetic, about whom everyone spoke with amazement that he had attained perfection, said this of himself either out of humility or from remembrance of his time of imperfection. The main thing is that these words are true in relation to every Christian who walks spiritually unbridled and unrestrained. Just as soon as one passion dismounted from him, another mounted him. Just as soon as one wearied him and left him in despair, another mounted him with deluded hope that it will make him happy. Such a man does not have a rider who would direct him to the true path without digressing to the left or to the right. The only friendly rider which should be greeted with a welcome is the holy and powerful Christian spirit.
CONTEMPLATION
To contemplate the Ascension of the Lord Jesus:
1. How He first resurrected bodily and then ascended bodily;
2. How the souls of righteous men after death first ascend into heaven while the body awaits the general resurrection, general transfiguration and general ascension.
HOMILY
About the power that God gave to the words of the prophets
"Behold, I made My words in your mouth, a fire. And this people is the wood that it shall devour!" (Jeremiah 5:14).
You see brethren, that the effect of the word of God is different according to different people. The word of God is like fire, in whom the righteous one rejoices, as one frozen in the cold of this world; and the word of God is like fire which burns the unrighteous one whom this material world has overly warmed. The experienced spiritual fathers have left us proof that only the Name of Jesus brings power, joy and refreshment to the faithful - and this Name consumes evil spirits as a living fire. That is the way with every word of God. With some it creates comfort, with others irritation, with some it quiets anger, with others it increases anger, with some it provokes respect with fear and with others scorn. To the healthy it is honey; to the unhealthy it is the honey of wormwood.
But, why should the people be as wood which will be consumed? For, are the people to be blamed if the godless elders and false prophets lead them astray? The people are not to blame to such a degree as their elders and false prophets but nevertheless they are to blame to a certain extent. For God also gave the people to know the right path through conscience and through the preaching of God's word and the people should not blindly follow their blind leaders when they lead them on the false paths and distance them from God and God's law. Brethren, God is Just and He knows the measure of everyone's faults, and He will not permit the illiterate and the least to suffer as much as the literate and the greatest.
O All-seeing God, save us that we neither be blind leaders not blind followers. Strengthen our hearts that, as leaders and as followers, we will always be Your servants and only Your servants.
To You be glory and thanks always. Amen.
Please note: Daily Troparion, Kontakion, Bible readings and lives of Saints are conveniently available via the free Menologion software.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
6. МАЈ (стари) или 19. МАЈ (нови календар)
1. Свети праведни и многострадални Јов. Беше Јов потомак Исава, унука Аврамова, и живљаше у Арабији около 2000 година пре Христа. Оцу му беше име Зарет а матери Восора; његово пак пуно име беше Јовав. Беше он човек чесан и богобојажљив ивеома богат. Но у 79 години његовог живота попусти Бог на њ искушења тешка кроз сатану, као што је све потанко описано у Књизи Јова. И у један дан изгуби Јов све огромно имање своје, и синове своје, и кћери своје. По том нападе на њ тешка болест, од које му се цело тело покри ранама од темена до табана, и лежаше Јов на ђубришту изван града, и комадом црепа отираше гној са рана својих. Но Јов не заропта на Бога, него стрпљиво поднесе све муке до краја. Зато му Бог поврати здравље, и даде мубогатство много веће него што је пре имао, и родише му се опет 7 синова и три кћери, колико је и пре имао. И поживе Јов свега 248. година све славећи и хвалећи Бога. Јов се сматра узором трпељивог подношења сваког страдања, које Бог на нас шаље, и праобразом страдајућег Господа Исуса.
2. Свети мученик Варвар. Беше Варвар војник у време Јулијана Одступника. Када царев војвода Вакх поведе римску војску против Франака, у тој војсци беше и Варвар, потајни хришћанин. На бојишту појави се неки јунак од стране Франака, сличан древном Голијату, и зачикаваше Римљане, да би му неко од њих изашао на мегдан. Војвода Вакх усаветова Варвара да он изађе. Варвар се помоли у срцу живоме Господу, изађе и победи онога дива. Од тога се смете војска Франачка и побеже. Тада војвода направи весеље големо, и нареди да се идолима принесу жртве. Но при том жртвоприношењу војвода сазна, да се Варвар држи по страни. Када га упита о томе Варвар изјави, да је он хришћанин. Војвода јави цару, а цар нареди, да се Варвар стави на најтеже муке. Но Варвар све поднесе са ретком храброшћу и присебношћу. При његовом мучењу показаше се многа чудеса, и многи војници видећи то примише веру Христову. Међу овима беше и сам војвода Вакх са Калимахом и Дионисијем. Сва тројица њих бише посечени за име Христово, а за њима и Варвар, 362. године. Душе њихове преселише се у царство Христа Цара бесмртнога.
3. Свети Варвар разбојник. После многих злочинстава покајао се и осудио сам себе прво, да три године иде четвороношке и једе са псима, и друго, да 12 година живи у шуми, без одела, без крова, и без икакве хране осим траве и лишћа. Доби извешће од ангела, да су му греси проштени. Путоваху трговци кроз шуму, па видевши издалека Варвара помислише да је звер а не човек, наперише стреле и устрелише га. Умирући он их умоли, да јаве оближњем свештенику о њему. Свештеник дође, и чесно га сахрани. Но из његовог тела потече целебно миро, које је исцељивало разне болести и муке на људима.
Кажи, брате, шта поднети можеш,
Па ћу рећи, колико си човек.
Јов праведни богат и преславан
Би сатаном бачен на ђубриште,
И обложен гнојем и ранама, —
Страшилиште псима и људима!
Што имаде за дан му пропаде
Осим вере и осим стрпљења.
Но с оружјем вере и стрпљења
Јов победи страшнога сатану.
Бог гледаше борбу неједнаку,
Праведнику победу додели,
Са победом сва остала блага,
А посрами завидљивог врага.
РАСУЂИВАЊЕ
Авва Исаија рекао о себи: „Видим себе сличног коњу лутајућем без јахача. Ко год га нађе, седа на њега и језди на њему до миле воље. Када један јахач остави коња, други га узјаше и поступа тако исто, па и трећи, и тако даље.” Овај велики подвижник, за кога су сви с дивљењем говорили, да је достигао савршенство, рекао је то о себи или из смирења или из сећања на доба свога несавршенства. Главно је, да је ова реч истинита у односу на свакога хришћанина, који ходи духовно распојас и необуздан. Тек што је једна страст с њега сјахала, друга га је узјахала. Тек што га је једна заморила и оставила у очајању, друга га је узјахала с обманљивом надом, да ће га она усрећити. Такав човек нема јахача, који би га управио правим путем без скретања ни лево ни десно. Једини пријатељски јахач, кога треба поздравити добродошлицом, јесте свети и моћни дух хришћански.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса, и то:
1. како је Он прво васкрсао телесно, па се онда вазнео телесно;
2. како се душе праведних људи по смрти прво вазносе на небо, док тела чекају опште васкрсење, опште преображење, и опште вазнесење.
БЕСЕДА
о сили коју Бог даде речима пророчким
Ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити (Књига пророка Јеремије 5, 14)
Видите, браћо, да је дејство речи Божје различито како према коме! Реч је Божја као огањ, коме се радује праведник, озебао у хладноћи овога света; и реч је Божја као огањ, који спаљује неправедника, кога је овај свет материјални сувише загрејао. Искусни духовници оставили су нам сведочанство да само име Исус, које верним доноси силу, радост и освежење, — да то име пали зле духове као живи огањ. Тако је са сваком речју Божјом. Код једних она ствара утеху, код других раздражење, код једних утишава гнев, код других појачава; код једних изазива страхопоштовање, код других подсмех. Здравима је мед, а болеснима је мед пелен.
Но зашто народ да буде као дрва, која ће се спалити? Зар је народ крив, ако га безбожне старешине и лажни пророци заводе странпутицом? Није крив народ у оноликој мерикао његове старешине и лажни пророци, али је ипак крив у извесној мери. Јер и народу је Бог дао да зна прави пут и кроз савест и кроз проповед Божје речи, те народ не би требао да слепо следује својим слепим вођама, када га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег закона. Бог је, браћо, праведан, и Он зна меру свачије кривице, и не ће дати, да неук и мален пострада колико учен и велик.
Господе Свевидећи, спаси нас, да не будемо ни слепе вође нити слепо вођени, Укрепи нам срце, да и као вође и као вођени будемо вазда слуге Твоје, и само Твоје слуге. Теби слава и хвала вавек. Амин.
2. Свети мученик Варвар. Беше Варвар војник у време Јулијана Одступника. Када царев војвода Вакх поведе римску војску против Франака, у тој војсци беше и Варвар, потајни хришћанин. На бојишту појави се неки јунак од стране Франака, сличан древном Голијату, и зачикаваше Римљане, да би му неко од њих изашао на мегдан. Војвода Вакх усаветова Варвара да он изађе. Варвар се помоли у срцу живоме Господу, изађе и победи онога дива. Од тога се смете војска Франачка и побеже. Тада војвода направи весеље големо, и нареди да се идолима принесу жртве. Но при том жртвоприношењу војвода сазна, да се Варвар држи по страни. Када га упита о томе Варвар изјави, да је он хришћанин. Војвода јави цару, а цар нареди, да се Варвар стави на најтеже муке. Но Варвар све поднесе са ретком храброшћу и присебношћу. При његовом мучењу показаше се многа чудеса, и многи војници видећи то примише веру Христову. Међу овима беше и сам војвода Вакх са Калимахом и Дионисијем. Сва тројица њих бише посечени за име Христово, а за њима и Варвар, 362. године. Душе њихове преселише се у царство Христа Цара бесмртнога.
3. Свети Варвар разбојник. После многих злочинстава покајао се и осудио сам себе прво, да три године иде четвороношке и једе са псима, и друго, да 12 година живи у шуми, без одела, без крова, и без икакве хране осим траве и лишћа. Доби извешће од ангела, да су му греси проштени. Путоваху трговци кроз шуму, па видевши издалека Варвара помислише да је звер а не човек, наперише стреле и устрелише га. Умирући он их умоли, да јаве оближњем свештенику о њему. Свештеник дође, и чесно га сахрани. Но из његовог тела потече целебно миро, које је исцељивало разне болести и муке на људима.
Кажи, брате, шта поднети можеш,
Па ћу рећи, колико си човек.
Јов праведни богат и преславан
Би сатаном бачен на ђубриште,
И обложен гнојем и ранама, —
Страшилиште псима и људима!
Што имаде за дан му пропаде
Осим вере и осим стрпљења.
Но с оружјем вере и стрпљења
Јов победи страшнога сатану.
Бог гледаше борбу неједнаку,
Праведнику победу додели,
Са победом сва остала блага,
А посрами завидљивог врага.
РАСУЂИВАЊЕ
Авва Исаија рекао о себи: „Видим себе сличног коњу лутајућем без јахача. Ко год га нађе, седа на њега и језди на њему до миле воље. Када један јахач остави коња, други га узјаше и поступа тако исто, па и трећи, и тако даље.” Овај велики подвижник, за кога су сви с дивљењем говорили, да је достигао савршенство, рекао је то о себи или из смирења или из сећања на доба свога несавршенства. Главно је, да је ова реч истинита у односу на свакога хришћанина, који ходи духовно распојас и необуздан. Тек што је једна страст с њега сјахала, друга га је узјахала. Тек што га је једна заморила и оставила у очајању, друга га је узјахала с обманљивом надом, да ће га она усрећити. Такав човек нема јахача, који би га управио правим путем без скретања ни лево ни десно. Једини пријатељски јахач, кога треба поздравити добродошлицом, јесте свети и моћни дух хришћански.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса, и то:
1. како је Он прво васкрсао телесно, па се онда вазнео телесно;
2. како се душе праведних људи по смрти прво вазносе на небо, док тела чекају опште васкрсење, опште преображење, и опште вазнесење.
БЕСЕДА
о сили коју Бог даде речима пророчким
Ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити (Књига пророка Јеремије 5, 14)
Видите, браћо, да је дејство речи Божје различито како према коме! Реч је Божја као огањ, коме се радује праведник, озебао у хладноћи овога света; и реч је Божја као огањ, који спаљује неправедника, кога је овај свет материјални сувише загрејао. Искусни духовници оставили су нам сведочанство да само име Исус, које верним доноси силу, радост и освежење, — да то име пали зле духове као живи огањ. Тако је са сваком речју Божјом. Код једних она ствара утеху, код других раздражење, код једних утишава гнев, код других појачава; код једних изазива страхопоштовање, код других подсмех. Здравима је мед, а болеснима је мед пелен.
Но зашто народ да буде као дрва, која ће се спалити? Зар је народ крив, ако га безбожне старешине и лажни пророци заводе странпутицом? Није крив народ у оноликој мерикао његове старешине и лажни пророци, али је ипак крив у извесној мери. Јер и народу је Бог дао да зна прави пут и кроз савест и кроз проповед Божје речи, те народ не би требао да слепо следује својим слепим вођама, када га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег закона. Бог је, браћо, праведан, и Он зна меру свачије кривице, и не ће дати, да неук и мален пострада колико учен и велик.
Господе Свевидећи, спаси нас, да не будемо ни слепе вође нити слепо вођени, Укрепи нам срце, да и као вође и као вођени будемо вазда слуге Твоје, и само Твоје слуге. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič
