The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date May 3, and New Calendar date May 16.
1. THE HOLY MARTYRS TIMOTHY AND MAURA (*)
The fate of these two wonderful martyrs, husband and wife, is amazing! Because of their Christian Faith and only twenty days following their marriage, they were brought to court before Arrianus, the governor of Thebaid, during the reign of Diocletian. Timothy was a lector in his local church. The governor questioned him: "Who are you?" To that Timothy responded: "I am a Christian and a lector of God's Church." The governor further said to him: "Do you not see these instruments prepared for torture surrounding you?" Timothy replied: "And, do you not see all the angels of God who strengthen me?" Then the governor ordered an iron rod be pierced through his ears so that the pupils of his eyes protruded from pain. After that, they hung him upside down and placed a piece of wood in his mouth. At first, Maura was frightened because of Timothy's sufferings, but when her husband encouraged her, she also confessed her steadfast faith before the governor. The governor then ordered all the hairs of her head pulled out and after that severed the fingers from her hands. After many other tortures, from which they would have succumbed had not the Grace of God strengthened them, they were both crucified facing each other. Thus, hanging on the cross, they lived for nine days counseling and encouraging each other in perseverance. On the tenth day, they gave up their souls to their Lord for Whom they endured death on a cross and so were made worthy of His kingdom. They suffered honorably for Christ in the year 286 A.D.
2. THE VENERABLE THEODOSIUS OF THE CAVES IN KIEV
From his early youth, Theodosius shunned laughter and rejoicing and dedicated himself to godly-thoughts and prayers. Because of this, he was often abused by his mother, especially one day, when his mother noticed an iron belt around his naked body from which his shirt was bloodied. Having once read the words of the Savior in the Gospel "He who loves father or mother more than Me is not worthy of Me" (St. Matthew 10:37), Theodosius left the home of his parents and fled to the Monastery of the Caves in Kiev to see the Venerable Anthony. Anthony received him and, shortly afterwards, tonsured him a monk. When his mother found him and asked him to return home, he counseled his mother and she also entered a convent and was tonsured a nun. Theodosius shortly surpassed all the monks by his mortification, meekness and goodness, and became very dear to Anthony who installed him as abbot of the monastery. During the time that he was abbot, the brotherhood of the monastery greatly increased, churches and cells were built and the Constitution [the Rule] of the Studite Monastery was introduced in its entirety. God endowed Theodosius with abundant grace because of his virginal purity, great labor in prayer, love toward his fellow man and so this man of God possessed great power over unclean spirits, healed diseases and discerned the fate of men. Along with St. Anthony, Theodosius is considered the founder and organizer of monasticism in Russia. He died peacefully in the year 1074 A.D. His healing relics repose next to the relics of Anthony.
HYMN OF PRAISE
SAINT TIMOTHY AND SAINT MAURA
Timothy and Maura, crucified and pale,
Through the Lord Christ, looked at one another,
And by the spirit see each other better than with the eyes,
By pain exalted, above all things.
And Timothy speaks: Maura, my sister,
You are of a female nature, and your pain is greater!
By prayer be encouraged, do not despair sister,
All of your thoughts, affix to Christ.
Maura replied: Brother Timothy,
The Spirit of God I feel, in my soul it waves
He keeps me strong, and helpless, He strengthens me,
And the Sweet Jesus, my pains alleviates,
But, about you, my glorious pride, I am concerned,
What kind of pains, with yours can be similar?
But just a little while, a little while, my sweet brother,
From the thorns of sufferings, then the roses will blossom,
To the entire heavenly host, the darling you will be,
Only endure, endure without sound and sobbing
Let us be alert brother, let us not fall asleep,
Perhaps the Lord might come, that we not be ashamed.
Behold, the entire heavens opened, I see
Unseen treasures for us prepared.
Then Timothy to Maura: O sister, wonderful,
Bride of Christ, glorious martyr,
For His glorious mercy, let us glorify God,
That such an honorable death, He permitted upon us.
O glory to You O Savior, Who for us suffered;
Our spirit, we now commend into Your hands.
REFLECTION
The Abba John the Short asked the monks: "Who sold Joseph?" One monk replied: "His brothers." To that, the elder replied: "No brethren, rather his humility. Joseph could have said that he is their brother and could have protested to being sold but he remained silent. His humility, therefore, sold him. Afterward, this same humility made him master over Egypt." In surrendering ourselves to the will of God, we defend ourselves too much from external unpleasantness, that is why we lose the good fruits which is harvested at the end of unpleasantness endured with humility. Abba Pimen wisely spoke: "We have abandoned the easy yoke, i.e., self-reproach and we have burdened ourselves with a heavy yoke, i.e., self-justification." The Christian accepts every unpleasantness as deserving of their present or their past sins; seeking in all, the will of God with faith and awaiting the end with hope.
CONTEMPLATION
To contemplate the ascended Lord Jesus:
1. How He began His saving work on earth as an ordinary humble worker;
2. How He completed His saving work by His miraculous and glorious ascension into heaven.
HOMILY
About how the idol-worshippers will be put to shame
"As the thief is ashamed when caught, so shall the house of Israel be ashamed: They who say to a piece of wood, 'You are my father' and to a stone 'You gave me birth:' They turn to Me their backs, not their faces; yet in time of trouble they cry out, `Rise up and save us !' " (Jeremiah 2: 26-27).
In truth brethren, they will all be put to shame who do not see beyond wood and stone and, who in their ignorance, say that man is composed entirely of plants and minerals and the same thing occurs to him as with plants and minerals. With their backs turned to the Creator, they are unable to see anything other than creation and, forgetting the Creator, they proclaim creation the Creator. They say that nature created and gave birth to man, that is why man is lesser than nature, lower than nature, the servant in the lap of nature, a slave on the chain of nature and a dead man in the grave of nature. They who speak like that will be shamed when they fall into misfortune and cry out to God: "Rise up and save us!"
Why do they cry out to God "Rise up" as though God is lying down? God is not lying down, but stands; stands and waits to be of service to everyone who, with faith and humility, request a favor from Him. But those who have become enamored with wood and stone, while they have trusted in their own power, have overturned Him in their lives and excluded Him from their lives. That is why when they are pressured by difficulties, they cry out to Him: "Rise up!"
But the Lord is meek and rises and comes to the aid of every penitent. Let the sinner truly repent and casting off his sinful love, return to God in love and God will help him. Let him turn his back on dead wood and stone and turn his face to the Living God and God will redeem him. For the Almighty is not vengeful and vindictive. Neither did He create man for death, but for life.
O brethren, let us not seek help in the helpless nor life in the lifeless. Let us turn our heads toward our living Creator Who gave us a face more radiant than the face of every earthly thing. Let us turn from the western ways to the eastern path, for on this path is salvation. Just let us hasten before our last day on earth is sunk into the darkness of the west.
O ascended Lord, raise our minds to heaven. Cleanse them from the darkness and unburden them of the earth, O our Light-bearing Creator.
To You be glory and thanks always. Amen.
(*) The name Maura[Mavra] means black. Therefore, in Macedonia, the feast day of these two saints is referred to as Black's Day or Black Day. On the island of Zacynthus, there exists a church dedicated to Saints Timothy and Maura in which many miracles of healing took place.
1. THE HOLY MARTYRS TIMOTHY AND MAURA (*)
The fate of these two wonderful martyrs, husband and wife, is amazing! Because of their Christian Faith and only twenty days following their marriage, they were brought to court before Arrianus, the governor of Thebaid, during the reign of Diocletian. Timothy was a lector in his local church. The governor questioned him: "Who are you?" To that Timothy responded: "I am a Christian and a lector of God's Church." The governor further said to him: "Do you not see these instruments prepared for torture surrounding you?" Timothy replied: "And, do you not see all the angels of God who strengthen me?" Then the governor ordered an iron rod be pierced through his ears so that the pupils of his eyes protruded from pain. After that, they hung him upside down and placed a piece of wood in his mouth. At first, Maura was frightened because of Timothy's sufferings, but when her husband encouraged her, she also confessed her steadfast faith before the governor. The governor then ordered all the hairs of her head pulled out and after that severed the fingers from her hands. After many other tortures, from which they would have succumbed had not the Grace of God strengthened them, they were both crucified facing each other. Thus, hanging on the cross, they lived for nine days counseling and encouraging each other in perseverance. On the tenth day, they gave up their souls to their Lord for Whom they endured death on a cross and so were made worthy of His kingdom. They suffered honorably for Christ in the year 286 A.D.
2. THE VENERABLE THEODOSIUS OF THE CAVES IN KIEV
From his early youth, Theodosius shunned laughter and rejoicing and dedicated himself to godly-thoughts and prayers. Because of this, he was often abused by his mother, especially one day, when his mother noticed an iron belt around his naked body from which his shirt was bloodied. Having once read the words of the Savior in the Gospel "He who loves father or mother more than Me is not worthy of Me" (St. Matthew 10:37), Theodosius left the home of his parents and fled to the Monastery of the Caves in Kiev to see the Venerable Anthony. Anthony received him and, shortly afterwards, tonsured him a monk. When his mother found him and asked him to return home, he counseled his mother and she also entered a convent and was tonsured a nun. Theodosius shortly surpassed all the monks by his mortification, meekness and goodness, and became very dear to Anthony who installed him as abbot of the monastery. During the time that he was abbot, the brotherhood of the monastery greatly increased, churches and cells were built and the Constitution [the Rule] of the Studite Monastery was introduced in its entirety. God endowed Theodosius with abundant grace because of his virginal purity, great labor in prayer, love toward his fellow man and so this man of God possessed great power over unclean spirits, healed diseases and discerned the fate of men. Along with St. Anthony, Theodosius is considered the founder and organizer of monasticism in Russia. He died peacefully in the year 1074 A.D. His healing relics repose next to the relics of Anthony.
HYMN OF PRAISE
SAINT TIMOTHY AND SAINT MAURA
Timothy and Maura, crucified and pale,
Through the Lord Christ, looked at one another,
And by the spirit see each other better than with the eyes,
By pain exalted, above all things.
And Timothy speaks: Maura, my sister,
You are of a female nature, and your pain is greater!
By prayer be encouraged, do not despair sister,
All of your thoughts, affix to Christ.
Maura replied: Brother Timothy,
The Spirit of God I feel, in my soul it waves
He keeps me strong, and helpless, He strengthens me,
And the Sweet Jesus, my pains alleviates,
But, about you, my glorious pride, I am concerned,
What kind of pains, with yours can be similar?
But just a little while, a little while, my sweet brother,
From the thorns of sufferings, then the roses will blossom,
To the entire heavenly host, the darling you will be,
Only endure, endure without sound and sobbing
Let us be alert brother, let us not fall asleep,
Perhaps the Lord might come, that we not be ashamed.
Behold, the entire heavens opened, I see
Unseen treasures for us prepared.
Then Timothy to Maura: O sister, wonderful,
Bride of Christ, glorious martyr,
For His glorious mercy, let us glorify God,
That such an honorable death, He permitted upon us.
O glory to You O Savior, Who for us suffered;
Our spirit, we now commend into Your hands.
REFLECTION
The Abba John the Short asked the monks: "Who sold Joseph?" One monk replied: "His brothers." To that, the elder replied: "No brethren, rather his humility. Joseph could have said that he is their brother and could have protested to being sold but he remained silent. His humility, therefore, sold him. Afterward, this same humility made him master over Egypt." In surrendering ourselves to the will of God, we defend ourselves too much from external unpleasantness, that is why we lose the good fruits which is harvested at the end of unpleasantness endured with humility. Abba Pimen wisely spoke: "We have abandoned the easy yoke, i.e., self-reproach and we have burdened ourselves with a heavy yoke, i.e., self-justification." The Christian accepts every unpleasantness as deserving of their present or their past sins; seeking in all, the will of God with faith and awaiting the end with hope.
CONTEMPLATION
To contemplate the ascended Lord Jesus:
1. How He began His saving work on earth as an ordinary humble worker;
2. How He completed His saving work by His miraculous and glorious ascension into heaven.
HOMILY
About how the idol-worshippers will be put to shame
"As the thief is ashamed when caught, so shall the house of Israel be ashamed: They who say to a piece of wood, 'You are my father' and to a stone 'You gave me birth:' They turn to Me their backs, not their faces; yet in time of trouble they cry out, `Rise up and save us !' " (Jeremiah 2: 26-27).
In truth brethren, they will all be put to shame who do not see beyond wood and stone and, who in their ignorance, say that man is composed entirely of plants and minerals and the same thing occurs to him as with plants and minerals. With their backs turned to the Creator, they are unable to see anything other than creation and, forgetting the Creator, they proclaim creation the Creator. They say that nature created and gave birth to man, that is why man is lesser than nature, lower than nature, the servant in the lap of nature, a slave on the chain of nature and a dead man in the grave of nature. They who speak like that will be shamed when they fall into misfortune and cry out to God: "Rise up and save us!"
Why do they cry out to God "Rise up" as though God is lying down? God is not lying down, but stands; stands and waits to be of service to everyone who, with faith and humility, request a favor from Him. But those who have become enamored with wood and stone, while they have trusted in their own power, have overturned Him in their lives and excluded Him from their lives. That is why when they are pressured by difficulties, they cry out to Him: "Rise up!"
But the Lord is meek and rises and comes to the aid of every penitent. Let the sinner truly repent and casting off his sinful love, return to God in love and God will help him. Let him turn his back on dead wood and stone and turn his face to the Living God and God will redeem him. For the Almighty is not vengeful and vindictive. Neither did He create man for death, but for life.
O brethren, let us not seek help in the helpless nor life in the lifeless. Let us turn our heads toward our living Creator Who gave us a face more radiant than the face of every earthly thing. Let us turn from the western ways to the eastern path, for on this path is salvation. Just let us hasten before our last day on earth is sunk into the darkness of the west.
O ascended Lord, raise our minds to heaven. Cleanse them from the darkness and unburden them of the earth, O our Light-bearing Creator.
To You be glory and thanks always. Amen.
(*) The name Maura[Mavra] means black. Therefore, in Macedonia, the feast day of these two saints is referred to as Black's Day or Black Day. On the island of Zacynthus, there exists a church dedicated to Saints Timothy and Maura in which many miracles of healing took place.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
3. МАЈ (стари) или 16. МАЈ (нови календар)
1. Свети мученици Тимотије и Мавра. Чудна је судба ових дивних мученика, женика и невесте! На двадесет дана по њиховом венчању беху изведени на суд због вере хришћанске пред Тиваидског намесника Ариана, у време цара Диоклецијана. Тимотеј беше чтец цркве у своме месту. Ко си ти? упита га намесник. Одговори Тимотије: Хришћанин сам и чтец цркве Божје. Рече му онај даље: зар не видиш ти око тебе приготовљена оруђа за мучење? Одговори Тимотеј: „И ти не видиш ангеле Божје који ме крепе.”
Тада намесник нареди те му железном шипком уши прободоше тако, да му од бола зенице очне искочише. По том га стрмоглав обесише и метнуше му дрво у уста. Мавра најпре би уплашена од мука, но кад је муж охрабри, и она исповеди своју непоколебљиву веру пред намесником. Овај нареди те јој најпре сву косу почупаше а по том и прсте на рукама одсекоше. После многих других мука, којима би убрзо подлегли да их није крепила благодат Божја, они бише обоје распети на крст, једно према другом. И тако висећи на крсту осташе у животу пуних девет дана саветујући и храбрећи једно друго у трпљењу. Десетога дана предаду дух свој Господу, за кога претрпеше крсну смрт, и тако се Царства Његовог удостојише. Чесно пострадаше за Христа 286 године. (Мавра значи црна. Отуда се у Македонији дан ових светитеља назива Црнин дан или Црнидан. — На острву Закинту постоји храм светих Тимотеја и Мавре, у коме су се појавила многа чудотворна исцелења.)
2. Преподобни Теодосије Кијево–Печерски. Од најраније младости избегаваше смех и весеље и предаваше се богомислију и молитви. Због тога је често био бијен од мајке, а нарочито још кад му мајка једнога дана смотри железни појас око нага тела, од чега му кошуља беше крвава. Прочитавши једном у Јеванђељу речи Спаситељеве: ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан, он напусти дом родитељски и добеже у Кијевску пештеру преподобном Антонију. Овај га прими и ускоро замонаши. Када га мајка пронађе и почне звати кући, он усаветова мајку, те се и она замонаши у једном женском манастиру. Својим подвигом, кротошћу и добротом Теодосије убрзо превазиђе све монахе и постаде врло мио Антонију, који га постави за игумана манастира. За време његово братство се у манастиру јако умножи, цркве и келије сазидаше и устав Студитски уведе у потпуности. Бог обдари Теодосија великом благодаћу због његове девствене чистоте, превеликог труда молитвеног и љубави према ближњим, те имађаше овај Божји човек велику моћ над дусима нечистим, и исцељиваше болести, и прозираше у судбине људи. Са светим Антонијем Теодосије се сматра оснивачем и уређивачем монаштва у Русији. Упокојио се мирно 1074. године. Мошти његове целебне почивају поред моштију Антонијевих.
Тимотеј и Мавра, распети и бледи,
Кроз Господа Христа једно друго гледи,
И духом се виде боље но очима,
Болом узвишени над свима стварима.
Па Тимотеј збори: Мавро, сестро моја,
Тиси женска страна, — већа мука твоја!
Но не клони, сестро, молитвом се крепи,
Све помисли своје уз Христа прилепи. —
Одговара Мавра: брате Тимотеје,
Дух Божји, осећам, у души ми веје;
Он ме држи бодру, немоћну ме снажи,
А Исус сладчајши муке моје блажи,
Но за тебе бринем, мој поносе дични,
Какви боли могу твојим бити слични?
Но још мало, мало, мој слађани брате,
Па ће руже с трња мука да процвате,
Свој небесној војсци ти ћеш бити дика,
Само трпи, трпи, без гласа и крика.
Бодрствујмо, брале, сном да не заспимо,
Може Господ, доћи — да сж не постидимо.
Ево сва небеса видим отворена,
Невиђена блага нама припремљена. —
Тад Тимотеј Маври: о дивна сестрице,
Христова невесто, славна мученице,
Прославимо Бога за милост Му красну,
Што попусти на нас смрт овакву часну.
О слава Ти, Спасе, што за нас пострада:
Дух у Твоје руке предајемо сада.
РАСУЂИВАЊЕ
Авва Јован Колов упита монахе: „Ко је продао Јосифа?” Један одговори: „Браћа његова.” На то ће старац: „Не браћа, него смирење његово. Јосиф је могао објавити, да је он брат њихов и успротивити се продаји; но он је то прећутао. Смирење га је, дакле, продало; но то исто смирење после га је учинило Господарем Мисира.” — Ми се и сувише бранимо од спољних непријатности предајући се вољи Божјој, зато и губимо добре плодове, који се жању на крају непријатности, поднетих са смирењем. Авва Пимен је говорио мудро: „Ми смо оставили лак јарам, тојест самоукорење, а натовари ли смо тежак, тојест самооправдање.”
Хришћанин прима сваку непријатност као заслужену садашњим или прошлим гресима својим испитујући у свему вољу Божју с вером и чекајући крај с надом.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созер0цавам вознесеног Господа Исуса, и то:
1. како је Он почео Свој спасоносни посао на земљи као прост и смирен трудбеник;
2. како је завршио Свој спасоносни посао чудесним и славним вазнесењем Својим у небо.
БЕСЕДА
о томе како ће се посматрати идолопоклоници
Посрамиће се они ... који говоре дрвету: ти си отац мој; и камену: ти си ме родио. Јер мени окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи говоре: устани и избави нас (Књига пророка Јеремије 2, 26—27)!
Ваистину посрамиће се сви они, браћо, који не виде даље од дрвета и камена, и који у безумљу своме говоре: човек је сав од биља и минерала, и са њим бива оно исто што и с биљем и минералима. Окренути леђима Творцу они и не могу да виде друго до створења, и заборављајући Творца они створења оглашују Творцем. Природа је, веле, човека и створила и родила; зато је човек мањи од природе, нижи од природе, слуга у крилу природе, роб на ланцу природе, мртвац у гробу природе. Посрамиће се они који тако говоре када падну у невољу, и завикаће к Богу: устани и избави нас!
Зашто вичу Богу: устани? као да Бог лежи! Не лежи Бог него стоји, стоји и чека да услужи свакога ко с вером и смирењем иште услугу од Њега. Но они који су се љубили с дрветом и каменом док су се уздали у своју силу — они су Га оборили у животу своме, и избацили Га из живота свога. Зато кад их притисне невоља вичу му: устани!
А Господ је кротак, и устаје, и ходи у помоћ сваком покајнику. Нека се грешник покаје истински, и одбацивши грешну своју љубав нека се врати љубави к Богу, па ће му Бог помоћи. Нека окрене леђа мртвом дрвету и камену а лице к Богу живом, и Бог ће га избавити. Јер Свемогући није злопамтљив и осветљив. Нити је Он створио људе за смрт него за живот.
О браћо, не тражимо помоћи у беспомоћних, нити живота у безживотних. Окренимо се лицем ка живоме Створитељу нашем, који нам је и дао лице сјајније од лица сваке земаљске твари. Вратимо се од западне странпутице ка источноме путу, јер је на овоме путу спасење. Само пожуримо, док наш последњи дан на земљи није утонуо у мрак запада.
О Господе вазнесени, вазнеси ум наш на небо. Очисти га од таме и олакшај га од земље, светлоносни Створитељу наш. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Тада намесник нареди те му железном шипком уши прободоше тако, да му од бола зенице очне искочише. По том га стрмоглав обесише и метнуше му дрво у уста. Мавра најпре би уплашена од мука, но кад је муж охрабри, и она исповеди своју непоколебљиву веру пред намесником. Овај нареди те јој најпре сву косу почупаше а по том и прсте на рукама одсекоше. После многих других мука, којима би убрзо подлегли да их није крепила благодат Божја, они бише обоје распети на крст, једно према другом. И тако висећи на крсту осташе у животу пуних девет дана саветујући и храбрећи једно друго у трпљењу. Десетога дана предаду дух свој Господу, за кога претрпеше крсну смрт, и тако се Царства Његовог удостојише. Чесно пострадаше за Христа 286 године. (Мавра значи црна. Отуда се у Македонији дан ових светитеља назива Црнин дан или Црнидан. — На острву Закинту постоји храм светих Тимотеја и Мавре, у коме су се појавила многа чудотворна исцелења.)
2. Преподобни Теодосије Кијево–Печерски. Од најраније младости избегаваше смех и весеље и предаваше се богомислију и молитви. Због тога је често био бијен од мајке, а нарочито још кад му мајка једнога дана смотри железни појас око нага тела, од чега му кошуља беше крвава. Прочитавши једном у Јеванђељу речи Спаситељеве: ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан, он напусти дом родитељски и добеже у Кијевску пештеру преподобном Антонију. Овај га прими и ускоро замонаши. Када га мајка пронађе и почне звати кући, он усаветова мајку, те се и она замонаши у једном женском манастиру. Својим подвигом, кротошћу и добротом Теодосије убрзо превазиђе све монахе и постаде врло мио Антонију, који га постави за игумана манастира. За време његово братство се у манастиру јако умножи, цркве и келије сазидаше и устав Студитски уведе у потпуности. Бог обдари Теодосија великом благодаћу због његове девствене чистоте, превеликог труда молитвеног и љубави према ближњим, те имађаше овај Божји човек велику моћ над дусима нечистим, и исцељиваше болести, и прозираше у судбине људи. Са светим Антонијем Теодосије се сматра оснивачем и уређивачем монаштва у Русији. Упокојио се мирно 1074. године. Мошти његове целебне почивају поред моштију Антонијевих.
Тимотеј и Мавра, распети и бледи,
Кроз Господа Христа једно друго гледи,
И духом се виде боље но очима,
Болом узвишени над свима стварима.
Па Тимотеј збори: Мавро, сестро моја,
Тиси женска страна, — већа мука твоја!
Но не клони, сестро, молитвом се крепи,
Све помисли своје уз Христа прилепи. —
Одговара Мавра: брате Тимотеје,
Дух Божји, осећам, у души ми веје;
Он ме држи бодру, немоћну ме снажи,
А Исус сладчајши муке моје блажи,
Но за тебе бринем, мој поносе дични,
Какви боли могу твојим бити слични?
Но још мало, мало, мој слађани брате,
Па ће руже с трња мука да процвате,
Свој небесној војсци ти ћеш бити дика,
Само трпи, трпи, без гласа и крика.
Бодрствујмо, брале, сном да не заспимо,
Може Господ, доћи — да сж не постидимо.
Ево сва небеса видим отворена,
Невиђена блага нама припремљена. —
Тад Тимотеј Маври: о дивна сестрице,
Христова невесто, славна мученице,
Прославимо Бога за милост Му красну,
Што попусти на нас смрт овакву часну.
О слава Ти, Спасе, што за нас пострада:
Дух у Твоје руке предајемо сада.
РАСУЂИВАЊЕ
Авва Јован Колов упита монахе: „Ко је продао Јосифа?” Један одговори: „Браћа његова.” На то ће старац: „Не браћа, него смирење његово. Јосиф је могао објавити, да је он брат њихов и успротивити се продаји; но он је то прећутао. Смирење га је, дакле, продало; но то исто смирење после га је учинило Господарем Мисира.” — Ми се и сувише бранимо од спољних непријатности предајући се вољи Божјој, зато и губимо добре плодове, који се жању на крају непријатности, поднетих са смирењем. Авва Пимен је говорио мудро: „Ми смо оставили лак јарам, тојест самоукорење, а натовари ли смо тежак, тојест самооправдање.”
Хришћанин прима сваку непријатност као заслужену садашњим или прошлим гресима својим испитујући у свему вољу Божју с вером и чекајући крај с надом.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созер0цавам вознесеног Господа Исуса, и то:
1. како је Он почео Свој спасоносни посао на земљи као прост и смирен трудбеник;
2. како је завршио Свој спасоносни посао чудесним и славним вазнесењем Својим у небо.
БЕСЕДА
о томе како ће се посматрати идолопоклоници
Посрамиће се они ... који говоре дрвету: ти си отац мој; и камену: ти си ме родио. Јер мени окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи говоре: устани и избави нас (Књига пророка Јеремије 2, 26—27)!
Ваистину посрамиће се сви они, браћо, који не виде даље од дрвета и камена, и који у безумљу своме говоре: човек је сав од биља и минерала, и са њим бива оно исто што и с биљем и минералима. Окренути леђима Творцу они и не могу да виде друго до створења, и заборављајући Творца они створења оглашују Творцем. Природа је, веле, човека и створила и родила; зато је човек мањи од природе, нижи од природе, слуга у крилу природе, роб на ланцу природе, мртвац у гробу природе. Посрамиће се они који тако говоре када падну у невољу, и завикаће к Богу: устани и избави нас!
Зашто вичу Богу: устани? као да Бог лежи! Не лежи Бог него стоји, стоји и чека да услужи свакога ко с вером и смирењем иште услугу од Њега. Но они који су се љубили с дрветом и каменом док су се уздали у своју силу — они су Га оборили у животу своме, и избацили Га из живота свога. Зато кад их притисне невоља вичу му: устани!
А Господ је кротак, и устаје, и ходи у помоћ сваком покајнику. Нека се грешник покаје истински, и одбацивши грешну своју љубав нека се врати љубави к Богу, па ће му Бог помоћи. Нека окрене леђа мртвом дрвету и камену а лице к Богу живом, и Бог ће га избавити. Јер Свемогући није злопамтљив и осветљив. Нити је Он створио људе за смрт него за живот.
О браћо, не тражимо помоћи у беспомоћних, нити живота у безживотних. Окренимо се лицем ка живоме Створитељу нашем, који нам је и дао лице сјајније од лица сваке земаљске твари. Вратимо се од западне странпутице ка источноме путу, јер је на овоме путу спасење. Само пожуримо, док наш последњи дан на земљи није утонуо у мрак запада.
О Господе вазнесени, вазнеси ум наш на небо. Очисти га од таме и олакшај га од земље, светлоносни Створитељу наш. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič
