The Prologue May 8 / May 21

The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date May 8, and New Calendar date May 21.


The feast day of this great apostle and evangelist is celebrated on September 26. This day (May 8) commemorates the miracle which appeared at his grave. When John was over one hundred years old, he took seven of his disciples, went outside the town of Ephesus and ordered them to dig a grave in the form of a cross. After that, the elder went down into this grave and was buried. Later on, when the faithful opened John's grave, they did not find his body. On May 8 of every year, dust is raised from his grave from which the sick are healed of various diseases.


This glorious saint was born of a patrician family in Rome and was well educated in the secular sciences and philosophy as well as in spiritual wisdom. Abandoning all the vanity of the world, he dedicated himself to the service of the Church and was a deacon of the great church in Rome. Unmarried, withdrawn, quiet and devout, Arsenius thought to live that way his entire life. But the Providence of God directed his path in life otherwise. Emperor Theodosius took him as a tutor and teacher of his sons Arcadius and Honorius, and installed him as a senator surrounding him with great wealth, honors and luxury. But all of this burdened Arsenius' heart rather than pleasing him. It happened that Arcadius committed a wrong and for that Arsenius punished him. The offended Arcadius conceived a terrible revenge against his teacher and when Arsenius found out he changed into the clothes of a beggar, left for the seashore, boarded a boat and sailed to Egypt. When he arrived at the renowned Scete, he became a disciple of the glorious John Colobus [The Short] and dedicated himself to a life of asceticism. He considered himself dead and when someone informed him that a wealthy relative died and willed his entire estate to him, Arsenius replied: "But I died before him, how is it therefore that I could be his heir?" Withdrawn in a hermit's cell as in a tomb, throughout the entire day, he wove baskets of palm leaves, and at night, he prayed to God. He avoided men and all conversations with them. Only on feast days did he leave his cell and attend church to receive Holy Communion. In order not to become lazy, he often asked himself the question: "Arsenius, why did you come to the wilderness?" He remained in the wilderness for fifty-five years as a "desert dweller" and for that entire time was a model to the monks and a glory to monastics in general. In all, Arsenius lived one hundred years and died peacefully in the year 448 A.D. after prolonged labor and voluntarily imposing hardships upon himself and took up habitation in the kingdom of Christ the Lord, Whom he loved with all his heart, all his mind and all his soul.


Emilia was the mother of Saint Basil the Great. In her youth she desired to remain a virgin for life but was forced into marriage. Emilia gave birth to nine children and so inspired them with the Spirit of Christ that five of them became Christian saints: Basil the Great, Gregory, Bishop of Nyssa, Peter, Bishop of Sebaste, Macrina and Theosevia. In her old age Emilia established a convent where she lived with Macrina her daughter and where she died in the Lord on May 8, 375 A.D.


Arsenius was a monk in the Monastery of the Caves in Kiev. He never afforded himself any rest but continually labored. He ate food only once a day, after the setting of the sun. He lived a life of asceticism and died in the fourteenth century.



Glorious Arsenius, whom the world glorified,
Fleeing from glory, to himself he said,
To men and to the world, consider yourself dead,
Neither wise nor foolish words, do not speak.
For a word, at one time in life, I repented,
For silence, I have never repented.
If my heart, to God I do not bind,
To shake off the passionate life, I am not able.
If, my thoughts glorify God only
External passions will leave me.
Your time, fill with prayer and labor,
Sleep even less and labor all the more.
Arsenius the sinful, why do you stop,
Why to the wilderness did you come, I ask?
Not for the sake of idleness; but for the salvation of the soul,
Not for the sake of sleep, but for the sake of repentance.
Heal yourself quickly, and enliven the soul:
Lord have mercy! Forgive and have mercy!


A monk complained to St. Arsenius that while reading Holy Scripture he does not feel, neither the power of the words read nor gentleness in his heart. To that the great saint will reply to him: "My child, just read! I heard that the sorcerers of serpents, when they cast a spell upon the serpents, the sorcerers are uttering the words, which they themselves do not understand, but the serpents hearing the spoken words sense their power and become tamed. An so, with us, when we continually hold in our mouths the words of Holy Scripture, but even though we do not feel the power of the words, evil spirits tremble and flee for they are unable to endure the words of the Holy Spirit." My child, just read! The Holy Spirit Who, through inspired men, wrote these divine words, will hear, will understand and will hasten to your assistance; and the demons will understand will sense and will flee from you. That is: He Whom you invoke for assistance will understand, and those whom you wish to drive away from yourself will understand. And both goals will be achieved.


To contemplate the Descent of God the Holy Spirit upon the apostles:

1. How there appeared fiery tongues over the apostles, one on each of them;
2. How the apostles are filled with the Holy Spirit and begin to speak in various tongues, as the Holy Spirit gives them utterance.


About evil as the fruit of the thoughts of men

"Hear O earth: behold I will bring evil upon this people, even the fruit of their thoughts, because they have not hearkened to my words, nor to my law, but rejected it" (Jeremiah 6:19).

Brethren, do you see where evil grows and where it ripens? Not in the bosom of God, but in the thoughts of men. Evil is sown in the thoughts of men by demonic powers or from the passions of the flesh. Evil grows in the thoughts of men and spreads and multiplies itself, blossoms and bears leaves and finally shows fruit. In due time, God warns men to break from their evil thoughts so that evil would not ripen in the souls of men and bring forth its bitter and deadly fruit. In due time, God warned Cain but he did not want to heed the warning and permitted evil thoughts against his brother to being forth evil fruit; fracticide.

What are the thoughts of evil? All those thoughts that are contrary to the law of God; the word of God. Evil thoughts are the self-willed law of man which man prescribes for himself against God and contrary to the law of God. Therefore, if a man has resolutely decided to adhere to the law of God, evil thoughts are then as weak as shadows which quickly appear but, in the same way, quickly disappear. Then, a man is lord over his thoughts for he feels God as the Lord over himself. Then the law is the law of God and the evil thoughts of men, are nothing.

"Behold, I will bring evil upon this people," said the Lord. What kind of evil? "The fruit of their thoughts." That is: I will permit them only to reap that which they sowed and nurtured, for evil is neither My seed nor My harvest. The evil which I will permit upon lawless men is the fruit of their own thoughts. According to their thoughts, they should have estimated what kind of evil will befall them as a sower estimates, according to his seeds, what he will harvest.

O Lord meek and guileless, save us from our own evil which we alone, have nurtured in ourselves. We pray to You, remove the evil fruit of evil crops, and help us to pluck out the evil seed from our souls.

To You be glory and thanks always. Amen.

Please note: Daily Troparion, Kontakion, Bible readings and lives of Saints are conveniently available via the free Menologion software.

+ + +

Охридски пролог

Свети Николај Велимировић Жички.

8. МАЈ (стари) или 21. МАЈ (нови календар)

1. Свети апостол и јеванђелист Јован. Спомен овог великог апостола и јеванђелиста празнује се 26. септембра. Но 8. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, ка име, Јовану беше више од 100 година он узе 7 својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. По том сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.

2. Преподобни Арсеније Велики. Овај славни светитељ родом би од једне патрицијске фамилије у Риму, и добро школован како у светским наукама и философији тако и у духовној мудрости. Оставивши сву сујету светску он се предаде цркви на службу, и би ђаконом велике цркве у Риму. Нежењен, повучен, ћутљив, молитвен, Арсеније мишљаше тако проживети цео живот свој. Но Промисао Божји управи његов животни пут друкчије. Цар Теодосије га узе за васпитача и учитеља својих синова: Аркадија и Хонорија, и постави га за сенатора окруживши га великим богатством, и почастима, и раскоши. Но све ово више притискиваше срце Арсенијево него што га задовољаваше. Деси се једанпут, да Аркадије учини неку кривицу, и Арсеније га зато казни. Увређени Аркадије смишљаше тешку освету своме учитељу, за коју кад сазна Арсеније преобуче се у одело просјачко, оде на обалу морску, седе у лађу и отплови у Мисир. Када стиже у славни Скит, постаде ученик славнога Јована Колова, и предаде се подвигу. Сматраше себе мртвим; и кад му неко јави, да му је један богати сродник умро и њему завештао све имање, он одговори: „па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?” Повучен у једну пустињску келију као у гробницу, он је по ваздан плео котарице од палмова лишћа, а ноћу се Богу молио. Избегавао је људе и сваки разговор с људима. Само празничним данима излазио је из келије и до лазио у цркву на причешће. Да се не би олењио он је себи често стављао питање: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?”

Провео је 55 година као пустиножитељ, и за све то време био је углед монасима, и слава монаштва у опште. Свега је поживео сто година, и скончао је мирно после дуговременог труда и добровољно наложеног на себе мучеништва, 448. године. Пресели се у царство Христа Господа, кога љубљаше свим срцем својим и свом душом својом.

3. Света Емилија.Мати светог Василија Великог. У младости желела остати доживотном девојком, но буде принуђена у брак. Родила деветоро деце, и тако их надахнула духом Христовим, да су петоро од њих постали светитељи хришћански, и то: Василије Велики, Григорије епископ Ниски, Петар епископ Севастијски, Макрина и Теозвија. У старости постројила манастир, где је живела са својом ћерком Макрином, и где се упокојила у Господу 8. маја 375. године.

4. Преподобни Арсеније Трудољубиви. Монах Кијевски. Никад себи није одмора давао, но непрекидно се трудио. Храну је узимао само једном дневно, по заласку сунца. Подвизавао се и упокојио у XИВ столећу.

Арсеније славни, кога свет слављаше,
Бежећи од славе себи говораше:
— Сматрај себе мртвим за свет и за људе,
Не говори речи ни мудре ни луде.
За реч сам се кадкад у животу кајо,
За ћутање никад нисам се покајо.
Ако срце своје не вежем за Бога,
Не могу с отрести живота страснога.
Ако мисли моје само Бога славе,
Спољашње ће страсти мене да оставе.
Молитвом и трудом време испуњавај,
Труди се што више а што мање спавај.
Арсеније грешни, та што си застао,
За што с’ у пустињу, питам те, дошао?
Рад спасења душе, не рад ленствовања
Ради покајања, а, не рад спавања.
Журно себе лечи, и душу оживљуј:
Господи помилуј! прости и помилуј! —


Неки монах жалио се светом Арсенију, како при читању Светог писма не осећа ни силу речи прочитаних нити умилења у срцу. На то ће му велики светитељ одговорити:

„Чедо, ти само читај! Чуо сам да чаробници змија, кад обајавају змије изговарају речи, које они сами не разумеју, али змије чувши изговорене речи осећају силу њихову и бивају укроћене. Тако и ми кад непрестано држимо у устима својим речи Светог Писма, па ма силу њихову ми и не осећали, зли духови чувши страше се и бегају, јер не могу да поднесу речи Духа Светога.”

Чедо, ти само читај! Дух Свети, који је преко надахнутих људи написао речи божанствене, чуће и разумеће и похитаће ти у помоћ; и разумеће и осетиће демони, и побећиће од тебе. То јест, разумеће Онај кога призиваш у помоћ, и разумеће они које желиш да отераш од себе. И оба циља биће постигнута.


Да созерцавам силазак Бога Духа Светога на апостоле и то:

1. како се показују огњени језици над апостолима, по један на сваком од њих;
2. како се апостоли испуњавају Духа Светога и почињу говорити разним језицима, како им сам Дух Свети даје да говоре. о злу као плоду мисли људских.


о злу као плоду мисли људских

Чуј, земљо, ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој (Књига пророка Јеремије 6, 19)

Видите ли, браћо, где расте и где сазрева зло? Не у крилима Божјим него у мислима људским. У мисли људске зло бива посејано од силе демонске, или од страсти телесних. У мислима људским зло расте, и грана се, и размножава се, и цвета, и листа, и најзад плодове показује. Благовремено Бог опомиње људе, да се тргну од злих мисли својих, како зло не би сазрело у души људској и донело горке и смртоносне плодове своје. Благовремено опомену Бог Каина, но Каин не хте чути опомену, него пусти да зла помисао на брата донесе зао плод, братоубиство.

Које су мисли зле? Све оне које иду на супрот закону Божјем, речи Божјој. Зле мисли су самовољни закон човечји, који човек самоме себи прописује мимо и на супрот закону Божјем. Ако ли је пак човек одлучно решен, да се држи закона Божјег, зле мисли су тада немоћне као сенке, које се брзо појављују но исто тако брзо и ишчезавају. Тада је човек господар над мислима својим, јер осећа Бога као господара над собом. Тада је закон Божји закон, а зле мисли људске ништа.

Ево ја ћу пустити зло на овај народ, говори Господ. Какво зло? Плод мисли њиховијех. То јест: ја ћу допустити само да пожњу оно што су посејали и однеговали; јер зло нити је Моје семе нити Моја жетва. Зло које ћу ја пустити на безаконе људе јесте плод мисли њихових. По мислима својим они су требали ценити, какво ће их зло снаћи, као што сејач по семену цени, шта ће имати да жање.

О Господе кротки и незлобни, спаси нас од нашег сопственог зла, које смо сами у себи однеговали. Отклони зле плодове злога усева, молимо Ти се. И помози нам почупати зло семе из душе своје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič