The Prologue from Ohrid: Lives of Saints by Saint Nikolai Velimirovič for Old Calendar date January 27, and New Calendar date February 9 .
1. SAINT JOHN CHRYSOSTOM, THE GOLDEN TRUMPET OF ORTHODOXY
The memory of this illuminary of the Church is celebrated on November 13 and January 30 but, on this date, the Church celebrates the translation of his honorable relics from the Armenian village of Comana, where he died in exile, to Constantinople, where earlier he had governed the Church. Thirty years after his death, Patriarch Proculus delivered a homily in memory of his spiritual father and teacher. He so enflamed the love of the people and Emperor Theodosius the Younger toward this great saint that all of them desired that Chrysostom's relics be translated to Constantinople. It was said that the sarcophagus, containing the relics of St. John Chrysostom, did not allow itself to be moved from its resting place until the emperor wrote a letter to Chrysostom begging him for forgiveness (for Theodosius' mother, Eudoxia, was the culprit responsible for the banishment of this saint) and appealing to him to come to Constantinople, his former residence. When this letter of repentance was placed on the sarcophagus, its weight became extremely light. At the time of the translation of his relics, many who were ill and who touched the sarcophagus were healed. When the relics arrived in the capital, then the emperor in the name of his mother as though she herself was speaking over the relics, again, prayed to the saint for forgiveness. "While I lived in this transient life, I did you malice and, now, when you live the immortal life, be beneficial to my soul. My glory passed away and it helped nothing. Help me, father; in your glory, help me before I am condemned at the Judgment of Christ!" When the saint was brought into the Church of the Twelve Apostles and placed on the patriarchal throne, the masses of people heard the words from St. Chrysostom's mouth saying: "Peace be to you all." The translation of the relics of St. John Chrysostom was accomplished in the year 438 A.D.
2. VENERABLE TITUS OF THE MONASTERY OF THE CAVES IN KIEV
At first, Titus was a soldier. When in battle he sustained a head injury, Titus withdrew from the world to the Monastery of the Caves in Kiev where he was healed and then was tonsured a monk. Titus spent his time in unceasing mourning for his earlier sins. Before his death Titus was informed through a heavenly apparition that all of his sins were forgiven. His relics repose in the Caves of Theodosius.
HYMN OF PRAISE
SAINT JOHN CHRYSOSTOM
Saint John, a trumpet forged of gold,
Heralded to mankind, the mercy of God,
Miraculous mercy, which even loves the sinners,
Wonderful mercy, that shines through the sun,
And with the moon, amazes the earth,
In the cradle of the stars, mercy, he is rocking,
The awesome mercy from bloody Golgatha,
Where God Crucified forgives the crime of the world,
Mercy of fear, forgiveness and glory,
Mercy which the angels sing,
Of which the whole of creation drinks,
Which only the saints glorify,
Mercy which is a balm to the ill,
Joy to the simple, foolishness to the scribes,
Antidote for the proud and a punishment for the vain;
The mercy of God, which all creation enjoys,
Which is poured out like a current of air,
Mercy that covers all sins -
Such mercy - unknown until Christ,
Eternal glow, from Christ radiated.
O Teacher of God's mercy,
Pray to God that He forgives our sins.
REFLECTION
Fasting is a great thing but love is even greater. If by fasting demons are cast out, passions tamed, the body pacified, the spirit composed then, by love, God takes up abode in man. The Lord Himself emphasized fasting as necessary but stressed love as the main commandment. In the first half of the last century, Jeladin Bey ruled in Ohrid, a renegade from the Sultan and an independent ruler. At that time, the Church was governed by Metropolitan Kalinikos. Even though of different faiths, Jeladin Bey and Kalinikos were very good friends and often visited one another. It happened that Jeladin Bey condemned twenty-five Christians to be hanged. They were scheduled to be hanged on Great and Holy Friday [Good Friday]. The Metropolitan, totally disturbed because of this incident, went to Jeladin Bey and began to implore him to be more lenient with the punishment. While they were conversing, the time for lunch arrived and the Bey invited the Metropolitan to dine. Lamb was prepared for lunch. The Metropolitan excused himself, saying that because of fasting he could not remain for lunch, and he prepared to leave. The Bey was sorry and said to the Metropolitan: "Choose; either you will dine with me and free twenty-five men from the gallows, or you will not dine and allow them to be hanged." The Metropolitan crossed himself and sat down to eat and Jeladin freed the condemned from the punishment of death.
CONTEMPLATION
To contemplate the Lord Jesus as High Priest:
1. Who offers to God as a sacrifice the entire time of His life on earth;
2. Who offers to God as a sacrifice His every word, His every feeling, His every thought, His every labor and His every tear;
3. Who finally offers Himself completely as a man to God for man.
HOMILY
About the confusion of those of little faith
"What sort of man is this Whom even the winds and the sea obey?" (St. Matthew 8:27).
In these words the apostles, not yet knowing the Lord Jesus and seeing how He calmed the turbulent sea and winds questioned: "What sort of man is this Whom even the winds and the sea obey?" This is He Who created the winds and the sea. Therefore, what kind of miracle is it that His own created things obey Him? Is not the axe an obedient tool in the hands of him who made it? The Lord created everything by His word, that is why all things submit to His word.
Brethren, "What sort of man is this?" Who is He? This is the same One Who, before that, raised the winds and quieted them and Who agitated the sea and subdued it. This is the same One Who also does that today . As a man, He stood before men and rebuked the animated wind and unbridled sea in order to dispel the confusion of men as though the winds and the sea are moved and calmed either by blind chance or by some evil power; to reveal the truth for ever that the wise and beneficial power of the Creator directs and commands all the elements according to His Providence.
The apostles questioned: "Who is He?" O, Holy Apostles, He is the sinless Son of God Whose Name you will spread throughout the whole world and for Whose Name you will be tortured and slain as lambs by wolves. Who are the wolves? The wolves are those who think that the wind moves on its own and that the sea agitates and calms itself on its own, either only of itself or of the devil. O, Holy Apostles, you who asked and who received a true reply and the whole truth you proclaimed to the whole world, pray for us so that we too may be enlightened by that truth.
O Lord, All-Wise and All-Powerful, calm the winds of sin and subdue the storm of our filthy and unworthy passions.
To You be glory and thanks always. Amen.
1. Свети Јован Златоуст, златна труба Православља. Спомен овога светила цркве празнује се 13. новембра и 30. јануара. А овога датума празнује се пренос његових чесних моштију из јерменског села Комана, где је као изгнаник умро, у Цариград, где је раније као патријарх управљао црквом. Када се наврши 30 година од његове смрти патријарх Прокл одржи један говор у спомен свога духовног оца и наставника, и тим говором толико разгори љубав народа и цара, Теодосија Млађег, према великом светитељу, да сви пожеле да се Златоустове мошти пренесу у Цариград, Прича се, да се ковчег с моштима никако није дао покренути с места све док цар није написао писмо Златоусту, молећи га за опроштај јер мајка Теодосијева, Евдоксија, виновна је била за прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, негдашњу резиденцију своју. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, ковчег постане сасвим лак. При преносу многи болесници, који се дохватише ковчега, оздравише. Када су мошти приспеле у престоницу, тада је цар поново над моштима молио светитеља за опроштај у име матере своје, и то да она сама од себе говори: „Док ја живех временим животом, пакост ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави твојој, помози ми пре него што будем осуђена на Суду Христовом!” Када је светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у престо патријаршиски. тада је маса света чула из уста његових речи: Миръ всъмъ! Пренос моштију светог Златоуста извршен је 438. године.
2. Преподобни Тит Печерски. Био најпре војник, па када у неком боју задоби рану у главу, он се повуче од света у Печерски манастир, где оздрави и прими монаштво. Проводио је време у непрестаном оплакивању својих ранијих грехова. Пред смрт би извештен кроз неку небеску појаву, да су му сви греси опроштени. Мошти му почивају у пештерама Теодосијевим.
Свети Јован, труба златоковна,
Милост Божју људима раструби,
Милост чудну, што и грешне љу6и,
Милост дивну, што кроз сунце сија
И месецем земљу задивљава,
У звезданој колевци је нија,
Милост страшну с Голготе крваве,
Где Бог распет свету злочин прашта,
Милост страве, праштања и славе,
Милост коју ангели певају,
Коју твари свуколике пију,
Коју само свеци прослављају,
Милост што је мелем болеснима,
Радост простим, лудост књижевнима,
Утук гордим, казна сујетнима;
Милост Божју, што сва твар ужива,
Што се лије ко струја ваздуха,
Милост штоно све грехе покрива —
Милост таква незнана до Христа,
Вечним сјајем од Христа заблиста.
Учитељу Божије милости,
Моли Бога, да нам грехе прости.
РАСУЂИВАЊЕ
Велика је ствар пост, но љубав је још већа. Ако се постом демони прогоне, страсти укроћавају, тело умирује, дух сређује, љубављу се Бог усељава у човека. Сам је Господ нагласио пост као неопходан, но љубав је истакао као главну заповест. У првој половини прошлога столећа владао је Охридом Xеладин–беј, одметник од Султана и самостални господар, а црквом је у то време управљао митрополит Калиник. Xеладин–беј и Калиник, иако разне вере, били су врло добри пријатељи, и често један другог посећивали. Догоди се, да Xеладин–беј осуди 25 хришћана на вешала. На Велики Петак ови су требали бити обешени. Митрополит, сав узбуђен због тога случаја, оде ка Xеладин–беју и стане га молити, да ублажи казну. Док су они разговарали стигне и време ручку, и беј позва митрополита да руча. За ручак је било спремљено јагњеће месо. Митрополит се извини, да због поста не може остати на ручку, и спреми се да изиђе. Жао буде беју и рекне митрополиту: „Бирај, или ћеш јести са мном и 25 људи ослободити од вешала или не ћеш јести и пустити их на вешала.” Митрополит се прекрсти и седе за ручак, а Джеладин ослободи осуђене од смртне казне.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да сорзецавам Господа Исуса као првосвештеника:
1. који приноси Богу на жртву све време Свога живота на земљи;
2. који приноси Богу на жртву сваку реч Своју, свако осећање, сваку помисао, сваки труд и сваку сузу;
3. који за људе приноси Богу најзад свецело Себе самога као човека.
БЕСЕДА
о недоумици маловерних
Ко је овај да га слушају и вјетрови и море (По Матеју 8, 27)?
Тако су се питали апостоли не познавајући још Господа Исуса а видећи Га како утишава бурно море и ветрове. Ко је овај да га слушају вјетрови и море? То је Онај који је и створио ветрове и море. Какво је чудо, дакле, да га Његове сопствене твари слушају? Није ли секира послушно оруђе у оним рукама које су је начиниле? Господ је све створио речју, зато се све и покорава речи Његовој.
Ко је Овај, браћо? То је Онај исти који је и пре тога подизао ветрове и умиривао их, и који је узбуркивао море и обуздавао га. То је Онај исти који то и данас чини. Као човек Он стаде пред људе и запрети разиграном ветру и разузданом мору, да би уништио заблуду код људи, као да се ветрови и мора крећу и умирују или слепим случајем или неком злобном силом, и да би за увек открио истину, да умна и добра сила Створитеља управља и заповеда свима стихијама по Своме промислу.
Ко је Овај? питаху апостоли. То је безгрешни Син Божји, о апостоли свети, чије ћете име ви пронети по целоме свету, и за чије ћете име ви бити мучени и заклани као јагањци од вукова. Ко су вукови? Они који мисле, да се ветар сам од себе креће, и море само од себе узбуркава и утишава, или само од себе или од ђавола. О свети апостоли, који упитасте и одговор истинит добисте, и истину целом свету објависте, молите се за нас, да се и ми сви просветимо том истином.
О Господе, свеумни и свесилни, умири ветрове греха и утишај буру страсти наших прљавих и недостојних. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај Велимировић
Saint Nikolai Velimirovič
1. SAINT JOHN CHRYSOSTOM, THE GOLDEN TRUMPET OF ORTHODOXYThe memory of this illuminary of the Church is celebrated on November 13 and January 30 but, on this date, the Church celebrates the translation of his honorable relics from the Armenian village of Comana, where he died in exile, to Constantinople, where earlier he had governed the Church. Thirty years after his death, Patriarch Proculus delivered a homily in memory of his spiritual father and teacher. He so enflamed the love of the people and Emperor Theodosius the Younger toward this great saint that all of them desired that Chrysostom's relics be translated to Constantinople. It was said that the sarcophagus, containing the relics of St. John Chrysostom, did not allow itself to be moved from its resting place until the emperor wrote a letter to Chrysostom begging him for forgiveness (for Theodosius' mother, Eudoxia, was the culprit responsible for the banishment of this saint) and appealing to him to come to Constantinople, his former residence. When this letter of repentance was placed on the sarcophagus, its weight became extremely light. At the time of the translation of his relics, many who were ill and who touched the sarcophagus were healed. When the relics arrived in the capital, then the emperor in the name of his mother as though she herself was speaking over the relics, again, prayed to the saint for forgiveness. "While I lived in this transient life, I did you malice and, now, when you live the immortal life, be beneficial to my soul. My glory passed away and it helped nothing. Help me, father; in your glory, help me before I am condemned at the Judgment of Christ!" When the saint was brought into the Church of the Twelve Apostles and placed on the patriarchal throne, the masses of people heard the words from St. Chrysostom's mouth saying: "Peace be to you all." The translation of the relics of St. John Chrysostom was accomplished in the year 438 A.D.
2. VENERABLE TITUS OF THE MONASTERY OF THE CAVES IN KIEV
At first, Titus was a soldier. When in battle he sustained a head injury, Titus withdrew from the world to the Monastery of the Caves in Kiev where he was healed and then was tonsured a monk. Titus spent his time in unceasing mourning for his earlier sins. Before his death Titus was informed through a heavenly apparition that all of his sins were forgiven. His relics repose in the Caves of Theodosius.
HYMN OF PRAISE
SAINT JOHN CHRYSOSTOM
Saint John, a trumpet forged of gold,
Heralded to mankind, the mercy of God,
Miraculous mercy, which even loves the sinners,
Wonderful mercy, that shines through the sun,
And with the moon, amazes the earth,
In the cradle of the stars, mercy, he is rocking,
The awesome mercy from bloody Golgatha,
Where God Crucified forgives the crime of the world,
Mercy of fear, forgiveness and glory,
Mercy which the angels sing,
Of which the whole of creation drinks,
Which only the saints glorify,
Mercy which is a balm to the ill,
Joy to the simple, foolishness to the scribes,
Antidote for the proud and a punishment for the vain;
The mercy of God, which all creation enjoys,
Which is poured out like a current of air,
Mercy that covers all sins -
Such mercy - unknown until Christ,
Eternal glow, from Christ radiated.
O Teacher of God's mercy,
Pray to God that He forgives our sins.
REFLECTION
Fasting is a great thing but love is even greater. If by fasting demons are cast out, passions tamed, the body pacified, the spirit composed then, by love, God takes up abode in man. The Lord Himself emphasized fasting as necessary but stressed love as the main commandment. In the first half of the last century, Jeladin Bey ruled in Ohrid, a renegade from the Sultan and an independent ruler. At that time, the Church was governed by Metropolitan Kalinikos. Even though of different faiths, Jeladin Bey and Kalinikos were very good friends and often visited one another. It happened that Jeladin Bey condemned twenty-five Christians to be hanged. They were scheduled to be hanged on Great and Holy Friday [Good Friday]. The Metropolitan, totally disturbed because of this incident, went to Jeladin Bey and began to implore him to be more lenient with the punishment. While they were conversing, the time for lunch arrived and the Bey invited the Metropolitan to dine. Lamb was prepared for lunch. The Metropolitan excused himself, saying that because of fasting he could not remain for lunch, and he prepared to leave. The Bey was sorry and said to the Metropolitan: "Choose; either you will dine with me and free twenty-five men from the gallows, or you will not dine and allow them to be hanged." The Metropolitan crossed himself and sat down to eat and Jeladin freed the condemned from the punishment of death.
CONTEMPLATION
To contemplate the Lord Jesus as High Priest:
1. Who offers to God as a sacrifice the entire time of His life on earth;
2. Who offers to God as a sacrifice His every word, His every feeling, His every thought, His every labor and His every tear;
3. Who finally offers Himself completely as a man to God for man.
HOMILY
About the confusion of those of little faith
"What sort of man is this Whom even the winds and the sea obey?" (St. Matthew 8:27).
In these words the apostles, not yet knowing the Lord Jesus and seeing how He calmed the turbulent sea and winds questioned: "What sort of man is this Whom even the winds and the sea obey?" This is He Who created the winds and the sea. Therefore, what kind of miracle is it that His own created things obey Him? Is not the axe an obedient tool in the hands of him who made it? The Lord created everything by His word, that is why all things submit to His word.
Brethren, "What sort of man is this?" Who is He? This is the same One Who, before that, raised the winds and quieted them and Who agitated the sea and subdued it. This is the same One Who also does that today . As a man, He stood before men and rebuked the animated wind and unbridled sea in order to dispel the confusion of men as though the winds and the sea are moved and calmed either by blind chance or by some evil power; to reveal the truth for ever that the wise and beneficial power of the Creator directs and commands all the elements according to His Providence.
The apostles questioned: "Who is He?" O, Holy Apostles, He is the sinless Son of God Whose Name you will spread throughout the whole world and for Whose Name you will be tortured and slain as lambs by wolves. Who are the wolves? The wolves are those who think that the wind moves on its own and that the sea agitates and calms itself on its own, either only of itself or of the devil. O, Holy Apostles, you who asked and who received a true reply and the whole truth you proclaimed to the whole world, pray for us so that we too may be enlightened by that truth.
O Lord, All-Wise and All-Powerful, calm the winds of sin and subdue the storm of our filthy and unworthy passions.
To You be glory and thanks always. Amen.
+ + +
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
Охридски пролог
Свети Николај Велимировић Жички.
27. ЈАНУАР (стари) или 9. ФЕБРУАР (нови календар)
1. Свети Јован Златоуст, златна труба Православља. Спомен овога светила цркве празнује се 13. новембра и 30. јануара. А овога датума празнује се пренос његових чесних моштију из јерменског села Комана, где је као изгнаник умро, у Цариград, где је раније као патријарх управљао црквом. Када се наврши 30 година од његове смрти патријарх Прокл одржи један говор у спомен свога духовног оца и наставника, и тим говором толико разгори љубав народа и цара, Теодосија Млађег, према великом светитељу, да сви пожеле да се Златоустове мошти пренесу у Цариград, Прича се, да се ковчег с моштима никако није дао покренути с места све док цар није написао писмо Златоусту, молећи га за опроштај јер мајка Теодосијева, Евдоксија, виновна је била за прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, негдашњу резиденцију своју. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, ковчег постане сасвим лак. При преносу многи болесници, који се дохватише ковчега, оздравише. Када су мошти приспеле у престоницу, тада је цар поново над моштима молио светитеља за опроштај у име матере своје, и то да она сама од себе говори: „Док ја живех временим животом, пакост ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави твојој, помози ми пре него што будем осуђена на Суду Христовом!” Када је светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у престо патријаршиски. тада је маса света чула из уста његових речи: Миръ всъмъ! Пренос моштију светог Златоуста извршен је 438. године.
2. Преподобни Тит Печерски. Био најпре војник, па када у неком боју задоби рану у главу, он се повуче од света у Печерски манастир, где оздрави и прими монаштво. Проводио је време у непрестаном оплакивању својих ранијих грехова. Пред смрт би извештен кроз неку небеску појаву, да су му сви греси опроштени. Мошти му почивају у пештерама Теодосијевим.
Свети Јован, труба златоковна,
Милост Божју људима раструби,
Милост чудну, што и грешне љу6и,
Милост дивну, што кроз сунце сија
И месецем земљу задивљава,
У звезданој колевци је нија,
Милост страшну с Голготе крваве,
Где Бог распет свету злочин прашта,
Милост страве, праштања и славе,
Милост коју ангели певају,
Коју твари свуколике пију,
Коју само свеци прослављају,
Милост што је мелем болеснима,
Радост простим, лудост књижевнима,
Утук гордим, казна сујетнима;
Милост Божју, што сва твар ужива,
Што се лије ко струја ваздуха,
Милост штоно све грехе покрива —
Милост таква незнана до Христа,
Вечним сјајем од Христа заблиста.
Учитељу Божије милости,
Моли Бога, да нам грехе прости.
РАСУЂИВАЊЕ
Велика је ствар пост, но љубав је још већа. Ако се постом демони прогоне, страсти укроћавају, тело умирује, дух сређује, љубављу се Бог усељава у човека. Сам је Господ нагласио пост као неопходан, но љубав је истакао као главну заповест. У првој половини прошлога столећа владао је Охридом Xеладин–беј, одметник од Султана и самостални господар, а црквом је у то време управљао митрополит Калиник. Xеладин–беј и Калиник, иако разне вере, били су врло добри пријатељи, и често један другог посећивали. Догоди се, да Xеладин–беј осуди 25 хришћана на вешала. На Велики Петак ови су требали бити обешени. Митрополит, сав узбуђен због тога случаја, оде ка Xеладин–беју и стане га молити, да ублажи казну. Док су они разговарали стигне и време ручку, и беј позва митрополита да руча. За ручак је било спремљено јагњеће месо. Митрополит се извини, да због поста не може остати на ручку, и спреми се да изиђе. Жао буде беју и рекне митрополиту: „Бирај, или ћеш јести са мном и 25 људи ослободити од вешала или не ћеш јести и пустити их на вешала.” Митрополит се прекрсти и седе за ручак, а Джеладин ослободи осуђене од смртне казне.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да сорзецавам Господа Исуса као првосвештеника:
1. који приноси Богу на жртву све време Свога живота на земљи;
2. који приноси Богу на жртву сваку реч Своју, свако осећање, сваку помисао, сваки труд и сваку сузу;
3. који за људе приноси Богу најзад свецело Себе самога као човека.
БЕСЕДА
о недоумици маловерних
Ко је овај да га слушају и вјетрови и море (По Матеју 8, 27)?
Тако су се питали апостоли не познавајући још Господа Исуса а видећи Га како утишава бурно море и ветрове. Ко је овај да га слушају вјетрови и море? То је Онај који је и створио ветрове и море. Какво је чудо, дакле, да га Његове сопствене твари слушају? Није ли секира послушно оруђе у оним рукама које су је начиниле? Господ је све створио речју, зато се све и покорава речи Његовој.
Ко је Овај, браћо? То је Онај исти који је и пре тога подизао ветрове и умиривао их, и који је узбуркивао море и обуздавао га. То је Онај исти који то и данас чини. Као човек Он стаде пред људе и запрети разиграном ветру и разузданом мору, да би уништио заблуду код људи, као да се ветрови и мора крећу и умирују или слепим случајем или неком злобном силом, и да би за увек открио истину, да умна и добра сила Створитеља управља и заповеда свима стихијама по Своме промислу.
Ко је Овај? питаху апостоли. То је безгрешни Син Божји, о апостоли свети, чије ћете име ви пронети по целоме свету, и за чије ћете име ви бити мучени и заклани као јагањци од вукова. Ко су вукови? Они који мисле, да се ветар сам од себе креће, и море само од себе узбуркава и утишава, или само од себе или од ђавола. О свети апостоли, који упитасте и одговор истинит добисте, и истину целом свету објависте, молите се за нас, да се и ми сви просветимо том истином.
О Господе, свеумни и свесилни, умири ветрове греха и утишај буру страсти наших прљавих и недостојних. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Свети Николај ВелимировићSaint Nikolai Velimirovič